Овогодишња џиновска победница тежи 716,5 кг. Тибор Кокаи из Мађарске не само да је одбранио прошлогодишњу титулу, већ је поставио и нови рекорд на Данима лудаје. Претходна рекордерка, из 2019. године, тежила је 639,5 кг.
Најдужу тикву, од 259 цм, донео је Душан Јанков из Чуруга. То му није једина награда са овогодишњег такмичења, јер је у категорији најтежих бундева освојио вицешампионско место са плодом од 501 кг. Треће место међу тешкашицама припало је Горану Лазићу (295,5кг).
У категорији најдужих бундева друго место је освојила Ружица Јанков (253цм), а треће Нађа Јанков (247 цм).
Најпрепознатљивији амбасадор српске трубе Дејан Петровић и његов Биг Бенд заокружиће разноврсну музичку понуду 37. „Дана лудаје“. Јединственим комбиновањем српске изворне музике са познатим светским хитовима, ови музичари са собом доносе посебну магију, а њихове наступе, где год били, прати одушевљење и овације публике.
Син познатог мајстора трубе Миће Петровића, на позорници је први пут засвирао још као шестогодишњак. Са 12 је већ имао свој оркестар, а 2006. године, на Сабору трубача у Гучи, добија најпрестижније признање и постаје најмлађи добитник „Мајсторског писма“.
Широм света наступа и постаје познат по извођењу српске традиционалне музике коју комбинује са модерним елементима. Сарађивао је са бројним славним уметницима. Освојио низ престижних награда. Да Дејан Петровић и Биг Бенд никога не остављају равнодушним, увериће се публика у недељу на градском тргу.
-У Кикинду долазимо са великим срцем, пуним љубави и добре музике. Публици бисмо поручили да дођу у што већем броју и лепом расположењу и да заједно направимо једно прелепо вече за памћење- каже Дејан Петровић.
Уз много посвећености и рада, успеси су се низали, па не чуди да је врсном музичару који је у препознатљивом маниру успео да споји „старке и опанке“, тешко да издвоји најдраже тренутке у каријери.
-Искрен да будем, то је једно од тежих питања за мене, баш из тог разлога што је било доста лепих тренутака и што често неки следећи надмаши онај претходни. Тако ми је, на пример, пре 12 година, када сам проглашен за „Прву трубу“ на првом међународном такмичењу трубача у Гучи, то био један такав тренутак. Годину дана након тога уследио је први солистички концерт у Сава Центру, па пар година након тога први наступ на Егзиту, и увек се ти најдражи тренуци смењују, а каријера, хвала Богу још траје, па ни сад не бих могао издвојити и одлучити се за неки посебан тренутак, али ћу их некада сигурно резимирати.
Дејан је четврта генерација трубача у својој породици. Власник титуле „Прва труба света“ воли да слуша различите жанрове, у зависности од расположења или окружења.
-Волим подједнако и домаћу традиционалну, а и страну музику, често и само инструменталну.
Потврђује да трубачи нису имуни ни на тамбурашки штимунг и војвођански мелос.
-Иако нисам из равничарских крајева, веома ми се свиђа тамбурашки мелос и музика, јер сви ти тамбурашки оркестри имају неку посебну енергију исто као сто трубачки оркестри имају неки „вајб“ који људе не оставља равнодушним.
Кикинда заузима посебно место у срцу певача, гитаристе и фронтмена легендарног рок бенда „Ван Гог“. Звонимира Ђукића Ђулета за наш град вежу војнички дани. Тих „Златних осамдесетих“ почиње и успешна музичка каријера једног од најпопуларнијих рок састава који ће сусрет са кикиндском публиком имати 16. септембра на 37. Данима лудаје. У ноћи високог напона, емоција и енергије очекују нас стари хитови, али и наслови са последњег албума „Море без обала“.
-Мирис града, мирис јабука, осмеси људи је нешто што се не никад заборавља. Радо се враћам у Кикинду, емоције ме стигну, сећања не бледе, а слике имају посебно место у мом срцу. Радујем се концерту , верујем да ће и старија и млађа публика наћи место испред бине и да ћемо заједно у сат и по времена наступа затрести град рокенролом. Дођите да заједно славимо живот. Ван Гог ће свирати као да је први и последњи пут- каже Ђуле у разговору за Кикиндски портал.
Иако се „Ван Гог“ одавно великим словима уписао у рокенрол историју на овим просторима, елан и занос их не напуштају. Од „Трагова прошлости“ до „Мора без обала“ инспирација су, открива Ђуле, свакодневне слике из живота.
-Стекли смо пуно пријатеља, обишли свет, упили нова искуства, доста тога научили. Свака нота и сваки стих сликају неки тренутак за сва времена. Рокенрол не може да досади. Сусрет са људима је увек ново искуство, од града до града, ту је увек осмех, раширене руке, загрљај, по која домаћа да се наздрави. Све то заједно са циљем да уз музику, осмехе и позитивно расположење славимо живот- истиче Ђуле.
У времену када превладавају другачији музички апетити, вођа популарног бенда, ипак, нема дилему да ли је рокенрол пропао.
-Рокенрол је у срцу сваког младог човека јер постоји бунт. Рокенрол је начин и стил живота и он никако не бледи. Покреће и младо и старо. Песме које је изнедрио од шездесетих, седамдесетих, осамдесетих година остају. У срцу је рокенрол непокољебљив и непоткупљив, само напредак технологије чини да неке ствари данас звуче мало другачије. Али чувамо искру. Кад неко каже да је РнР умро или се предао, то није истина. Он се само у правом тренутку сачува и повуче мало у себи, прикрије да би се дао неким новим генерацијама пуног срца.
Адреналинске наступе овог рок састава одлично осликава назив актуелне турнеје „Високи напон“.
– Верујем да ће доста људи доћи и из других градова, ово је прилика да се на овој турнеји видимо, заиграмо и запевамо сви у глас. Не пропустите ноћ високог напона, емоција и енергије- позива фронтмен „Ван Гога“.
„Боље да сам друге љубио“, „Светлана“, „Ратне игре“, „Свет се брзо окреће“ само су неке од легендарних песама групе „Кербер“ које ће се орити кикиндским тргом у петак увече. Љубитељи квалитетног рок звука немају ниједан разлог да сумњају да ће Нишлије врелим наступом запалити кикиндску публику која поодавно није била у прилици да их чује и види у свом граду.
-Стварно је прошло много времена од када смо свирали у Кикинди. Задњих година смо питали и менаџере зашто је то тако. Нисмо имали неки ваљан одговор. Сећања на Кикинду нису избледела јер смо имали баш јаке фанове и велику подршку публике. Надам се, да ће та узајамна енергија бити и сада- каже фронтмен и певач бенда Горан Шепа Гале за Портал Кикиндски.
Хард рок састав „Кербер“ појавио се на музичкој сцени бивше Југославије 1981. године. Публика, али и критику убрзо осваја сјајним ауторским нумерама и препознатљивим Галетовим вокалом. Наступали су широм бивше земље, али и у Грчкој, Великој Британији, СССР-у.
. Публика је ,свакако, разлог нашег дугог постојања. Без фанова, ништа нема смисла. Ту је и стална глад за свиркама, путовањем. А песме су саме нашле своју дуговечност- одговара Гале на питање о тајни дуговечности „Кербера“.
Дели наше уверење да рокенрол публика свуда уме да препозна квалитет и емоције.
-Па то и јесте срж свега. У разним земљама, где људи не знају наш језик, некако врло брзо успоставимо контакт. Па то је та мелодичност, енергија, непосредност и нешто што спаја. То је та наша моћ. Ви можете очекивати надахнут бенд, а ради се о бенду који се ужелео Кикинде – поручује фронтмен групе „Кербер“ пред наступ у Кикинди 16. септембра на 37. Данима лудаје.
„Радујем се да се овог љета видимо и у Кикинди. Драги пријатељи, дођите да пјевамо заједно! Кикинда је мјесто на које се увек радо враћамо”-поручује легенда музичке сцене и највећа поп звезда региона уз чије ће ванвременске хитове и енергичан наступ публика имати прилику да ужива на предстојећим „Данима лудаје“.
Кикинђани добро памте спектакуларан трочасовни концерт легендарног Чоле на Старом језеру одржан у мају 2008. године. Они старији и његово гостовање раних осамдесетих у хали „Језеро“.
– Прошло је чак четрнаест година од нашег претходног сусрета и још памтимо колико је публика била весела и срдачна. Надамо се да ће нам и овога пута бити тако добар осјећај”, каже за Кикиндски музичка икона чије песме воле и певају све генерације.
– Мислим да се добре и искрене енергије увек препознају. Публика је увек та која цијени труд и када им се у потпуности дајете. Онда то уме и добро да награди, пажњом и љубављу која траје. То је најлепше у једној каријери и потврда да оно што радиш има смисла- констатује миљеник свих генерација који концертне дворане и стадионе, са истом страшћу, пуни већ пет деценија.
Током једне од најдуговечнијих музичких каријера на овим просторима, многим певачима био је и остао узор. Открива ко је био његов узор када је почињао?
– У време када сам почињао светски музички феномен били су Битлси. Логично, сви смо желели да будемо као они! Често сам свирао и пјевао њихову пјесму “Лејди Мадона”, чак сам и први хонорар зарадио наступајући уз ту пјесму. То је било једног 29. новембра 1967. године, у Баошићима, у Црној Гори.
Харизматични Чола јединствен је не само по музичком таленту, бриљантним наступима и сјајним хитовима, већ и по непосредности и шарму који публика препознаје и цени. У том маниру, за Кикиндски одговара на питање шта је за њега највеће признање у каријери?
– Не волим признања и награде, али се поносим осјећајем да људима могу да улепшам дан пјесмом или концертом. Зато сам истински најпоноснији на публику која ме прати и музику која живи, срећан због свих оних који долазе на моје концерте. Велики је тај генерацијски распон, и када сви у један глас пјевају заједно са мном пјесме, онда нема веће среће и осјећаја поноса. Вјерујем да ће тако бити и на концерту који нам слиједи у Кикинди и зато му се сви посебно радујемо”- поручује Чола пред незабораван музички спектакл који нас очекује наредне суботе.
Место и време знате. Градски трг у Кикинди, 17. септембар у 21 сат.
Харизматични Чола јединствен је не само по музичком таленту, бриљантним наступима и сјајним хитовима, већ и по непосредности и шарму који публика препознаје и цени. У том маниру, за Кикиндски одговара на питање шта је за њега највеће признање у каријери?