Pravoslavni vernici 8. maja po Gregorijanskom kalendaru obeležavaju sećanje na Svetog Marka, apostola i jevanđelistu koji je, na taj dan, pogubljen u Misiru tokom služenja liturgije u Aleksandrijskoj crkvi.
Sveti Marko je jedan od apostola Isusa Hrista i autor je drugog jevanđelja. Njegova majka Marija bila je bogata žena i veliki prijatelj hrišćana. Kao saputnik apostola Petra, Sveti Marko je smatran njegovim duhovnim sinom.
Kada su rimski hrišćani zamolili Marka da napiše spis posvećen Isusu Hristu, on je napisao jevanđelje koje je apostol Petar potvrdio kao istinito. Sveti Marko je bio postavljen za episkopa i propovednika u Misiru. Smatra se osnivačem crkve u Aleksandriji.
Pogubili su ga neznabošci 828. godine i sahranjen u Aleksandriji. Mletački trgovci su ukrali njegovo telo i preneli ga u Veneciju, gde njegov sarkofag i danas leži u Crkvi Svetog Marka.
Markovdan se u našoj zemlji obeležava od davnina, a verovalo se da će onoga ko se na taj dan ogreši, stići kazna u vidu oluja i gromova koje će mu uništiti posed i imovinu. Posebno je važno da na današnji dan zemljoradnici ne rade ništa na njivi.
Markovdan je i kućna slava. Slavi se sa mrsnom ili posnom trpezom, u zavisnosti od toga da li „pada“ u sredu ili u petak, kada se slavi posno.
