Жељка Алексић, визуелна уметница из Србије која живи и ради у Бечу, победница је овогодишњег конкурса за едицију „Прва књига“, који традиционално расписују Банатски културни центар из Новог Милошева и Град Кикинда. Њен рукопис „Жена која има трему“ издвојио се међу пристиглим радовима и биће објављен као награда на конкурсу намењеном младим ауторима.
Конкурс је био отворен за необјављене рукописе поезије, прозе, есеја и књижевне критике, а о пристиглим радовима одлучивао је жири у саставу др Младен Ђуричић, књижевни критичар, мср Андреа Беата Бицок, књижевна критичарка, и Радован Влаховић, књижевник и директор Банатског културног центра, који је био и председник жирија.

Након пажљивог читања и вредновања рукописа, жири је донео одлуку да ове године направи преседан и објављивањем прве књиге награди једну ауторку. Како је наведено у образложењу, рукопис „Жена која има трему“ издвојио се аутентичношћу, савременим сензибилитетом и упечатљивим песничким гласом.
У овом делу лично искуство миграције, рада, одрастања, женског идентитета и припадања преточено је у књижевно уверљив и уметнички заокружен свет. Ауторка успешно спаја интимну исповест са друштвеним опажањем, стварајући поезију која истовремено сведочи о искуству појединца и проговара о универзалним темама савременог доба.

Жељка Алексић дипломирала је 2023. године на Академији ликовних уметности у Бечу, где је добитница више значајних награда и стипендија. Поезију пише од 2012. године, а њена уметничка пракса данас повезује визуелну уметност, перформанс и поезију, истражујући односе између уметности, рада, миграције и друштвених структура.





У Галерији Банатског културног центра отворена је и документарна изложба „Љуба” Радована Влаховића, на којој се могу видети породичне фотографије и оригинални документи – судске пресуде, спискови одузете земље и имовине, који су послужили као грађа за писање овог романа.
„…- не ради се о испредању једне сложене наративне целине, већ о скупу кратких, лирски обликованих фрагмената. Индивидуални интимни дијалог безименог приповедача са својом другом половином, сестром, с којом се више налази у духовном, него у телесном сродству… прожет је и референцама на дела, фигуре и ликове знаменитих светских и домаћих књижевника (Достојевског, Рембоа, Тракла, Паунда, Мицића, Црњанског и др.)… Његов гест отклона од будућности настаје из неприхватања идеологије напредовања к бољем; уместо тога он форсира циклични повратак ка архетипским темама и мотивима као што је онај женског принципа оличеног у фигури сестре… Мало је аутора на војвођанској књижевној сцени који умеју тако да „допричају“ живот на граници између сна и јаве“, наводи се, између осталог, у саопштењу жирија који су чинили Дамир Смиљанић, Јелена Марићевић Балаћ и Бранислав Живановић.