banatski kulturni centar Arhive

Željka Aleksić pobednica konkursa „Prva knjiga“ Banatskog kulturnog centra i Grada Kikinde

Jelena Trifunović June 25, 2026

Željka Aleksić, vizuelna umetnica iz Srbije koja živi i radi u Beču, pobednica je ovogodišnjeg konkursa za ediciju „Prva knjiga“, koji tradicionalno raspisuju Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa i Grad Kikinda. Njen rukopis „Žena koja ima tremu“ izdvojio se među pristiglim radovima i biće objavljen kao nagrada na konkursu namenjenom mladim autorima.

Konkurs je bio otvoren za neobjavljene rukopise poezije, proze, eseja i književne kritike, a o pristiglim radovima odlučivao je žiri u sastavu dr Mladen Đuričić, književni kritičar, msr Andrea Beata Bicok, književna kritičarka, i Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, koji je bio i predsednik žirija.

Nakon pažljivog čitanja i vrednovanja rukopisa, žiri je doneo odluku da ove godine napravi presedan i objavljivanjem prve knjige nagradi jednu autorku. Kako je navedeno u obrazloženju, rukopis „Žena koja ima tremu“ izdvojio se autentičnošću, savremenim senzibilitetom i upečatljivim pesničkim glasom.

U ovom delu lično iskustvo migracije, rada, odrastanja, ženskog identiteta i pripadanja pretočeno je u književno uverljiv i umetnički zaokružen svet. Autorka uspešno spaja intimnu ispovest sa društvenim opažanjem, stvarajući poeziju koja istovremeno svedoči o iskustvu pojedinca i progovara o univerzalnim temama savremenog doba.

Željka Aleksić diplomirala je 2023. godine na Akademiji likovnih umetnosti u Beču, gde je dobitnica više značajnih nagrada i stipendija. Poeziju piše od 2012. godine, a njena umetnička praksa danas povezuje vizuelnu umetnost, performans i poeziju, istražujući odnose između umetnosti, rada, migracije i društvenih struktura.

Dvostruko priznanje prof. dr. Milivoju Neninu na Danima Teodora Pavlovića

Redakcija Kikindski November 19, 2025

Književni istoričar, kritičar i esejista prof. dr. Milivoj Nenin, dopisni član SANU, ovogodišnji je dvostruki laureat manifestacije Dani Teodora Pavlovića, koju organizuje Banatski kulturni centar u saradnji sa Maticom srpskom. Neninu su pripale nagrada „Teodor Pavlović“ za životno delo i nagrada za najbolju knjigu, za delo „S obe obale: ogledi, prikazi i crtice“ (SKD, „Prosvjeta“, Zagreb, 2024).

Svečana dodela biće održava 22. novembra u 12 časova u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu, u sklopu otvaranja 26. Dana Teodora Pavlovića. Upravo ovakav jubilej i dvostruko priznanje Nenina svrstava među retke autore koji su tokom istorije manifestacije poneli oba priznanja, uz imena kakva su Vladeta Jerotić, Vasilije Krestić, Jovan Zivlak, Selimir Radulović i Dragan Stanić.

Ovogodišnji Dani Teodora Pavlovića, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej, donose bogat i raznovrstan program tokom novembra i decembra. Nakon svečanog otvaranja, od 24. do 27. novembra u OŠ „Dr Đorđe Joanović“ biće prikazivan film „Kajmakčalan“ Dragana Gavrilovića i Borisa Trbića, namenjen učenicima školskog uzrasta.

U Banatskom kulturnom centru će 6. decembra biti predstavljanje novih knjiga Radovana Vlahovića – „Prid dućanom ode vek“, „Kako sam se svetio ženama“ i „Vodiči zlatnog teleta“, uz prateću dokumentarnu izložbu posvećenu njegovih pedeset godina stvaralaštva.

Program se završava 22. decembra predavanjem prof. dr. Dragana Stanića, predsednika Matice srpske, o Teodoru Pavloviću kao uredniku letopisa Matice srpske, namenjenim učenicima i građanima.

Milivoj Nenin (Lok, 1956) autor je 26 knjiga i priređivač 43 izdanja, čime je ostavio dubok trag u savremenoj srpskoj književnoj nauci. Pisao je o ključnim imenima srpske književnosti – Crnjanskom, Andriću, Paviću – ali je u književni život vratio i autore koji su decenijama bili potisnuti ili zaboravljeni, među kojima su Svetislav Stefanović, Danica Marković i Mileta Jakšić.

Njegovi radovi obuhvataju širok raspon tema: od istorije srpske književne periodike (Krfski Zabavnik, Književni Jug, Ideje), preko priređivanja prepiske srpskih pisaca, do oštrih i analitičnih književnokritičkih tekstova. Prema oceni stručnog žirija, Nenino stvaralaštvo odlikuju istraživačka strast, „neumorno traganje za činjenicama“ i retka sposobnost da i najsloženije književne fenomene predstavi jasno, pouzdano i privlačno širokom krugu čitalaca.

Njegova dela, kako se ističe u predlogu za nagradu, podstiču čitaoce da preispitaju utvrđene sudove i sagledaju srpsku književnost iz novih perspektiva, što ga svrstava među najznačajnije savremene proučavaoce književne istorije.

Senka Vlahović o novoj knjizi: Ilustracija nije sluškinja teksta

Jelena Trifunović November 3, 2025

Iz pera vizuelne umetnice, ilustratorke i dizajnerke knjiga Senke Vlahović, izašla je nova publikacija „Ilustracija knjige za decu”. Ovaj svojevrsni udžbenik, ali i odličan priručnik, obuhvata oblast koja dosad skoro da i nije naučno tretirana.

Atraktivnog, četvrtastog formata, bogato ilustrovana, pisana pristupačnim jezikom, ova knjiga predstavlja dragoceno štivo ne samo proučavaocima i teoretičarima ove oblasti, nego i takozvanim običnim čitaocima. Na skoro 170 strana u punom koloru, pomenuta knjiga obrađuje i sabira sve referentne domaće ilustratore knjiga za decu kroz povest i naučno utemeljeno tretira problematiku ove zanimljive teme.

Navedena publikacija je plod autorkinog desetogodišnjeg istraživanja i objedinjuje veliki broj njenih tekstova vezanih za ovu temu. Knjiga obuhvata ne samo Senkine naučne radove, nego i obrazloženja žirija u kojima je bila član, njene tekstove iz periodike i drugu građu, obogaćenu reprezentativnim vizuelnim primerima najznačajnijih ilustratora s ovog područja.

– S obzirom na to da se pomenutom tematikom bavim godinama, uočila sam da postoji potreba za ovakvom jednom knjigom- kaže autorka. – Cilj mi je bio da se status ilustracije knjige podigne na viši nivo nego što je bio do sada, jer ilustracija kao umetnička disciplina to zaslužuje- navodi Senka Vlahović.

– Moto ove knjige je „I ilustracija je deveta umetnost”, s obzirom na njenu srodnost sa stripom, tako da u savremenoj teoriji smatramo da je ilustracija jednako vredna kao i sva druga dela visoke umetnosti, a ne samo kao deo primenjene ili popularne kulture i dizajna. U našoj stručnoj javnosti, srećom, već odavno preovlađuje mišljenje da je ilustracija teksta zasebno umetničko delo, a ne propratna građa uz neki tekst. Dakle mi ilustrujemo sa piscem, a ne za pisca, i ilustracija nije sluškinja teksta- ukazuje autorka.

Izlazak ove knjige čiji je izdavač Banatski kulturni centar, podržao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, na konkursu iz 2024. godine, a dosadašnje uspešne promocije Beogradu i Zrenjaninu pokazale su da postoji veliko interesovanje za ovu tematiku.

N. S.

Dve nove knjige Radovana Vlahovića u izdanju Banatskog kulturnog centra

Igor Crnogorac August 4, 2025

U izdanju Banatskog kulturnog centra nedavno su objavljene dve nove knjige pisca, pesnika i esejiste Radovana Vlahovića – zbirka angažovane poezije „Vodiči zlatnog teleta“ i knjiga priča „Zaratustrin ples nad Jugoslavijom“.

Prema oceni književne kritičarke Vanje Kovačević, Vlahovićev izraz je duboko promišljen i angažovan, a u njemu nema lakih odgovora.

– On piše kao svedok, ali i kao pesimistički prorok, koji se kroz aluziju na Zaratustru pita – ima li života posle sloma, bilo moralnog, istorijskog ili ljudskog? – navodi Kovačević.

Recenzenti ovih izdanja su Bratislav R. Milanović, Milivoj Bajšanski, Svetozar Marčeta i Milana Poučki, a urednica je Andrea Beata Bicok.

Radovan Vlahović je autor oko 70 knjiga proze, poezije i eseja, kao i brojnih prevoda svojih dela na više od deset svetskih jezika. Dobitnik je više prestižnih književnih nagrada, a ujedno je i osnivač, direktor i urednik izdavačke delatnosti Banatskog kulturnog centra. Živi i stvara u Novom Miloševu.

Banatski kulturni centar nagrađen na Sajmu knjiga

Igor Crnogorac October 29, 2024

Nagrada ULUPUDS-a za izdavački poduhvat na 67. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga pripala je Banatskom kulturnom centru iz Novog Miloševa, za fotomonografiju Ljubomira Kojića „Svetlopis kao beskraj“.

Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) na Sajmu je dodelio 13 priznanja u različitim kategorijama, autorima i izdavačima.

„Banatski kulturni centar dugi niz godina objavljuje knjige od izuzetnog značaja za kulturnu scenu Republike Srbije. Ove godine su objavili fotomonografiju umetnika Ljubomira Kojića ‘Svetlopis kao beskraj’. Kroz dokumentaciju stvarnosti, autor nas sprovodi kroz svakodnevni život pojedinaca i prikazuje klasnu poziciju nepoznatih ličnosti koje postaju akteri nelinearnog (vizuelnog) narativa“, navodi se, između ostalog, u obrazloženju žirija.

Nagradu je, u ime izdavača i autora, primila je Senka Vlahović, umetnički direktor Banatskog kulturnog centra.

Promocija romana Radovana Vlahovića – Ljuba se vratio kući

Igor Crnogorac September 10, 2024

Prva promocija novog romana „Ljuba” Radovana Vlahovića održana je u petak, u prepunom Kulturnom dvorištu Banatskog kulturnog centra u Novom Miloševu.

Kulturno dvorište nekada je bila avlija domaćina Ljube Vlaovića (1877–1949) koja je, zbog prinudnog otkupa, konfiskovana, a on je odveden u Zabelu u zatvor, odakle se nikada nije vratio. Njegova sudbina je tema romana „Ljuba”, četvrte knjige Banatske epopeje Radovana Vlahovića, koji ovom prilikom kaže: „Ljuba se vratio kući”.

O romanu su govorili: autor Radovan Vlahović, književni kritičari Viktor Škorić, Nenad Stanojević i dr Mladen Đuričić, program je moderirala Senka Vlahović, odlomke je govorila Teodora Vlahović, a veče je muzikom obojio Vid Vašalić na gitari.

U Galeriji Banatskog kulturnog centra otvorena je i dokumentarna izložba „Ljuba” Radovana Vlahovića, na kojoj se mogu videti porodične fotografije i originalni dokumenti – sudske presude, spiskovi oduzete zemlje i imovine, koji su poslužili kao građa za pisanje ovog romana.

Predstavljanje romana „Ljuba“ Radovana Vlahovića u Banatskom kulturnom centru

Igor Crnogorac September 3, 2024

Prva promocija novog romana „Ljuba” Radovana Vlahovića održaće se u petak, 6. septembra, u 20 sati, u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu.

„Ljuba” je četvrta knjiga Vlahovićeve „Banatske epopeje”, započete romanom „Bapa” i nastavljene delima „1934” i „Mučenici“.

O romanu će govoriti književni kritičari Viktor Škorić, Andrea Beata Bicok, Nenad Stanojević i Mladen Đuričić, i sam autor. Moderator programa biće Senka Vlahović, a odlomke će govoriti Teodora Vlahović. Na gitari će nastupiti Vid Vašalić.

Književno veče u petak u mokrinskom Domu kulture

Igor Crnogorac February 8, 2024

Udruženje građana „Raša Popov” i Mesna biblioteka „Miroslav Antić” u Mokrinu u petak, 9. februara, od 19 sati, organizuju predstavljanje knjige mr Milivoja Bajšanskog „Sve junake po imenu znadem (atribucija junaka u pesmama Tešana Podrugovića)“.

Knjiga je odabrana na konkursu „Prva knjiga“ koji organizuju Grad Kikinda i Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa.

Na promociji koja će se održati u Galeriji Doma kulture u Mokrinu govoriće autor, prof. dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović, prof. dr Jasmina Jokić i prof. dr Dragoljub Perić, profesori narodne književnosti na Odseku za srpsku književnost i jezik Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, i Senka Vlahović iz Banatskog kulturnog centra.

Završen 15. konkurs Grada i Banatskog kulturnog centra: Prvence će objaviti Nina, Uroš i Milivoj

Jelena Trifunović September 1, 2023

Tri knjige mladih autora do 35 godina starosti biće objavljene na osnovu konkursa koji tradicionalno raspisuju Grad Kikinda i Banatski kulturni centar, iz Novog Miloševa.

Članovi žirija doneli su odluku da objavljivanjem prve knjige nagrade autore: Ninu Katana za zbirku priča „Beznađe“, Uroša Pavlova za zbirku poezije „Nebo su razgažene cipele“ i Milivoja Bajšanskog za knjigu „Sve junake po imenu znadem: Atribucija junaka u pesmama Tešana Podrugovića“.

Jubilarni, 15. konkurs bio je otvoren od 1. maja do 1. avgusta, i u tom periodu mladi autori slali su prijave sa neobjavljenim rukopisima poezije i proze, eseja i književne kritike, naučnih i istraživačkih radova. Na konkurs je pristigao veliki broj rukopisa, a tročlani žiri je imao zadatak da izabere i nagradi tri rukopisa. To je zahtevalo više čitalačkih krugova, detaljnu analizu i razgovore o knjigama koje su pristigle na konkurs.

Žiri je radio u sastavu: dr Mladen Đuričić, književni kritičar; msr Andrea Beata Bicok, književna kritičarka; i Radovan Vlahović, književnik i direktor BKC-a (predsednik žirija). Oni su u svom saopštenju istakli da nagrađene knjige pripadaju različitim književnim žanrovima, ali da svaka od njih na originalan način obrađuje temu kojom se autori bave.

Zbirka kratkih priča, simbolično naslovljena rečju „Beznađe”, već na prvo čitanje izdvojila se među proznim rukopisima. Nina Katana je u njoj otrgla od zaborava bolne i emotivne trenutke života, koje – zahvaljujući svojoj spisateljskoj veštini – uspeva da pretvori u sugestivne kratke priče koje, povezane istim naslovom, čine vrednu i kompaktnu književnu celinu.

S druge strane, Uroš Pavlov ispisuje poeziju koja nastaje kao odgovor na različite društvene (i lične) teme. On nam donosi snažne pesničke slike, karakteristične za poeziju koju ispisuju mladi autori u poslednjoj deceniji, ali istovremeno komunicira i sa tradicijom, pokazujući nam da gradi svoje stihove na bogatom čitalačkom iskustvu.

Nasuprot toj modernosti, stoji treća nagrađena knjiga, u kojoj se Milivoj Bajšanski okrenuo tradiciji, istražujući narodnu književnost i atribuciju junaka u pesmama Tešana Podrugovića.

Rukopisi nagrađenih autora biće objavljeni u ediciji „Prva knjiga“ Banatskog kulturnog centra.

Vlahoviću nagrada Društva književnika Vojvodine

Igor Crnogorac March 19, 2023

Književniku Radovanu Vlahoviću, osnivaču i direktoru Banatskog kulturnog centra u Novom Miloševu u subotu je uručena nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine. Priznanje je dobio za roman „Noćni razgovori sa sestrom“, prvi deo „Triptiha o novozenitistima“. Na svečanosti u Novom Sadu nagradu mu je uručio Jovan Zivlak, predsednik Društva.

„…- ne radi se o ispredanju jedne složene narativne celine, već o skupu kratkih, lirski oblikovanih fragmenata. Individualni intimni dijalog bezimenog pripovedača sa svojom drugom polovinom, sestrom, s kojom se više nalazi u duhovnom, nego u telesnom srodstvu… prožet je i referencama na dela, figure i likove znamenitih svetskih i domaćih književnika (Dostojevskog, Remboa, Trakla, Paunda, Micića, Crnjanskog i dr.)… Njegov gest otklona od budućnosti nastaje iz neprihvatanja ideologije napredovanja k boljem; umesto toga on forsira ciklični povratak ka arhetipskim temama i motivima kao što je onaj ženskog principa oličenog u figuri sestre… Malo je autora na vojvođanskoj književnoj sceni koji umeju tako da „dopričaju“ život na granici između sna i jave“, navodi se, između ostalog, u saopštenju žirija koji su činili Damir Smiljanić, Jelena Marićević Balać i Branislav Živanović.

банатски културни центар