Централна и завршна свечаност, после низа изузетних културних програма манифестације „Дани Душана Васиљева“, одржана је вечерас у Народном позоришту. На академији су додељена књижевна признања и одигран је позоришни чин „Наш Душан – човек пева после рата“.

Поред добитника Градске књижевне награде „Душан Васиљев“ и гимназијског међународног литерарног конкурса који је за тему имао живот и дело овог писца, свечаности су присуствовали градски челници и многобројне званице из других градова.

– У години у којој обележавамо стогодишњицу његове смрти, све је у знаку Душана Васиљева, целе године ћемо се присећати шта је све учинио песник који је волео своју отаџбину и свој град и који нам је узор јер је оставио дубок уметнички траг. Оставио је дела за будуће нараштаје, из којих можемо да учимо како се воли отаџбина – рекао је градоначелник, Никола Лукач.

Свечана академија одржана је први пут, на дан раног одласка песника, у 24. години живота. Пре уручења награда, образложени су избори жирија.

На књижевни конкурс Града стигла су чак 152 дела. Награда је припала др Милану Мицићу, генералном секретару Матице српске, за књигу прича „Чудо у Банату“.

– Будући да је Мицић и историчар, овде има доста историјских података, и стварних људи и догађаја, али будући да је и приповедач, има и маште и надомдештања непознаница. Књига се може читати и као хроника Баната, али и као приче базиране чак на чуду и на фантастици, што је веза са експресионистичком бајком, чувеним филмом „Чудо у Милану,“ – образложио је потпредседник жирија, Ненад Ђерић, директор Српског народног позоришта. О награди су још одлучивали и књижевници Радован Влаховић и Ђорђе Писарев.

Сваки дан је чудо и сваки живот је чудо, додао је др Милан Мицић.

– Радња је у  епохи Душана Васиљева, после Великог рата, када су промењене државе, постављене нове границе на подручју Баната, и стигле нове идеологије. Банат је мој завичај, моја инспирација, а Кикинда је град са сликама мог одрастања и сазревања као човека, књижевника и историчара. За мене је у Банату највећа инспирација најчистије и најдубље небо. Трагови и знакови на земљи и на банатској води су најгушћи – истакао је.

Професорица књижевности у Гимназији, Дубравка Војводић, истакла је да су на конкурс пристигли радови из Србије и Румуније жанровски веома шаролики.

– Издвојило се десет радова и међу њима прича ученице првог разреда, Тисе Фелбаб. На другом месту је дивна песма коју је написала такође ученица првог разреда, Петра Павловић, из београдске Филолошке гимназије, а на трећем је поема Филипа Влашковића, ученика ужичке гимназије. Надам се да је овај конкурс само почетак нове традиције у Гимназији – истакла је професорица Војводић.

Прва лауреаткиња, Тиса Фелбаб, рекла је да јој је награда веома значајна.

– Први пут сам се такмичила на озбиљнијем литерарном конкурсу. Читала сам доста Васиљевих дела, идем у гимназију која носи његово име и све је то од велике важности за мене – нагласила је Тиса. – Мој рад је инспирисан његовом песмом из које сам узела један стих. Није био једноставно, али када сам почела да пишем, речи су се само излиле и већ тада сам знала како ћу рад завршити.

Након церемоније доделе, публика је имала прилику премијерно да гледа позоришни приказ живота Васиљева. У режији Драгана Остојића, играли су Анђела Киковић, Стефан Остојић и Владимир Максимовић.

„Наш Душан – човек пева после рата“ је јединствено сценско дело које, обједињујући више медија, доноси потресну, убедљиву, драматичну сагу о породичним и друштвеним  околностима песника. Јасна, тачна и снажна емоција хуманисте, књижевника, човека Васиљева, са сцене је стигла у изворном, исконском облику, оном који  препознајемо у сваком времену и у било којим околностима и која нас, суштински, чини људима. И то је легат Васиљева који баштине Кикинђани.

С. В. О.