Велики столетни јубилеј мокринског Делије, у низу манифестација, увеличао је суперлигаш суботички Спартак. Резултат је био у другом плану, но остаће записано, било је 4:0 (2:0) за Суботичане. Посебно угодно изненађење приредили су гости са севера Бачке дошавши с првим тимом, иако је првобитно било најављено да ће стићи с јуниорским погоном. Тренер Спартака Славко Петровић није у тиму имао тројицу повређених, а свега још петорици првотимаца дао је слободан дан.

Гости су рано повели, а средином првога дела и удвостручили предност, такође из акције. У наставку игре на терену била је још и јача постава Спартака, убрзо су ударцем с полудстанце гости повисли на 3:0, а потом на сличан начин и, испоставило се, поставили коначан резултат, одрадивши добар тренинг пред првенствени меч Суперлиге који чека за викенд против новосадске Младости.

Пригодним поклонима уочи мокринског сусрета за дуго памћење, Владимир Торбица доскорашњи Спартаков вођа тима на терену, а сада координатор селекција у клубу, даровао је „Делијаше”. Уручене су Даријану Симићу председнику Делије, још и плакете ФС Војводине и ФСГ Кикинда, а утакмици као и банкету, уз бројне званице, присуствовали су и градоначелник Кикинде Никола Лукач, градски већник за спорт Драган Пецарски и председница Спортског савеза Кикинде Јелена Чуданов.

Градоначелник је одржао и леп и примерен поздравни говор у мокринском Дому омладине, а ту се у улози домаћина нашао, уз председника клуба Симића, и председник Савета МЗ Мокрин Дејан Ивановић, иначе фудбалер ОФК Кикинде, а у овој прилици појачао је матични клуб и одиграо меч са Спартаком.    

Колико год играчке поставе Спартака биле јаке, тек је стручни штаб Суботичана с максималним поштовањем дошао у пуном саставу у Мокрин. А колико је тај састав импресиван, сведоче играчке каријере које су ти људи остварили.

Шеф је струке харизматични Славко Петровић, некада голман свих селекција београдске Црвене звезде који додуше није забележио ни један званични наступ за први тим нашег највећег клуба, јер су тада испред њега били легендарни Звездини голмани: Александар Дика Стојановић и Живан Љуковчан, а потом је бранио у бројним немачким клубовима, између осталог и у Фортуни (Дизелдорф) с којом је освојио Куп Немачке.

У стручном штабу Суботичана први му је помоћник Ђорђе Туторић, такође некадашњи Звездаш и дефанзивац овога клуба. Ту је потом и бивши Партизановац, такође некада одбрамбени фубалер, Бранко Савић, те тренер голмана Мустафа Пешталић, некадашњи врсни чувар мреже југо прволигаша: тузланске Слободе и мостарског Вележа, из две последње сезоне СФРЈ. Бранио је пре тога рођени Брчак и за Спартак и НК Шибеник у Другој лиги Југославије, а подсетили смо се сви у ћаскању и на та својевремена гостовања Суботичана и Шибенчана на кикиндском Градском стадиону осамдесетих година, као и на велике фудбалере које је север Банат у то време изнедрио…

Коначно, био је ту и човек, иначе посебно срдачан и „из народа”, иако су и сви поменути слични њему, који је много постигао на травнатим теренима Италије – Љубиша Дунђерски, садашњи спортски директор Спартака. Играо је Дунђерски у Војводини, а значајан траг оставио је потом у Аталанти из Бергама, чији је дрес носио пет сезона, потом и у Кому и Тревизу, укупно седам сезона на апенинској „чизми”. Фудбалским причама из давнина не би било краја, али рано су професионалци из Суботице морали пут севера Бачке, но зато су Мокринчани до ситних сати славили јубилеј, који се прославља само „једанпут у историји”!