Zbog neophodnih radova na održavanju mreže, do prekida u isporuci električne energije u Banatskom Velikom Selu u Omladinskoj ulici neć biti struje u subotu, 9. maja od 8 do 12 časova i u ponedeljak, 11. maja od 8 do 12 sati.
U pomenutom periodu orezivaće se rastinje u zoni elektroenergetskih objekata. Ovi radovi su ključni za sprečavanje potencijalnih kvarova na mreži i obezbeđivanje stabilnog i kontinuiranog snabdevanja električnom energijom za sve građane.
U slučaju loših vremenskih uslova, radovi mogu biti odloženi.
U petak od 20 sati u sali bioskopa u Banatskom Velikom Selu članovi KUD-a „Marija Bursać“ prirediće koncert. Predstaviće se sve sekcije, a na sceni će svoje umeće prikazti stotinak folkloraša i ženska pevačka grupa.
Novo igralište u Banatskom Velikom Selu najviše je obradovalo najmlađe meštane koji su proteklih dana dobili uređen kutak za igru. Međutim, novo mesto za dečije druženje komentarisali su i gradskom odboru Stranke slobode i pravde ocenjujući da je previše plaćeno, na šta je jasan i nedvosmislen odgovor usledio od gradonačelnika Mladena Bogdana:
-Ti ljudi polaze od sebe i ja ih sada pitam da li su i koliko dečijih igrališta izgradili dok su njihovo šefovi upravljali gradom i na šta su ona ličila, ako su uopšte postojala? Kada već pričate o nečemu morate dobro da se raspitate o toj temi, a najveća zamerka je koliko je novca utrošeno. Važno je da se zna koliko šta košta, a ne da se gugla po internetu koliko koja sprava košta i da se daju paušalne ocene zbog kojih ispadaju neinformisani i smešni. Istaći ću još jednom da se sva igrališta grade prema važećim pravilnicima i zakonima. Tartan podloga, koja se spominje, više se ne koristi, nego se postavlja specijalni šljunak, što je standard.
Dečije igralište u Banatskom Velikom Selu delom je finansiralo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, a delom lokalna samouprava.
– Identično igralište finansirala je i kompanija NIS, bez ikakvih sporenja. Postavlja se pitanje po kom osnovu se onda dovode u pitanje Ministarstvo i grad, a ne privatni investitor – dodao je prvi čovek grada – Nije samo sprava ta koja određuje vrednost, tu su pripremni, zemljani, građevinski radovi, upotreba mašina, a postavljaju se sprave koje su posebno sertifikovane i atestirane. Umesto da su podelili zajedničku radost što je Banatsko Veliko Selo dobilo igralište, oni kritikuju bez argumenata. Ukoliko bude trebalo iznećemo specifikaciju svakog dečijeg igrališta jer kada imate odobrena sredstva od državnih organa, morate da ih pravdate jer u suprotnom više nećete moći da konkurišete sa projektima.
Gradonačelnik Bogdan podseća da će i na Strelištu biti izgrađeno dečije igralište, na zahtev sugrađana.
-Meštani ovog naselja predali su mi peticiju još pre godinu i po dana sa zahtevom da deca dobiju svoj prostor. Radovi su u toku i siguran sam da će novim prostorom biti zadovoljni, prvenstveno najmlađi, a onda i njihovi roditelji -rekao je Bogdan i pozvao političke neistomišljenike da se uozbilje, kako ne bi ispadali smešni.
U Banatskom Velikom Selu folklor nije samo scenski nastup – on je način da se sačuva sećanje, pripadnost i duh zajednice. Kulturno-umetničko društvo „Marija Bursać“ već tri decenije neprekidno okuplja generacije meštana oko igre, pesme i tradicije, a ovaj značajan jubilej biće obeležen svečanim koncertom 25. jula na glavnom stadionu FK „Kozara“.
Društvo je nastalo iz potrebe stanovnika sela, doseljenih nakon kolonizacije iz Bosne, da kroz folklor sačuvaju kulturno nasleđe zavičaja i duh zajedništva. Počeci su bili skromni, sa probama u seoskim prostorijama i skromnim sredstvima, ali sa snažnom željom da se tradicija prenosi sa kolena na koleno.
Danas KUD okuplja oko 120 članova, raspoređenih u više uzrasnih grupa – od najmlađih, uzrasta od tri do šest godina, preko pripremnih i izvođačkih ansambala, do rekreativaca i muške i ženske pevačke grupe. Posebnu radost predstavlja činjenica da se svake godine pridružuju novi, najmlađi članovi, što potvrđuje da interesovanje za tradiciju i dalje živi među decom.
KUD „Marija Bursać“ prepoznatljiv je po negovanju tradicionalnih igara i pesama, bogatom fondu narodnih nošnji i, pre svega, energiji i zajedništvu koje se oseća na svakom nastupu. Kako ističe predsednik društva Predrag Santrač, ansambl ne čuva samo koreografije – već identitet, običaje i duh kraja.
— Ovo nije samo proslava. To je zahvalnost svima pre nas i obećanje da ćemo tradiciju čuvati srcem i dušom za generacije koje dolaze — poručio je Santrač.
Probe KUD-a „Marija Bursać“ su od samog početka bile mesto druženja mladih, gde su se rađala velika prijateljstva ali i prve ljubavi. Mnogi bračni parovi iz Banatskog Velikog sela upoznali se upravo na folkloru. Takva je bila i priča Branka i Save (dev. Škrbić) Tizić koji su se početkom 60-tih godina prošlog veka upoznali i zavoleli na probama. U braku su ostali punih pet decenija.
-Jubilej 30 godina kontinuiranog rada predstavlja ponos celog sela i priliku da se oda priznanje svima koji su bili deo ove priče. Za mnoge meštane to će biti emotivan susret sa prošlošću, jer će na sceni ponovo videti nekadašnje igrače, danas zrele ljude, i prisetiti se njihovih prvih koraka u folkloru – dodao je naš sagovornik.
Svečano obeležavanje biće upriličeno kroz bogat kulturno-umetnički program posvećen tradiciji, uspomenama i zajedništvu. Na video-bimu biće prikazane fotografije iz arhive društva, a nakon koncerta planirano je zajedničko druženje kako bi se stvorile nove uspomene. U programu će nastupiti starije grupe KUD-a, kao i brojni bivši članovi koji će ponovo zaigrati povodom jubileja.
— Folklor nije samo igra, to je pripadnost. KUD je mesto gde se stiču prijateljstva za ceo život, uči poštovanje tradicije i razvija zajedništvo. Svi koji žele da budu deo te priče su dobrodošli — istakao je predsednik društva.
Književno-umetničko veče „O ljubavi“, u organizaciji Udruženja žena „Velikoselke“, održano je u svečanoj sali mesne zajednice u Velikom Selu. Događaj je okupio oko 40 posetilaca različitih generacija, među kojima su, pored meštana, bili i gosti iz drugih sredina.
-Program je trajao oko sat i po i protekao je u prijatnoj i svečanoj atmosferi. Veče je otvoreno muzičkim prilozima inspirisanim filmskim i književnim delima, nakon čega su usledile beseda i umetničke interpretacije – saznajemo od članica udruženja.
Jerej Nemanja Milinković govorio je o ljubavi u različitim oblicima – između muža i žene, roditelja i dece – u nadahnutom izlaganju koje je, prema utiscima prisutnih, ostavilo snažan utisak na publiku. Radmila Stupar kazivala je poemu „Santa Maria della Salute“, dok je Marija Vojinović interpretirala stihove Džima Morisona.
-Posetioci su na kraju programa dobili simboličan poklon – medeno srce, kao znak zahvalnosti i sećanja na veče posvećeno ljubavi. Posluženo je i kuvano vino u čast Svetog Trifuna – podelile su članice udruženja.
Inače, Udruženje žena „Velikoselke“ okuplja oko trideset članica i veliki broj simpatizera, a postoji oko pet decenija. Prema najavama, u narednom periodu planiraju organizovanje predavanja zdravstvene tematike, kao i podršku letnjem koncertu KUD-a „Marija Bursać“, nastavljajući aktivnosti usmerene na kulturni i društveni život zajednice.
Prisutni su veče ocenili kao izuzetno uspelo i izrazili nadu da će ovakva druženja postati tradicija.
Udruženje žena „Velikoselke“ organizuje književno-umetničko veče pod nazivom „O ljubavi“, koje će biti održano u subotu u svečanoj sali mesne zajednice. Program počinje u 18 časova, a ulaz je slobodan.
Veče je zamišljeno kao susret književnosti i umetničke interpretacije, posvećen temi ljubavi. U programu učestvuju jerej Nemanja Milinković, koji će nastupiti kao besednik, Radmila Stupar u ulozi interpretatora, kao i Marija Vojinović, koja će biti i moderator i interpretator večeri.
Organizatori pozivaju sve zainteresovane sugrađane da prisustvuju ovom književno-umetničkom događaju i najavljuju veče otvoreno za publiku, sa namerom da se kroz reč i interpretaciju obeleži tema koja je univerzalna i bliska svim generacijama.
Na zidu Doma kulture u Banatskom Velikom Selu mural. Idući prema Domu kroz park, iz pravca pijace, sa zida nas posmatra jedno mlado lice i pored pomenute, velike zidne slike, brojevi između kojih je bolno mala razlika, 2008-2025. „Gazite tihim hodom” rekao bi Milutin Bojić i zastanite ovde. U ovom mestu živelo je mlado i plemenito biće koje, tek što se raskrililo, već nas je napustilo — ni po pravdi, ni po redu. Una Kalanj. Bila je ponos ne samo svojih roditelja Srđana i Bojane, već i čitavog sela, srednje škole u koju je tek bila zakoračila i svog karate kluba „Feniks”. Društvena, omiljena, vesela, komunikativna. I veliki borac. Nažalost, bitku s opakom bolešću je izgubila, a to ostaje da boli doživotno sve koje su je poznavali i voleli.
Došli smo tim povodom u Veliko Selo. Još su sveže rane iz februara prošle godine zbog tragičnog gubitka. Tuga se još uvek nije iselila iz srca najbližih, i teško da će ikad. Zato su i naši sagovornici, pre svih njeni roditelji, ali i Unin trener karatea, Tanja Sili Lukić, istinski heroji, jer teško je smoći snage i pričati o Uni u prošlom vremenu.
Unine medalje
Bila je, prema kazivanju onih koji su je najbolje poznavali, uvek radoznalo i vredno dete. Zadatke je obavljala s lakoćom. Poslušna, ali samostalna. Puna samopouzdanja, poletna i puna života. Zato i ne čudi što je još od malih nogu iskazala afinitet prema sportu, najviše prema karateu.
Mama Bojana i tata Srđan su, ipak, skupili snagu da govore o svojoj izgubljenoj sreći.
– Od malena je bila dete za primer. I kad su u pitanju vaspitanje i škola i sport. U sportu se baš isticala. Trenirala je karate od svoje šeste godine, a koliko je bila uspešna vidi se i po mnoštvu medalja i diploma, kaže tata Srđan. – Sve obaveze je izvršavala bez po muke- nadovezuje se Unina majka Bojana.
-Upisala je Gimnaziju u Kikindi i bila je jako društvena, gde god se pojavila, širila je optimizam i pozitivnost. Bila je savršeno dete koje bi svaki roditelj poželeo, nastavlja kazivanje mama, a suze same potekoše. Rane su još sveže i teško da će ikad zaceliti. Unin otac Srđan, uvodi nas u sobu svoje ćerke mezimice, prepunu trofeja i medalja s karate šampionata i turnira. Velika tuga i veliki ponos mešaju se u srcima njenih roditelja dok nam pokazuju fotografije i diplome s brojnih takmičenja na kojima je učestvovala. Zaplakao bi i kamen, rekao bi naš narod u takvim situacijama, ne bez razloga. Prekinuta i mladost i sportska karijera. Karate je bio Unina velika ljubav.
– Nikad neću zaboraviti njeno samopouzdanje kad je prvi put došla u naš Karate klub „Feniks” i njene krupne oči koje su sijale i bile pune života. Odmah se videlo da je puna energije i da će biti izuzetna. Njena takmičarska karijera je trajala osam godina i za to vreme bila je i šampion i vicešampion države, i pojedinačno i ekipno u borbama. Jako je volela karate. Bila mi je čast što sam joj bila trener, jer ona je zaista bila posebna- kaže nam Tanja Sili Lukić i dodaje:
-Uvek je imala neke dogodovštine da mi ispriča, bila je neposredna i otvorena, a volela je i da čuje i usvoji savete od starijih. Njen talenat je bio veliki, ali je ona i radom postigla mnogo, jer je bila jako disciplinovana. Nikad joj nije ništa bilo teško da uradi na treningu. Nijedno takmičenje nije propustila od kad se registrovala. Čak i kad se već uhvatila u koštac s opakom bolešću, išla je s nama da bodri svoje klupske drugove, iako nije mogla da izađe na samo borilište.
– Ništa nije nagoveštavalo da će se tako iznenada razboleti- priča otac Srđan. – Čak i kad se prehladi, to je prolazilo s nogu, nije nikad nijedan antibiotik popila, toliko je bila jaka i zdrava. Ali jednom, pojavila se neka modrica posle treninga i dobila je iznenada temperaturu. Doktori su sumnjali na neku upalu. Primala je antibiotike i to se malo smirilo, ali posle nekog vremena, Uni opet nije bilo bolje i onda smo krenuli po lekarima – Kikinda, Zrenjanin, Novi Sad, Beograd… Sve smo pokušavali, odlazili i u privatne klinike i gde god smo bili, doktori su govorili da je u redu. Tad je već bila pošla u srednju školu, ali često joj se opet temperatura vraćala.
Ponovo su krenula ozbiljna ispitivanja. Posle izvesnog vremena, doktori iz Švajcarske ustanovili su surovu dijagnozu – veoma redak oblik limfoma. Naša Una bila jedna od samo 97 osoba s tom bolešću u celom svetu. I najmlađi pacijent kod koga je ta bolest ustanovljena. Uz pomenuto, tu je bio i pridruženi HLH, koji je i pokrenuo taj oblik limfoma. I onda, kad su napokon ustanovili dijagnozu, primila je nekoliko blokova hemoterapija u novembru 2024, bolest se načas povukla i mi smo se ponadali da je izlečenje na vidiku. Ali samo mesec dana kasnije, temperatura joj se vratila i ponovo je krenula hemoterapija. Poslednjih desetak dana, stanje joj je bilo baš loše. Bila je u veštačkoj komi. Stigla je da primi samo jednu terapiju i 6. februara 2025. u bolnici u Novom Sadu je preminula – duboko uzdahnu otac Srđan, jer herojski je, uz bol koji je neprolazan, pričati o izgubljenoj ćerki mezimici,. I pored sve tuge, Unini roditelji ne zaboravljaju da još jednom apostrofiraju ogromnu podršku karate kluba u kojem je njihova ćerka trenirala.
-Tanja Sili Lukić je treninzima učinila mnogo da Una postane stabilna i psihički jaka i da sve kroz šta je prolazila podnese kao da je u pitanju obična prehlada, a ne tako ozbiljna bolest. Tanji smo neizmerno zahvalni zbog toga. U klubu su štampali i majice sa Uninim likom i nose je s ponosom na sva takmičenja na koja idu- navodi tata Srđan, dok mama Bojana s bolom koji razdire dušu konstatuje:
– Od jednog savršenog života, kad sam pomislila da mi više ništa ne treba, sve se preokrenulo preko noći. Imamo i sina Pavla koji pohađa peti razred i koji je nedavno odlučio da se upiše na karate. Una ga je svojevremeno vodila nekoliko puta na treninge, ali je brzo odustajao. Sad je stasao i čvrsto je rešio da krene sestrinim stopama. Una mu mnogo nedostaje. Spominje je stalno, seća se zajedničkih događaja i uvek pomisli šta bi ona u nekoj situaciji uradila.
BANATSKO VELIKO SELO ČUVA SEĆANJE
Polako, dok pričamo s Uninim roditeljima, vraćamo se ponovo do obližnjeg murala posvećenog ovoj mladoj, ali velikoj šampionki i borcu. Autor murala je kikindski slikar Ivan Karanović.
– Dok sam oslikavao zid na jednom drugom objektu u Velikom Selu, pozvao me Unin stric i zamolio da uradim i mural posvećen Uni. Ovo mi je bio prvi mural koji sam radio a koji je posvećen osobi koja više nije među nama. To mi je bilo dosta teško i psihički, ali i fizički, jer je odgovornost bila velika i moralo je da bude verno fotografiji po kojoj sam radio. Unina majka je dolazila u nekoliko navrata i davala mi sugestije šta da ispravim. Radio sam desetak dana i meštani, a pre svega Unini roditelji, na kraju su bili zadovoljni. Drago mi je što ovim muralom doprinosim čuvanju trajne uspomene na Unu- navodi Karanović.
NJEN OSMEH I DALJE BODRI
Vraćamo se polako za Kikindu. Osećaji tuge i kosmičke nepravde se mešaju. I naći prave reči za reportažu, a ne skliznuti u patetiku je teško. Zato se još jednom za reči s merom obraćamo Uninom treneru Tanji Sili Lukić.
– Imamo sliku sa Uninog poslednjeg takmičenja, iz maja pretprošle godine, gde je uzela zlatnu medalju. Ona je na toj slici prelepa. I u mojoj kancelariji stoji Unina fotografija i kad god tu uđemo mi treneri ili se desi neka sportska nepravda, pogledamo u njenu sliku koja kao da nam da do znanja da malo „spustimo loptu”, da ne reagujemo ishitreno. Nedavno je jedna naša takmičarka želela da napusti karate zbog nagomilanih drugih obaveza, a kad je došla u kancelariju i ugledala Uninu sliku, odlučila je da ipak nastavi da se bori. Una Kalanj i nakon odlaska, ostaje putokaz drugima- kako se bori i ne odustaje, bez obzira na sve.
Kikinda se ponosi najlepšom ulicom, a Banatsko Veliko Selo najlepšim parkom.
Tokom letnjih meseci, velikoselski bazen postaje prava mala oaza, mesto osveženja i druženja svih generacija.
Ponos sela su brojna udruženja i fudbalski klub, koji neguju sportski duh i čuvaju osećaj pripadnosti. Snažno zajedništvo potvrđuje i izgradnja crkve, kao i podrška porodicama koje žele da ovde ostanu i grade budućnost, uz pomoć programa kupovine kuća Ministarstva za brigu o selu.
U Banatskom Velikom Selu u samom centru i ove godine okićena je jelka. U prisustvu dece, meštana i gostiju, protekle nedelje upaljena je i novogodišnja rasveta. Jelku su kitili i najmlađi koji su doneli ukrase sa svojim imenom.
-Ovo je treća godina da su Velikoselci ukrasili centar sela – ističe Đurđina Vojvodić, meštanka koja je i inicijator kićenja. – Mališani su se najviše obradovali Deda Mrazu koji je došao na kočijama i doneo im je slatkiše. Hvala svima na pomoći, a posebno Nataši Karanović. Drago mi je što su ovom događaju prisustvovali i stanovnici iz okolnih sela i Kikinde.
Udruženja žena pripremila su krofne i šarene palačinke, a i svi ostali dali su svoj doprinos.
Prijava nelegalnih objekata na osnovu Zakona o posebnim uslovima evidentiranja i upisa prava svojine na nepokretnostima počela je prošlog ponedeljka, a ovog je gradonačelnik Mladen Bogdan u Kikindi i Banatskom Velikom Selu razgovarao sa sugrađanima kako bi se uverio kako protiče upis u katastar nelegalno izgrađenih objekata. Procedura je pojednostavljena uz znatno niže troškove.
-Za sedam dana na teritoriji grada stiglo je 400 zahteva odnosno podnetih prijava. To praktično znači da je isti broj građana iskoristio priliku da podnese prijavu. Oni su podneli zahtev za upis oko 2.000 nelegalnih objekata. Pretpostavke su da u Kikindi imamo oko 20.000 nelegalnih objekata privatnih lica, gradske i državne svojine. Lokalna samouprava ozbiljno je pristupila ovom poslu od ljudstva koji imaju licence za ovaj posao, preko prostorija u cilju pružanja adekvatne pomoći – naveo je gradonačelnik Bogdan.
Zainteresovanost građana je velika, a svu pomoć, osim u u kancelariji 51 Gradske uprave i na šalteru sedam Uslužnog centra radnim danima od 8 do 15 sati, mogu dobiti i u selima.
-Važno je da sugrađani dođu spremni da imaju važeću ličnu kartu, osnov sticanja odnosno ugovor, rešenje o ostavinskoj raspravi, bilo koju ispravu koja dokazuje interes za podnošenje prijave – dodaje Manja Markovljev, koordinatorka za pružanje podrške građanima u Gradskoj upravi. – Najduže traje uzimanje podataka za parcelu za koju se podnosi prijava. Takođe je važno da se premeri obejekat koji se upisuje kako bi mogli da unesemo korisnu površinu.
Prijava se obavlja isključivo elektronski. Građani koji imaju status e-građana mogu sami da podnesu prijavu od kuće, dok oni koji taj status nemaju mogu to da urade uz pristup internetu i važeću imejl adresu. Sam proces prijavljivanja traje 60 dana, odnosno do 8. februara, nakon čega sledi dodatnih 30 dana za prigovore.
Prijave podnose svi zainteresovani građani, i oni koji su ih podneli po ranije važećim Zakonima, jer su ti postupci u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, kolektivno obustavljeni. Potrebno je za svaku nepokretnost podneti posebnu prijavu i potrebno je da svi suvlasnici, ukoliko ih ima, podnesu prijavu.
U prvoj nedelji pomoć je bila dostupna u Mokrinu i u Novim Kozarcima gde je organizovano je prijavljivanje za meštane iz Novih Kozaraca i Ruskog Sela. Od 15. do 19. decembra prijavljivanje je u mesnim zajednicama u Banatskom Velikom Selu i Bašaidu (za meštane Bašaida i Banatske Topole). Od 22. do 26. decembra prijave će se podnositi u mesnim zajednicama Nakovo i Iđoš (za meštane iz Iđoša i Sajana). Navedenim danima, termini za prijavljivanje su od 8 do 14:30 časova. Svi sa sela zahteve mogu da podnose i u Gradskoj upravi.
Prijava za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima obavlja se i na šalterima pošta u ulici Generala Drapšina, Mikronaselju i Mokrinu.
