банатски културни центар

pistalo-grabovac

Банатски културни центар објавио је добитнике награда које носе име Теодора Павловића, рођеног у Новом Милошеву, обновитеља и првог секретара Матице српске, родоначелника журналистике у Србији, адвоката, књижевника и преводиоца.

Жири у саставу: проф. емеритус др Сава Дамјанов, председник, проф. др Срђан Шљукић, и Радован Влаховић, донео је једногласну одлуку да Награда „Теодор Павловић” за животно дело припадне књижевнику Владимиру Пишталу, а Награда „Теодор Павловић” за најбољу књигу – Симону Грабовцу.

Др Владимир Пиштало је рођен у Сарајеву, где је и дипломирао на Правном факултету. У САД-у је одбранио магистарски и докторски рад. Објавио је 15 књига у жанровском распону од поетске прозе до романа. Његова најпознатија дела су  „Тесла, портрет међу маскама“, „Миленијум у Београду“, „Сунце овог дана: писмо Андрићу“, „Венеција“, и преведена су на више светских језика. За роман „Тесла, портрет међу маскама“, добио је НИН-ову награду. Носилац је многобројних награда и признања. Председник је Културног форума Европског покрета Србије

Награда „Теодор Павловић” за најбољу књигу припала је Симону Грабовцу, за књигу песама „Дубока тишина”, у издању Културног центра Новог Сада. Симон Грабовац је књижевник, новинар, књижевни и позоришни критичар, један од оснивача Фестивала алтернативног и новог театра „Инфант“.

Награде се додељују у оквиру манифестације „Дани Теодора Павловића“ коју организује Банатски културни центар из Новог Милошева у сарадњи са Матицом српском из Новог Сада, под покровитељством Општине Нови Бечеј. Манифестација ће се, 23. пут, одржати у Новом Саду и Новом Милошеву, децембра 2022.

 

 

Jelena Milošev svi

Књига „Светлост бачена у очи“ Јелене Милошев представљена је вечерас у Културном центру у Кикинди. Ово је њена трећа књига поезије, после збирки „Ћутање пре полета“, награђене признањем „Стражилово“ (додељује је Бранково коло), и „Невидљиви ватромет“, која јој је отворила врата Српског књижевног друштва.

Нова збирка поетички се „наслања“ на претходне две, што доказује да је Јелена песникиња која има чврсту поетику, рекла је књижевна критичарка Андреа Беата Бицок.

– Бавећи се феноменима данашњице која одређује нас као људе, али и окружење у ком постојимо, ова поезија има, условно речено, једну ноту тежине, али нас песникиња кроз њу проводи с лакоћом и то пажљиво ритмички обликујући песме. Читањем ове збирке ми, заправо, откривамо неки део себе и нас саме у окружењу које описује, и самим тим ова светлост бачена у очи допире и до нас, освештавајући нас, али нам и, из другог угла, приказује свет у којем постојимо – истакла је критичарка.

Поред Бицокове, о књизи су говорили и књижевница Весна Ђукановић и Радован Влаховић, директор и оснивач Банатског културног центра из Новог Милошева, у чијем издању се збирка и појавила.

– „Светлост бачена у очи“ симболизује нова искуства и нова сазнања о животу. У својим песмама бавим се филозофијом живота, у дескриптивним песмама описујем свој родни крај, стално се враћам мотивима природе, водим се и егзистенцијалним темама, питањима садашњости и стварности, има и филозофских песама. Моја поезија је пуна слика и те слике сугестивно делују на читаоце – објаснила је ауторка.

Јелена Милошев запослена је у основној школи у Падеју као професор српског језика и књижевности. Поред поезије, свој уметнички пут проналази и у писању прозе и у сликарству.

 

 

 

SLOVO-LJUBVE-IGOR-MIROVIC

Игор Мировић добитник је награде „Деспотица Ангелина Бранковић” коју додељује  Банатски културни центар из Новог Милошева. На конкурсу Центра Мировић је лауреат са својом књигом песама „Светло у светионику“, у издању београдске „Лагуне“. Мировићу је ово четврта књига поезије.

Одлуку о добитнику награде једногласно је донео жири који су чинили: председник, проф. др Зоран Ђерић, песник и прошлогодишњи добитник, Перица Милутин, и Радован Влаховић, књижевник и директор Банатског културног центра.

У образложењу жирија наводи се да нова Мировићева збирка садржи песме из његових претходних песничких књига, као и циклус нових песама, „Излазак из сенке“.

„Највише места у избору заузима поезија из збирке „Повратак у логос“, у којој су доминантни мотиви: Земља, Небо и Људи. А међу њима је низ историјских ликова, „носилаца светла из светионика“: Ђурађ Црнојевић, владика Данило, патријарх Арсеније Чарнојевић, Доситеј Обрадовић, Змај, Светозар Милетић и низ других, којима се придружују у новим песмама: жупан Немања, Свети Сава, Милош Обилић, Краљевић Марко, Карађорђе, Свети Петар Цетињски, Његош, Бранко Радичевић, Ђура Јакшић, Лаза Костић, са којима песник ступа у дијалог“, наводи проф. др Зоран Ђерић.

„Оваквим инстинктом, аутор се суочио с великим задатком – повратком самоме себи. Суочавајући се са собом, са савременим човеком и савременим светом, отворио је, широм, двери покајања. А да би покајање било делотворно, оно мора бити Логосно, како би водило не просто животу, већ вечном животу, лишено фантазија, охолости и самопрецењивања, окренуто ка Господу Богу, Господу Христу“, закључује Селимир Радуловић у поговору Мировићеве књиге.

Игор Мировић рођен је 1968. године у Крушевцу. Објавио је четири песничке књиге: „Небо над Византијом“ (1994.), „Кремен пламен“ (2004.), „Повратак у логос“ (2020.) и „Светло у светионику“ (2022.). Заступљен је у антологијама, а песме су му превођене на румунски, мађарски, словачки и македонски језик. Живи и ради у Новом Саду.

Књижевна награда састоји се од повеље и иконе Преподобне Мати Ангелине, ауторке Силвије Влаховић, и Мировићу ће бити уручена на манифестацији под називом „Слово љубве”.

Овај културни догађај и књижевну награду „Деспотица Ангелина Бранковић” установио је Банатски културни центар Ново Милошево у знак сећања на мање познат део српске историје, када су овај део Баната и насеље Арача били у поседу српских деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића, као настављача немањићке традиције северно од Саве и Дунава.

„Слово љубве” организује се уз подршку Општине Нови Бечеј. Одржаће се  17. новембра, и тада ће бити и уручена награда овогодишњем лауреату. У програму ће учествовати: председник Матице српске, проф. др Драган Станић, председник Општине Нови Бечеј, Саша Максимовић, директор Банатског културног центра, Радован Влаховић, проф. др Зоран Ђерић, председник жирија, Драган Јовановић Данилов, песник и критичар, Милица Досковић, чланица хора Опере СНП-а и Соња Дамјановић, првакиња драме Српског народног позоришта.

У Дому културе у Новом Бечеју програм ће почети у 18 сати.

 

После две године паузе због пандемије корона вируса, највећа и једна од најзначајнијих културних манифестација поново окупља љубитеље писане речи.65. Међународни сајам књига у Београду почео је 23. и трајаће до 30. октобра, под слоганом „Пoвратак написаних”. Међу бројним излагачима из земље и иностранства, „Партизанска књига” из Кикинде представља тридесет нових издања из претходне две године, каже књижевник и оснивач ове издавачке куће Срђан Срдић.

-Специфичан случај је то што је Румунија специјалан гост сајма, а ми имамо четири румунска аутора, од којих су сви гости сајма. Реч је о Аугустину Купши који је био и у Кикинди да промовише књигу, затим Вероника Никулеску која је својевремено учествовала на Фестивалу кратке приче, потом Раду Павел Гео и Козмин Перца. Сво четворо били су на Кикинда схорту. Имамо серију програма и представљање њихових књига и савремене румунске књижевности у оквирима програма сајма. Представљамо и финалну годину великог европског пројекта који се зове „Cutting it short“ који промовише савремену европску кратку причу и две овогодишње књиге- „Зечје остврво“ Елвире Наваро и „Русвај“ пољског писца Миколаја Гринберга. Уз сва ова издања, представљамо и два посебно значајна и нова- књигу Хајнриха Бела, немачког нобеловца која никада до сада није била преведена на српски „Сабрано ћутање доктора Муркеа“ и и нови роман Саше Савановић „Ново сада“, уједно и њен први роман за Партизанску књигу- каже Срдић.

Велики број посетилаца Сајма сведочи о томе да су жељни књиге и сусретања, читаоци и писци, културни и јавни радници, сматра Радован Влаховић, писац и директор БКЦ. Међу новим насловима на штанду овог издавача су и ауторова два „Новозенитистичка триптиха” – три романа и три књиге поезије.

–  Издања БКЦ-а између два сајма објављена су у едицијама Банат, Есеји, Критике, Огледи, Историја, Колонистичка насеља, Прва књига, Поезија, Проза, Роман, Преводи, Књижевност за децу. Из протекле продукције посебно се издвајају два капитална пројекта у саиздању са Културним центром Војводине „Милош Црњански”: „Изабрана дела Богдана Чиплића” и „Изабрана зенитистичка дела” . БКЦ је између два сајма реализовао више конкурса за награде које подразумевају објављивање књиге: Награда „Богдан Чиплић” за најбољи прозни рукопис, Конкурс „Прва књига” (сваке године објављује се три до пет наслова младих аутора по конкурсу у сарадњи са Градом Кикинда) и Књига добитника Грамате Песничке републике (добитници Драгослав Михајловић, Братислав Милановић, Гојко Ђого)-каже Влаховић.

-Када је реч о конкурсу са Градом Кикинда, управо чекамо књигу поезије Светлане Савић „Шљакерај“ која треба да стигне из штампарије, а друге две ће изаћи до краја године. У Едицији Банат објављене су изабране песме за одрасле Раше Попова. У едицији Колонистичка насеља објављено је шест књига аутора и уредника Милана Мицића  –истиче Влаховић и додаје да је „после највећих верских празника, Ускрса, Божића и слава, значајан овај празник писане речи“.

Цена појединачне улазнице на Сајам књига  је 300 динара, групне улазнице су 200 ( подразумева групу од најмање 20 особа). Цена паркинга по сату је 150 динара. Улазак деце до осам година је бесплатан. Радним данима штандове можете да обилазите од 10 до 20 сати, док је од 28. до 30. октобра радно време до 21 час.

 

 

 

 

error: Content is protected !!