Како у детету пробудити „читалачки ген“ питање је и проблем родитеља, данас можда актуелније него икада. Међународни дан књиге за децу који се обележава 2. априла, прилика је за још једно подсећање на то колико је важно неговати љубав према књизи од малих ногу. И какве све то добробити доноси.

– Веома је важно да се дете са књигом упозна од најранијег детињства. Трогодишње дете је већ радознало и истражује, и тада му треба дати сликовнице,  или га уписати у библиотеку. Библиотекари су обучени да упуте децу како да користе сликовницу, јер их има разноврсних. Чим се дете навикне на књигу, улази у нови свет и допуњује и развија и своју машту. Навикне се да се користи књигом – каже Љиљана Марковљев, пензионисана дугогодишња библиотекарка на Дечијем одељењу кикиндске Народне библиотеке „Јован Поповић“.

Она објашњава да сликовнице помажу и да дете „пређе“ на књиге из којих ће, свакако, морати да учи. Неће осетити да мора да учи ако од најраније младости користи књигу.

– Родитељи, при том, не треба да приморавају децу да читају енциклопедије, користе атласе и слично, морају да знају да сликовнице нису књиге за бебе, сликовнице са словима су управо за децу која су кренула у школу, оне их увесељавају. И зато их треба пустити да сами бирају. Родитељи могу да препоруче детету нешто, али никако и да му намећу, као што неки од њих то раде.

Постоје различите „тактике“ како детету приближити књигу и навести је да је заволи, каже Љиљана.

– Ја сам деци давала „тајанствене књиге“. Рекла бих им: „Ово ником немој да покажеш, то је тајна књига, само за тебе, и кад је будеш вратио, даћу је неком другом“. И то дете увек обрадује. Такође, у сусретима с децом, прво прочитам причу, затим причу одиграмо с луткама, али уз њихово учешће. То су интерактивне представе, али је то и рад са књигом. Деца су радознала, паметна, и често их потцењују.

Дан књиге за децу – на рођендан писца

Светски дан књиге за децу установио је Унеско пре 56 година, како би се деци слала порука о магији књижевног надахнућа и важности развијања љубави према писаној речи.

Дан књиге за децу прославља се на дан рођења Ханса Кристијана Андерсена, данског књижевника, творца бајки и песама које су обележиле детињство генерација деце широм света.

Ради промоције књижевности за децу, Влада Шведске установила је признање „Астрид Линдгрен“ у част ауторке „Пипи Дуга Чарапа“, коју зову и малом Нобеловом наградом.

Српске награде за најбоље књиге за децу

У Србији постоји неколико награда за најбољу дечју књигу – од најстарије „Невен“, до оне са најмногобројнијим жиријем, ученицима свих београдских основних школа – „Доситејево перо“.

Награде „Невен“, које се додељују ауторима дела за децу и младе, на последњем конкурсу припале су Јасминки Петровић за књигу „100 лица столица“ (најбоље дело из области белетристике) и Борису Кузмановићу за књигу „Бабарога“ (најбоље илустровано дело). Обе књиге објављене су у издању „Креативног центра“.

У октобру су додељене најновије Награде дечије критике „Доситејево перо“. Одлуком дечијег жирија, треће место у категорији млађег узраста припало је роману „Баксуз Срећко и његове невоље“, Бојана Љубеновића и илустраторке Наталије Крстић.

У категорији дела за старији узраст, признања су добиле две књиге из едиције „Знамените Српкиње из пера књижевница за децу“: прво место припало је  илустрованој романсираној биографији „Милунка Савић – хероина нежног срца“, ауторке Славке Петровић Грујичић и илустратора Игора Крстића, а друго место илустрованој романсираној биографији „Десанка Максимовић – бајка о човечици“, Виолете Јовић и илустратора Игора Крстића.

И на крају, не треба заборавити мудре речи енглеског писца Мајкла Морпурга: „Деци треба обезбедити две ствари – књиге и охрабрење да стално читају“.