Ovogodišnja džinovska pobednica teži 716,5 kg. Tibor Kokai iz Mađarske ne samo da je odbranio prošlogodišnju titulu, već je postavio i novi rekord na Danima ludaje. Prethodna rekorderka, iz 2019. godine, težila je 639,5 kg.
Najdužu tikvu, od 259 cm, doneo je Dušan Jankov iz Čuruga. To mu nije jedina nagrada sa ovogodišnjeg takmičenja, jer je u kategoriji najtežih bundeva osvojio vicešampionsko mesto sa plodom od 501 kg. Treće mesto među teškašicama pripalo je Goranu Laziću (295,5kg).
U kategoriji najdužih bundeva drugo mesto je osvojila Ružica Jankov (253cm), a treće Nađa Jankov (247 cm).
Najprepoznatljiviji ambasador srpske trube Dejan Petrović i njegov Big Bend zaokružiće raznovrsnu muzičku ponudu 37. „Dana ludaje“. Jedinstvenim kombinovanjem srpske izvorne muzike sa poznatim svetskim hitovima, ovi muzičari sa sobom donose posebnu magiju, a njihove nastupe, gde god bili, prati oduševljenje i ovacije publike.
Sin poznatog majstora trube Miće Petrovića, na pozornici je prvi put zasvirao još kao šestogodišnjak. Sa 12 je već imao svoj orkestar, a 2006. godine, na Saboru trubača u Guči, dobija najprestižnije priznanje i postaje najmlađi dobitnik „Majstorskog pisma“.
Širom sveta nastupa i postaje poznat po izvođenju srpske tradicionalne muzike koju kombinuje sa modernim elementima. Sarađivao je sa brojnim slavnim umetnicima. Osvojio niz prestižnih nagrada. Da Dejan Petrović i Big Bend nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, uveriće se publika u nedelju na gradskom trgu.
-U Kikindu dolazimo sa velikim srcem, punim ljubavi i dobre muzike. Publici bismo poručili da dođu u što većem broju i lepom raspoloženju i da zajedno napravimo jedno prelepo veče za pamćenje- kaže Dejan Petrović.
Uz mnogo posvećenosti i rada, uspesi su se nizali, pa ne čudi da je vrsnom muzičaru koji je u prepoznatljivom maniru uspeo da spoji „starke i opanke“, teško da izdvoji najdraže trenutke u karijeri.
-Iskren da budem, to je jedno od težih pitanja za mene, baš iz tog razloga što je bilo dosta lepih trenutaka i što često neki sledeći nadmaši onaj prethodni. Tako mi je, na primer, pre 12 godina, kada sam proglašen za „Prvu trubu“ na prvom međunarodnom takmičenju trubača u Guči, to bio jedan takav trenutak. Godinu dana nakon toga usledio je prvi solistički koncert u Sava Centru, pa par godina nakon toga prvi nastup na Egzitu, i uvek se ti najdraži trenuci smenjuju, a karijera, hvala Bogu još traje, pa ni sad ne bih mogao izdvojiti i odlučiti se za neki poseban trenutak, ali ću ih nekada sigurno rezimirati.
Dejan je četvrta generacija trubača u svojoj porodici. Vlasnik titule „Prva truba sveta“ voli da sluša različite žanrove, u zavisnosti od raspoloženja ili okruženja.
-Volim podjednako i domaću tradicionalnu, a i stranu muziku, često i samo instrumentalnu.
Potvrđuje da trubači nisu imuni ni na tamburaški štimung i vojvođanski melos.
-Iako nisam iz ravničarskih krajeva, veoma mi se sviđa tamburaški melos i muzika, jer svi ti tamburaški orkestri imaju neku posebnu energiju isto kao sto trubački orkestri imaju neki „vajb“ koji ljude ne ostavlja ravnodušnim.
Kikinda zauzima posebno mesto u srcu pevača, gitariste i frontmena legendarnog rok benda „Van Gog“. Zvonimira Đukića Đuleta za naš grad vežu vojnički dani. Tih „Zlatnih osamdesetih“ počinje i uspešna muzička karijera jednog od najpopularnijih rok sastava koji će susret sa kikindskom publikom imati 16. septembra na 37. Danima ludaje. U noći visokog napona, emocija i energije očekuju nas stari hitovi, ali i naslovi sa poslednjeg albuma „More bez obala“.
-Miris grada, miris jabuka, osmesi ljudi je nešto što se ne nikad zaboravlja. Rado se vraćam u Kikindu, emocije me stignu, sećanja ne blede, a slike imaju posebno mesto u mom srcu. Radujem se koncertu , verujem da će i starija i mlađa publika naći mesto ispred bine i da ćemo zajedno u sat i po vremena nastupa zatresti grad rokenrolom. Dođite da zajedno slavimo život. Van Gog će svirati kao da je prvi i poslednji put- kaže Đule u razgovoru za Kikindski portal.
Iako se „Van Gog“ odavno velikim slovima upisao u rokenrol istoriju na ovim prostorima, elan i zanos ih ne napuštaju. Od „Tragova prošlosti“ do „Mora bez obala“ inspiracija su, otkriva Đule, svakodnevne slike iz života.
-Stekli smo puno prijatelja, obišli svet, upili nova iskustva, dosta toga naučili. Svaka nota i svaki stih slikaju neki trenutak za sva vremena. Rokenrol ne može da dosadi. Susret sa ljudima je uvek novo iskustvo, od grada do grada, tu je uvek osmeh, raširene ruke, zagrljaj, po koja domaća da se nazdravi. Sve to zajedno sa ciljem da uz muziku, osmehe i pozitivno raspoloženje slavimo život- ističe Đule.
U vremenu kada prevladavaju drugačiji muzički apetiti, vođa popularnog benda, ipak, nema dilemu da li je rokenrol propao.
-Rokenrol je u srcu svakog mladog čoveka jer postoji bunt. Rokenrol je način i stil života i on nikako ne bledi. Pokreće i mlado i staro. Pesme koje je iznedrio od šezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih godina ostaju. U srcu je rokenrol nepokoljebljiv i nepotkupljiv, samo napredak tehnologije čini da neke stvari danas zvuče malo drugačije. Ali čuvamo iskru. Kad neko kaže da je RnR umro ili se predao, to nije istina. On se samo u pravom trenutku sačuva i povuče malo u sebi, prikrije da bi se dao nekim novim generacijama punog srca.
Adrenalinske nastupe ovog rok sastava odlično oslikava naziv aktuelne turneje „Visoki napon“.
– Verujem da će dosta ljudi doći i iz drugih gradova, ovo je prilika da se na ovoj turneji vidimo, zaigramo i zapevamo svi u glas. Ne propustite noć visokog napona, emocija i energije- poziva frontmen „Van Goga“.
„Bolje da sam druge ljubio“, „Svetlana“, „Ratne igre“, „Svet se brzo okreće“ samo su neke od legendarnih pesama grupe „Kerber“ koje će se oriti kikindskim trgom u petak uveče. Ljubitelji kvalitetnog rok zvuka nemaju nijedan razlog da sumnjaju da će Nišlije vrelim nastupom zapaliti kikindsku publiku koja poodavno nije bila u prilici da ih čuje i vidi u svom gradu.
-Stvarno je prošlo mnogo vremena od kada smo svirali u Kikindi. Zadnjih godina smo pitali i menadžere zašto je to tako. Nismo imali neki valjan odgovor. Sećanja na Kikindu nisu izbledela jer smo imali baš jake fanove i veliku podršku publike. Nadam se, da će ta uzajamna energija biti i sada- kaže frontmen i pevač benda Goran Šepa Gale za Portal Kikindski.
Hard rok sastav „Kerber“ pojavio se na muzičkoj sceni bivše Jugoslavije 1981. godine. Publika, ali i kritiku ubrzo osvaja sjajnim autorskim numerama i prepoznatljivim Galetovim vokalom. Nastupali su širom bivše zemlje, ali i u Grčkoj, Velikoj Britaniji, SSSR-u.
. Publika je ,svakako, razlog našeg dugog postojanja. Bez fanova, ništa nema smisla. Tu je i stalna glad za svirkama, putovanjem. A pesme su same našle svoju dugovečnost- odgovara Gale na pitanje o tajni dugovečnosti „Kerbera“.
Deli naše uverenje da rokenrol publika svuda ume da prepozna kvalitet i emocije.
-Pa to i jeste srž svega. U raznim zemljama, gde ljudi ne znaju naš jezik, nekako vrlo brzo uspostavimo kontakt. Pa to je ta melodičnost, energija, neposrednost i nešto što spaja. To je ta naša moć. Vi možete očekivati nadahnut bend, a radi se o bendu koji se uželeo Kikinde – poručuje frontmen grupe „Kerber“ pred nastup u Kikindi 16. septembra na 37. Danima ludaje.
„Radujem se da se ovog ljeta vidimo i u Kikindi. Dragi prijatelji, dođite da pjevamo zajedno! Kikinda je mjesto na koje se uvek rado vraćamo”-poručuje legenda muzičke scene i najveća pop zvezda regiona uz čije će vanvremenske hitove i energičan nastup publika imati priliku da uživa na predstojećim „Danima ludaje“.
Kikinđani dobro pamte spektakularan tročasovni koncert legendarnog Čole na Starom jezeru održan u maju 2008. godine. Oni stariji i njegovo gostovanje ranih osamdesetih u hali „Jezero“.
– Prošlo je čak četrnaest godina od našeg prethodnog susreta i još pamtimo koliko je publika bila vesela i srdačna. Nadamo se da će nam i ovoga puta biti tako dobar osjećaj”, kaže za Kikindski muzička ikona čije pesme vole i pevaju sve generacije.
– Mislim da se dobre i iskrene energije uvek prepoznaju. Publika je uvek ta koja cijeni trud i kada im se u potpunosti dajete. Onda to ume i dobro da nagradi, pažnjom i ljubavlju koja traje. To je najlepše u jednoj karijeri i potvrda da ono što radiš ima smisla- konstatuje miljenik svih generacija koji koncertne dvorane i stadione, sa istom strašću, puni već pet decenija.
Tokom jedne od najdugovečnijih muzičkih karijera na ovim prostorima, mnogim pevačima bio je i ostao uzor. Otkriva ko je bio njegov uzor kada je počinjao?
– U vreme kada sam počinjao svetski muzički fenomen bili su Bitlsi. Logično, svi smo želeli da budemo kao oni! Često sam svirao i pjevao njihovu pjesmu “Lejdi Madona”, čak sam i prvi honorar zaradio nastupajući uz tu pjesmu. To je bilo jednog 29. novembra 1967. godine, u Baošićima, u Crnoj Gori.
Harizmatični Čola jedinstven je ne samo po muzičkom talentu, briljantnim nastupima i sjajnim hitovima, već i po neposrednosti i šarmu koji publika prepoznaje i ceni. U tom maniru, za Kikindski odgovara na pitanje šta je za njega najveće priznanje u karijeri?
– Ne volim priznanja i nagrade, ali se ponosim osjećajem da ljudima mogu da ulepšam dan pjesmom ili koncertom. Zato sam istinski najponosniji na publiku koja me prati i muziku koja živi, srećan zbog svih onih koji dolaze na moje koncerte. Veliki je taj generacijski raspon, i kada svi u jedan glas pjevaju zajedno sa mnom pjesme, onda nema veće sreće i osjećaja ponosa. Vjerujem da će tako biti i na koncertu koji nam slijedi u Kikindi i zato mu se svi posebno radujemo”- poručuje Čola pred nezaboravan muzički spektakl koji nas očekuje naredne subote.
Mesto i vreme znate. Gradski trg u Kikindi, 17. septembar u 21 sat.
Harizmatični Čola jedinstven je ne samo po muzičkom talentu, briljantnim nastupima i sjajnim hitovima, već i po neposrednosti i šarmu koji publika prepoznaje i ceni. U tom maniru, za Kikindski odgovara na pitanje šta je za njega najveće priznanje u karijeri?