Centralna i završna svečanost, posle niza izuzetnih kulturnih programa manifestacije „Dani Dušana Vasiljeva“, održana je večeras u Narodnom pozorištu. Na akademiji su dodeljena književna priznanja i odigran je pozorišni čin „Naš Dušan – čovek peva posle rata“.

Pored dobitnika Gradske književne nagrade „Dušan Vasiljev“ i gimnazijskog međunarodnog literarnog konkursa koji je za temu imao život i delo ovog pisca, svečanosti su prisustvovali gradski čelnici i mnogobrojne zvanice iz drugih gradova.

– U godini u kojoj obeležavamo stogodišnjicu njegove smrti, sve je u znaku Dušana Vasiljeva, cele godine ćemo se prisećati šta je sve učinio pesnik koji je voleo svoju otadžbinu i svoj grad i koji nam je uzor jer je ostavio dubok umetnički trag. Ostavio je dela za buduće naraštaje, iz kojih možemo da učimo kako se voli otadžbina – rekao je gradonačelnik, Nikola Lukač.

Svečana akademija održana je prvi put, na dan ranog odlaska pesnika, u 24. godini života. Pre uručenja nagrada, obrazloženi su izbori žirija.

Na književni konkurs Grada stigla su čak 152 dela. Nagrada je pripala dr Milanu Miciću, generalnom sekretaru Matice srpske, za knjigu priča „Čudo u Banatu“.

– Budući da je Micić i istoričar, ovde ima dosta istorijskih podataka, i stvarnih ljudi i događaja, ali budući da je i pripovedač, ima i mašte i nadomdeštanja nepoznanica. Knjiga se može čitati i kao hronika Banata, ali i kao priče bazirane čak na čudu i na fantastici, što je veza sa ekspresionističkom bajkom, čuvenim filmom „Čudo u Milanu,“ – obrazložio je potpredsednik žirija, Nenad Đerić, direktor Srpskog narodnog pozorišta. O nagradi su još odlučivali i književnici Radovan Vlahović i Đorđe Pisarev.

Svaki dan je čudo i svaki život je čudo, dodao je dr Milan Micić.

– Radnja je u  epohi Dušana Vasiljeva, posle Velikog rata, kada su promenjene države, postavljene nove granice na području Banata, i stigle nove ideologije. Banat je moj zavičaj, moja inspiracija, a Kikinda je grad sa slikama mog odrastanja i sazrevanja kao čoveka, književnika i istoričara. Za mene je u Banatu najveća inspiracija najčistije i najdublje nebo. Tragovi i znakovi na zemlji i na banatskoj vodi su najgušći – istakao je.

Profesorica književnosti u Gimnaziji, Dubravka Vojvodić, istakla je da su na konkurs pristigli radovi iz Srbije i Rumunije žanrovski veoma šaroliki.

– Izdvojilo se deset radova i među njima priča učenice prvog razreda, Tise Felbab. Na drugom mestu je divna pesma koju je napisala takođe učenica prvog razreda, Petra Pavlović, iz beogradske Filološke gimnazije, a na trećem je poema Filipa Vlaškovića, učenika užičke gimnazije. Nadam se da je ovaj konkurs samo početak nove tradicije u Gimnaziji – istakla je profesorica Vojvodić.

Prva laureatkinja, Tisa Felbab, rekla je da joj je nagrada veoma značajna.

– Prvi put sam se takmičila na ozbiljnijem literarnom konkursu. Čitala sam dosta Vasiljevih dela, idem u gimnaziju koja nosi njegovo ime i sve je to od velike važnosti za mene – naglasila je Tisa. – Moj rad je inspirisan njegovom pesmom iz koje sam uzela jedan stih. Nije bio jednostavno, ali kada sam počela da pišem, reči su se samo izlile i već tada sam znala kako ću rad završiti.

Nakon ceremonije dodele, publika je imala priliku premijerno da gleda pozorišni prikaz života Vasiljeva. U režiji Dragana Ostojića, igrali su Anđela Kiković, Stefan Ostojić i Vladimir Maksimović.

„Naš Dušan – čovek peva posle rata“ je jedinstveno scensko delo koje, objedinjujući više medija, donosi potresnu, ubedljivu, dramatičnu sagu o porodičnim i društvenim  okolnostima pesnika. Jasna, tačna i snažna emocija humaniste, književnika, čoveka Vasiljeva, sa scene je stigla u izvornom, iskonskom obliku, onom koji  prepoznajemo u svakom vremenu i u bilo kojim okolnostima i koja nas, suštinski, čini ljudima. I to je legat Vasiljeva koji baštine Kikinđani.

S. V. O.