Day: April 3, 2023

orao

Орнитолози Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, пронашли су два нова гнезда критично угрожене врсте – орлова крсташа, који су симбол са националног грба Србије.

Оба гнезда нађена су у банатском Потисју, у Међународно значајном подручју за птице „Слатине средњег Баната”, које се простире од Новог Бечеја на југу, до Падеја и Иђоша на северу.

„Захваљујући сателитском праћењу кретања четири млада орла крсташа Миме, Михајла, Раденка и Иванке, у протекле две године научили смо више о њиховим потребама него што смо знали деценијама уназад”, рекао је извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије Милан Ружић.

Како истиче, локације које су највреднија станишта на којима орлови проналазе храну, где се одмарају и спавају, изискују хитну законску заштиту и поштеду од сече стабала и преоравања.

Из Друштва упозоравају да уништавање станишта није једина претња по крсташе већ је су то и на десетине нерешених и некажњених случајева углавном намерних тровања дивљих животиња, а која су усмерена против лисица, шакала и паса а због чега страдају грабљивице хранећи се затрованим мамцима или остацима отрованих животиња.

„Велика страдања могуће је зауставити једино брзом, одлучном и координисаном реакцијом институција, и тако трајно осигурати опстанак крсташа у Србији”, рекао је он.

Нагласио је да тровање животиња не само да представља читав сплет кривичних дела, већ у једном дану може поништити вишегодишњи труд и рад орнитолога на опоравку врсте, сву бригу коју су људи показали током кампање и сву радост коју сада осећамо.

Седам парова у Србији

Орлови крсташи убрајају се у најређе птице у Србији, будући да њихова популација тренутно броји свега седам парова.

Крсташ, симбол са националног грба, у Србији има статус критично угрожене врсте, па је свака јединка изузетно значајна за њихов опстанак.

Из Друштва захваљују великом броју грађана који су им пружили подршку у двомесечној кампањи “За наше крсташе” током које је сакупљено више од милион динара неопходних за обилазак и чување постојећих парова орлова крсташа у периоду од пет месеци колико траје период гнежђења, те обележавање и праћење још два младунца.

Женке крупније

Дужина тела орлова крсташа, од врха кљуна до врха репа је око 80 центиметара, а распон крила и до 215 центиметара. Одрасла јединка, која може да живи и 30 година, тешка је до 4,5 килограма.

Женке су као и код других птица грабљивица, крупније и масивније од мужјака. Постају полно зрели са пет година. Масивна гнезда углавном праве на рубу шума, на дрворедима или усамљеном дрвећу са кога имају добар преглед терена. Хране се малим сисарима, попут текуница и птицама средње величине.

Ljilja Markovljev 2

Како у детету пробудити „читалачки ген“ питање је и проблем родитеља, данас можда актуелније него икада. Међународни дан књиге за децу који се обележава 2. априла, прилика је за још једно подсећање на то колико је важно неговати љубав према књизи од малих ногу. И какве све то добробити доноси.

– Веома је важно да се дете са књигом упозна од најранијег детињства. Трогодишње дете је већ радознало и истражује, и тада му треба дати сликовнице,  или га уписати у библиотеку. Библиотекари су обучени да упуте децу како да користе сликовницу, јер их има разноврсних. Чим се дете навикне на књигу, улази у нови свет и допуњује и развија и своју машту. Навикне се да се користи књигом – каже Љиљана Марковљев, пензионисана дугогодишња библиотекарка на Дечијем одељењу кикиндске Народне библиотеке „Јован Поповић“.

Она објашњава да сликовнице помажу и да дете „пређе“ на књиге из којих ће, свакако, морати да учи. Неће осетити да мора да учи ако од најраније младости користи књигу.

– Родитељи, при том, не треба да приморавају децу да читају енциклопедије, користе атласе и слично, морају да знају да сликовнице нису књиге за бебе, сликовнице са словима су управо за децу која су кренула у школу, оне их увесељавају. И зато их треба пустити да сами бирају. Родитељи могу да препоруче детету нешто, али никако и да му намећу, као што неки од њих то раде.

Постоје различите „тактике“ како детету приближити књигу и навести је да је заволи, каже Љиљана.

– Ја сам деци давала „тајанствене књиге“. Рекла бих им: „Ово ником немој да покажеш, то је тајна књига, само за тебе, и кад је будеш вратио, даћу је неком другом“. И то дете увек обрадује. Такође, у сусретима с децом, прво прочитам причу, затим причу одиграмо с луткама, али уз њихово учешће. То су интерактивне представе, али је то и рад са књигом. Деца су радознала, паметна, и често их потцењују.

Дан књиге за децу – на рођендан писца

Светски дан књиге за децу установио је Унеско пре 56 година, како би се деци слала порука о магији књижевног надахнућа и важности развијања љубави према писаној речи.

Дан књиге за децу прославља се на дан рођења Ханса Кристијана Андерсена, данског књижевника, творца бајки и песама које су обележиле детињство генерација деце широм света.

Ради промоције књижевности за децу, Влада Шведске установила је признање “Астрид Линдгрен” у част ауторке “Пипи Дуга Чарапа”, коју зову и малом Нобеловом наградом.

Српске награде за најбоље књиге за децу

У Србији постоји неколико награда за најбољу дечју књигу – од најстарије “Невен”, до оне са најмногобројнијим жиријем, ученицима свих београдских основних школа – “Доситејево перо”.

Награде „Невен“, које се додељују ауторима дела за децу и младе, на последњем конкурсу припале су Јасминки Петровић за књигу „100 лица столица“ (најбоље дело из области белетристике) и Борису Кузмановићу за књигу „Бабарога“ (најбоље илустровано дело). Обе књиге објављене су у издању „Креативног центра“.

У октобру су додељене најновије Награде дечије критике „Доситејево перо“. Одлуком дечијег жирија, треће место у категорији млађег узраста припало је роману „Баксуз Срећко и његове невоље“, Бојана Љубеновића и илустраторке Наталије Крстић.

У категорији дела за старији узраст, признања су добиле две књиге из едиције „Знамените Српкиње из пера књижевница за децу“: прво место припало је  илустрованој романсираној биографији „Милунка Савић – хероина нежног срца“, ауторке Славке Петровић Грујичић и илустратора Игора Крстића, а друго место илустрованој романсираној биографији „Десанка Максимовић – бајка о човечици“, Виолете Јовић и илустратора Игора Крстића.

И на крају, не треба заборавити мудре речи енглеског писца Мајкла Морпурга: „Деци треба обезбедити две ствари – књиге и охрабрење да стално читају“.

Prvenstvo Srbije u streljaštvu. Miksu i ekipi Kikinde srebra, Petrovu još i bronza

У Мионици на дводневном Првенству Србије у стрељаштву, на којем су се окупили стрелци пушкари и пиштољаши из 30 клубова, није било изненађења и фаворити су у свим дисциплинама освојили најсјајнија одличја. Споменимо  оно што је занимљиво кикиндским љубитељима овога спорта. У такмичењу мешовитих парова пиштољем, састав СД Кикинда: Јелена Томић/Душко Петров, поражен је 17:9 у финалу од микса београдског Полицајца, у којем су били: Дамир Микец/Биљана Маркош.

Микец је потом одбранио и титулу првака Србије ваздушним пиштољем, други је био Димитрије Гргић (Академац, Београд), а бронза је припала Кикинђанину Петрову.

Коначно, екипно злато узео је Академац, а СД Кикинда (Петров, Борис Миклуц, Стефан Попаживанов) била је друга испред Полицајца.

ФОТО: Стрељачки савез Србије

Školsko prvenstvo Vojvodine u džudu. Kikinđanima 14 plasmana na državni šampionat – kopija

У новосадском СПЕНС-у на Школском првенству Војводине у џуду, наступило је 1.007 такмичара који су представљали своје школе а не клубове, а 14 Кикинђана квалификовало се на шампионат Србије, 25. априла у Београду.

– До тада ћемо вредно да тренирамо, а у томе ће да нам помогне и наш џудо камп у Кикинди од 10. до 13. априла у „Језеру” – каже тренер Партизана Владимир Крстеканић.

Пласмане у Београд осигурали су: Милица Латковић, Дуња Мутавџић, Ања Мортвански (прва места), Миа Мортвански, Тибор Калочањ, Вељко Вишњеи, Владимир Талијанов (друга места), Лука Мићић, Миљан Петковић, Никола и Катарина Исаков, Огњен Цуцић, Иван Ковачев, Сара Бањац (трећа места), Филип Цветковић, Синиша Попесков, Филип Срејин, Лука Ристевски, Милош Ракин, Душан Милешевић, Симон Петковић (пета места), Матеја Џакула, Милана Шибул и Немања Бабић (седма места).

le belier dom dom zdravlja 1

Као резултат посредовања Града између привреде и различитих сектора друштвеног и јавног живота, Привредно друштво „Л Белије“ („Le Belier“) обезбедило је донацију, две веш-машине, кикиндском Дому здравља.

Уручењу поклона данас су присуствовали градоначелник Никола Лукач и члан ГВ задужен за привреду и инвестиције, Саша Танацков.

– Град има изузетно квалитетну сарадњу са компанијом „Л Белије“, за нас је ово привредно друштво врло значајан инвеститор и пример друштвено-одговорне компаније. Наша сарадња траје годинама, и ја им захваљујем на томе, пре свега на препознавању потреба свих наших институција. Из Дома здравља су нас замолили за помоћ, биле су им потребне две машине. Град се обратио потенцијалним донаторима и „Л Белије“ нам је одмах, као и много пута до сада, изашао у сусрет. Такође нам је драго што Компанија проширује своје капацитете у Кикинди, што значи и нова радна места за наше суграђане – рекао је градоначелник.

Данас дониране веш-машине су већег капацитета, какве су и потребне за Дом здравља.

– Сваке године се трудимо да изађемо у сусрет Граду и тако ће бити и убудуће, наставићемо ову лепу сарадњу – каже Кристина Ристић Попов, руководилац људских ресурса у компанији „Л Белије“.

Директорица Дома здравља, др Биљана Марковић истакла је да је Компанија и раније обезбеђивала донације за ову здравствену установу.

Захвални смо и много нам значи поклон јер нисмо могли да купимо машине које су нам неопходне – рекла је др Марковић. – Пре неколико година од „Л Белијеа“ смо добили намештај за Дечији и Школски диспанзер. Надам се да ћемо наставити сарадњу и да ће бити још успешнија и боља.