Поводом Европског дана донације органа, данас се, у Мотелу „Ловац“, одржава предавање на тему „Буди донор, продужи бар један живот“, у организацији градског Удружења дијализираних, трансплантираних и бубрежних инвалида.
Скупу присуствују представници удружења из читаве Србије, а о на ову тему говориле су др Лада Петровић, интерниста-нефролог, професор на новосадском Медицинском факултету, др Оливера Милићевић, интерниста-нефролог у Општој болници у Кикинди и Снежана Вукотић, дугогодишњи пацијент на дијализи.
У Србији овог момента више од две хиљаде људи чека трансплантацију органа, у највећем броју бубрега, речено је на скупу, што указује на хитност решавања овог проблема на државном нивоу.
– Бубрежни инвалиди на први поглед не изгледају као инвалиди, али ми смо инвалиди сто одсто јер нам живот зависи од апарата. У односу на друге болести, наш проблем је мањи јер постоји апарат за хемодијализу који нам замењује рад органа. Неопходно је да имамо више донора, то је наш циљ и морамо да будемо уједињени са институцијама и са државом како бисмо га постигли – рекао је Радослав Јовичић, председник Савеза бубрежних инвалида Војводине.
Скуп у Кикинди један је од корака у подизању свести грађана о значају донирања органа, али очекује се и системско решење, истакла је Дренка Варађанин секретар градског Удружења.
– Један донор може да спаси осам до девет живота. Ови људи су на дијализи али им је потребна трансплантација како би могли нормално да живе, да раде и да доприносе. Управо је на усвајању закон по којем смо сви потенцијални донори. Уколико се усвоји, органе неће донирати само они који се изјасне да то не прихватају, уз напомену да ће коначни пристанак за донацију давати породица преминулог. Наше наредне активности биће предавања у школама и предузећима како бисмо подигли свест о донирању органа – најавила је Дренка Варађанин.
Дијализирани пацијенти сусрећу се са проблемима које имају и други инвалиди и Градска управа намерава да им помогне у њиховом решавању, рекао је Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе који је, у име Градске управе, присуствовао скупу.
– Последњих седам-осам година интензивирана је сарадња између Удружења и Града – напоменуо је Тасовац.- Проблем су паркинг места код Болнице и у читавом граду, мора да их има више, проблем је и превоз пацијената и то је у поступку решавања. Ускоро ћемо иницирати састанак са представницима Болнице, Дома здравља и Удружења како бисмо олакшали живот грађанима са инвалидитетом.
Снежана Вукотић из Београда на дијализи, сада у кућним условима, укупно је 43 године.
– Моја порука је да су дијализа и трансплантација неодвојиве. Да бисте имали добру трансплантацију, морате, пре тога, имати добру дијализу, то су методе које се смењују, ниједна није вечита и обе морају да буду урађене како треба – истакла је Вукотићева.
На територији Кикинде сваког момента на дијализи је између 85 и 100 пацијената, најмлађи има 21 годину. На трансплантацију чека више од 20 оболелих.
