банатски културни центар Архиве

Жељка Алексић победница конкурса „Прва књига“ Банатског културног центра и Града Кикинде

Jelena Trifunović June 25, 2026

Жељка Алексић, визуелна уметница из Србије која живи и ради у Бечу, победница је овогодишњег конкурса за едицију „Прва књига“, који традиционално расписују Банатски културни центар из Новог Милошева и Град Кикинда. Њен рукопис „Жена која има трему“ издвојио се међу пристиглим радовима и биће објављен као награда на конкурсу намењеном младим ауторима.

Конкурс је био отворен за необјављене рукописе поезије, прозе, есеја и књижевне критике, а о пристиглим радовима одлучивао је жири у саставу др Младен Ђуричић, књижевни критичар, мср Андреа Беата Бицок, књижевна критичарка, и Радован Влаховић, књижевник и директор Банатског културног центра, који је био и председник жирија.

Након пажљивог читања и вредновања рукописа, жири је донео одлуку да ове године направи преседан и објављивањем прве књиге награди једну ауторку. Како је наведено у образложењу, рукопис „Жена која има трему“ издвојио се аутентичношћу, савременим сензибилитетом и упечатљивим песничким гласом.

У овом делу лично искуство миграције, рада, одрастања, женског идентитета и припадања преточено је у књижевно уверљив и уметнички заокружен свет. Ауторка успешно спаја интимну исповест са друштвеним опажањем, стварајући поезију која истовремено сведочи о искуству појединца и проговара о универзалним темама савременог доба.

Жељка Алексић дипломирала је 2023. године на Академији ликовних уметности у Бечу, где је добитница више значајних награда и стипендија. Поезију пише од 2012. године, а њена уметничка пракса данас повезује визуелну уметност, перформанс и поезију, истражујући односе између уметности, рада, миграције и друштвених структура.

Двоструко признање проф. др. Миливоју Ненину на Данима Теодора Павловића

Redakcija Kikindski November 19, 2025

Књижевни историчар, критичар и есејиста проф. др. Миливој Ненин, дописни члан САНУ, овогодишњи је двоструки лауреат манифестације Дани Теодора Павловића, коју организује Банатски културни центар у сарадњи са Матицом српском. Ненину су припале награда „Теодор Павловић“ за животно дело и награда за најбољу књигу, за дело „С обе обале: огледи, прикази и цртице“ (СКД, „Просвјета“, Загреб, 2024).

Свечана додела биће одржава 22. новембра у 12 часова у Банатском културном центру у Новом Милошеву, у склопу отварања 26. Дана Теодора Павловића. Управо овакав јубилеј и двоструко признање Ненина сврстава међу ретке ауторе који су током историје манифестације понели оба признања, уз имена каква су Владета Јеротић, Василије Крестић, Јован Зивлак, Селимир Радуловић и Драган Станић.

Овогодишњи Дани Теодора Павловића, под покровитељством Општине Нови Бечеј, доносе богат и разноврстан програм током новембра и децембра. Након свечаног отварања, од 24. до 27. новембра у ОШ „Др Ђорђе Јоановић“ биће приказиван филм „Кајмакчалан“ Драгана Гавриловића и Бориса Трбића, намењен ученицима школског узраста.

У Банатском културном центру ће 6. децембра бити представљање нових књига Радована Влаховића – „Прид дућаном оде век“, „Како сам се светио женама“ и „Водичи златног телета“, уз пратећу документарну изложбу посвећену његових педесет година стваралаштва.

Програм се завршава 22. децембра предавањем проф. др. Драгана Станића, председника Матице српске, о Теодору Павловићу као уреднику летописа Матице српске, намењеним ученицима и грађанима.

Миливој Ненин (Лок, 1956) аутор је 26 књига и приређивач 43 издања, чиме је оставио дубок траг у савременој српској књижевној науци. Писао је о кључним именима српске књижевности – Црњанском, Андрићу, Павићу – али је у књижевни живот вратио и ауторе који су деценијама били потиснути или заборављени, међу којима су Светислав Стефановић, Даница Марковић и Милета Јакшић.

Његови радови обухватају широк распон тема: од историје српске књижевне периодике (Крфски Забавник, Књижевни Југ, Идеје), преко приређивања преписке српских писаца, до оштрих и аналитичних књижевнокритичких текстова. Према оцени стручног жирија, Ненино стваралаштво одликују истраживачка страст, „неуморно трагање за чињеницама“ и ретка способност да и најсложеније књижевне феномене представи јасно, поуздано и привлачно широком кругу читалаца.

Његова дела, како се истиче у предлогу за награду, подстичу читаоце да преиспитају утврђене судове и сагледају српску књижевност из нових перспектива, што га сврстава међу најзначајније савремене проучаваоце књижевне историје.

Сенка Влаховић о новој књизи: Илустрација није слушкиња текста

Jelena Trifunović November 3, 2025

Из пера визуелне уметнице, илустраторке и дизајнерке књига Сенке Влаховић, изашла је нова публикација „Илустрација књиге за децу”. Овај својеврсни уџбеник, али и одличан приручник, обухвата област која досад скоро да и није научно третирана.

Атрактивног, четвртастог формата, богато илустрована, писана приступачним језиком, ова књига представља драгоцено штиво не само проучаваоцима и теоретичарима ове области, него и такозваним обичним читаоцима. На скоро 170 страна у пуном колору, поменута књига обрађује и сабира све референтне домаће илустраторе књига за децу кроз повест и научно утемељено третира проблематику ове занимљиве теме.

Наведена публикација је плод ауторкиног десетогодишњег истраживања и обједињује велики број њених текстова везаних за ову тему. Књига обухвата не само Сенкине научне радове, него и образложења жирија у којима је била члан, њене текстове из периодике и другу грађу, обогаћену репрезентативним визуелним примерима најзначајнијих илустратора с овог подручја.

– С обзиром на то да се поменутом тематиком бавим годинама, уочила сам да постоји потреба за оваквом једном књигом- каже ауторка. – Циљ ми је био да се статус илустрације књиге подигне на виши ниво него што је био до сада, јер илустрација као уметничка дисциплина то заслужује- наводи Сенка Влаховић.

– Мото ове књиге је „И илустрација је девета уметност”, с обзиром на њену сродност са стрипом, тако да у савременој теорији сматрамо да је илустрација једнако вредна као и сва друга дела високе уметности, а не само као део примењене или популарне културе и дизајна. У нашој стручној јавности, срећом, већ одавно преовлађује мишљење да је илустрација текста засебно уметничко дело, а не пропратна грађа уз неки текст. Дакле ми илуструјемо са писцем, а не за писца, и илустрација није слушкиња текста- указује ауторка.

Излазак ове књиге чији је издавач Банатски културни центар, подржао је Покрајински секретаријат за културу, на конкурсу из 2024. године, а досадашње успешне промоције Београду и Зрењанину показале су да постоји велико интересовање за ову тематику.

Н. С.

Две нове књиге Радована Влаховића у издању Банатског културног центра

Igor Crnogorac August 4, 2025

У издању Банатског културног центра недавно су објављене две нове књиге писца, песника и есејисте Радована Влаховића – збирка ангажоване поезије „Водичи златног телета“ и књига прича „Заратустрин плес над Југославијом“.

Према оцени књижевне критичарке Вање Ковачевић, Влаховићев израз је дубоко промишљен и ангажован, а у њему нема лаких одговора.

– Он пише као сведок, али и као песимистички пророк, који се кроз алузију на Заратустру пита – има ли живота после слома, било моралног, историјског или људског? – наводи Ковачевић.

Рецензенти ових издања су Братислав Р. Милановић, Миливој Бајшански, Светозар Марчета и Милана Поучки, а уредница је Андреа Беата Бицок.

Радован Влаховић је аутор око 70 књига прозе, поезије и есеја, као и бројних превода својих дела на више од десет светских језика. Добитник је више престижних књижевних награда, а уједно је и оснивач, директор и уредник издавачке делатности Банатског културног центра. Живи и ствара у Новом Милошеву.

Банатски културни центар награђен на Сајму књига

Igor Crnogorac October 29, 2024

Награда УЛУПУДС-а за издавачки подухват на 67. Међународном београдском сајму књига припала је Банатском културном центру из Новог Милошева, за фотомонографију Љубомира Којића „Светлопис као бескрај“.

Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС) на Сајму је доделио 13 признања у различитим категоријама, ауторима и издавачима.

„Банатски културни центар дуги низ година објављује књиге од изузетног значаја за културну сцену Републике Србије. Ове године су објавили фотомонографију уметника Љубомира Којића ‘Светлопис као бескрај’. Кроз документацију стварности, аутор нас спроводи кроз свакодневни живот појединаца и приказује класну позицију непознатих личности које постају актери нелинеарног (визуелног) наратива“, наводи се, између осталог, у образложењу жирија.

Награду је, у име издавача и аутора, примила је Сенка Влаховић, уметнички директор Банатског културног центра.

Промоција романа Радована Влаховића – Љуба се вратио кући

Igor Crnogorac September 10, 2024

Прва промоција новог романа „Љуба” Радована Влаховића одржана је у петак, у препуном Културном дворишту Банатског културног центра у Новом Милошеву.

Културно двориште некада је била авлија домаћина Љубе Влаовића (1877–1949) којa је, због принудног откупа, конфискованa, a on je одведен у Забелу у затвор, одакле се никада није вратио. Његова судбина је тема романа „Љуба”, четврте књиге Банатске епопеје Радована Влаховића, који овом приликом каже: „Љуба се вратио кући”.

О роману су говорили: аутор Радован Влаховић, књижевни критичари Виктор Шкорић, Ненад Станојевић и др Младен Ђуричић, програм је модерирала Сенка Влаховић, одломке је говорила Теодора Влаховић, а вече је музиком обојио Вид Вашалић на гитари.

У Галерији Банатског културног центра отворена је и документарна изложба „Љуба” Радована Влаховића, на којој се могу видети породичне фотографије и оригинални документи – судске пресуде, спискови одузете земље и имовине, који су послужили као грађа за писање овог романа.

Представљање романа „Љуба“ Радована Влаховића у Банатском културном центру

Igor Crnogorac September 3, 2024

Прва промоција новог романа „Љуба” Радована Влаховића одржаће се у петак, 6. септембра, у 20 сати, у Банатском културном центру у Новом Милошеву.

„Љуба” је четврта књига Влаховићеве „Банатске епопеје”, започете романом „Бапа” и настављене делима „1934” и „Мученици“.

О роману ће говорити књижевни критичари Виктор Шкорић, Андреа Беата Бицок, Ненад Станојевић и Младен Ђуричић, и сам аутор. Модератор програма биће Сенка Влаховић, а одломке ће говорити Теодора Влаховић. На гитари ће наступити Вид Вашалић.

Књижевно вече у петак у мокринском Дому културе

Igor Crnogorac February 8, 2024

Удружење грађана „Раша Попов” и Месна библиотека „Мирослав Антић” у Мокрину у петак, 9. фебруара, од 19 сати, организују представљање књиге мр Миливоја Бајшанског „Све јунаке по имену знадем (атрибуција јунака у песмама Тешана Подруговића)“.

Књига је одабрана на конкурсу „Прва књига“ који организују Град Кикинда и Банатски културни центар из Новог Милошева.

На промоцији која ће се одржати у Галерији Дома културе у Мокрину говориће аутор, проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, проф. др Јасмина Јокић и проф. др Драгољуб Перић, професори народне књижевности на Одсеку за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Новом Саду, и Сенка Влаховић из Банатског културног центра.

Завршен 15. конкурс Града и Банатског културног центра: Првенце ће објавити Нина, Урош и Миливој

Jelena Trifunović September 1, 2023

Три књиге младих аутора до 35 година старости биће објављене на основу конкурса који традиционално расписују Град Кикинда и Банатски културни центар, из Новог Милошева.

Чланови жирија донели су одлуку да објављивањем прве књиге награде ауторе: Нину Катана за збирку прича „Безнађе“, Уроша Павлова за збирку поезије „Небо су разгажене ципеле“ и Миливоја Бајшанског за књигу „Све јунаке по имену знадем: Атрибуција јунака у песмама Тешана Подруговића“.

Јубиларни, 15. конкурс био је отворен од 1. маја до 1. августа, и у том периоду млади аутори слали су пријаве са необјављеним рукописима поезије и прозе, есеја и књижевне критике, научних и истраживачких радова. На конкурс је пристигао велики број рукописа, а трочлани жири је имао задатак да изабере и награди три рукописа. То је захтевало више читалачких кругова, детаљну анализу и разговоре о књигама које су пристигле на конкурс.

Жири је радио у саставу: др Младен Ђуричић, књижевни критичар; мср Андреа Беата Бицок, књижевна критичарка; и Радован Влаховић, књижевник и директор БКЦ-а (председник жирија). Они су у свом саопштењу истакли да награђене књиге припадају различитим књижевним жанровима, али да свака од њих на оригиналан начин обрађује тему којом се аутори баве.

Збирка кратких прича, симболично насловљена речју „Безнађе”, већ на прво читање издвојила се међу прозним рукописима. Нина Катана је у њој отргла од заборава болне и емотивне тренутке живота, које – захваљујући својој списатељској вештини – успева да претвори у сугестивне кратке приче које, повезане истим насловом, чине вредну и компактну књижевну целину.

С друге стране, Урош Павлов исписује поезију која настаје као одговор на различите друштвене (и личне) теме. Он нам доноси снажне песничке слике, карактеристичне за поезију коју исписују млади аутори у последњој деценији, али истовремено комуницира и са традицијом, показујући нам да гради своје стихове на богатом читалачком искуству.

Насупрот тој модерности, стоји трећа награђена књига, у којој се Миливој Бајшански окренуо традицији, истражујући народну књижевност и атрибуцију јунака у песмама Тешана Подруговића.

Рукописи награђених аутора биће објављени у едицији „Прва књига“ Банатског културног центра.

Влаховићу награда Друштва књижевника Војводине

Igor Crnogorac March 19, 2023

Књижевнику Радовану Влаховићу, оснивачу и директору Банатског културног центра у Новом Милошеву у суботу је уручена награда Друштва књижевника Војводине за књигу године. Признање је добио за роман „Ноћни разговори са сестром“, први део „Триптиха о новозенитистима“. На свечаности у Новом Саду награду му је уручио Јован Зивлак, председник Друштва.

„…- не ради се о испредању једне сложене наративне целине, већ о скупу кратких, лирски обликованих фрагмената. Индивидуални интимни дијалог безименог приповедача са својом другом половином, сестром, с којом се више налази у духовном, него у телесном сродству… прожет је и референцама на дела, фигуре и ликове знаменитих светских и домаћих књижевника (Достојевског, Рембоа, Тракла, Паунда, Мицића, Црњанског и др.)… Његов гест отклона од будућности настаје из неприхватања идеологије напредовања к бољем; уместо тога он форсира циклични повратак ка архетипским темама и мотивима као што је онај женског принципа оличеног у фигури сестре… Мало је аутора на војвођанској књижевној сцени који умеју тако да „допричају“ живот на граници између сна и јаве“, наводи се, између осталог, у саопштењу жирија који су чинили Дамир Смиљанић, Јелена Марићевић Балаћ и Бранислав Живановић.