U Ruskom Selu imaju ozbiljne planove za potpuno obnavljanje i uređenje mesta koji će ih, kako kažu, pre svrstati u red varošica. Mnogi javni objekti i infrastruktura, izgrađeni osamdesetih godina, dospeli su za adaptaciju, što je bila i jedna od većih aktivnosti u prošloj godini, kaže predsednik Saveta Mesne zajednice ovog mesta, Dušan Marjanović.

– Veoma važna investicija bilo je proširenje vrtića, čime se stekla mogućnost za celodnevni boravak koji je u funkciji od septembra – ističe Marjanović –  U radove su, Grad i Predškolska ustanova, uložili oko 3,5 miliona dinara. Vrtić se nalazi u zgradi Mesne zajednice i sada radimo na projektu izgradnje dodatnih prostorija što će, u narednom periodu, omogućiti da imamo i jaslice u selu. Uočili smo tendenciju dolaska mladih bračnih parova koji ovde kupuju kuće, takođe i porast broja novorođenčadi, pa su nam jaslice već neophodne.

Velika investicija preduzeta je kako bi, pre svega mlađi stanovnici Ruskog Sela, imali bolje uslove za bavljenje sportom.

– Objekat na stadionu Fudbalskog kluba „Crvena zvezda“ izgrađen je osamdesetih godina i od tada nije ulagano u njega. Upravo se završava adaptacija ovog prostora, što je oko 120 kvadrata. Imamo nova kupatila, podove, krovni pokrivač, i biće to jedan od lepših objekata u regionu. Za jedno ovako malo selo i klub, imaćemo evropske uslovi – kaže Marjanović.

Ukupna vrednost radova je oko 10 miliona dinara – po polovinu iznosa obezbeđeno je iz gradskog budžeta i budžeta Pokrajinskog sekretarijata za sport.

Grad je uložio i u asfaltiranje i proširenje 300 metara puta koji povezuje deo mesta, Novo Selo, sa magistralnom saobraćajnicom Kikinda-Rusko Selo, u krpljenje udarnih rupa u svim ulicama, kao i u bezbednost dece, postavljanjem usporivača na kolovozima u Ulici bratstva-jedinstva, ispred škole, i u Ulici Mladena Stojanovića.

Namenskim sredstvima, opredeljenim za ovo mesto, asfaltirano je 10 parking mesta ispred zgrade Mesne zajednice, odnosno vrtića i Lovačkog udruženja i u više navrata je uklanjana divlja deponija, što već godinama ukazuje na problem odlaganja kabastog komunalnog otpada.

Takođe, redovno se održava kanalska mreža. Ovo je olakšano dugogodišnjim ulaganjem u mašine za komunalno održavanje.

– Posedujemo mašine koje su neophodne za održavanje zelenila i kanalske mreže. Bivši predsednik MZ, Imre Kabok, imao je viziju da je potrebno da posedujemo adekvatnu opremu i počeo je da radi na tome. Mi smo nastavili da nabavljamo neophodne mašine i sada imamo dva traktora za komunalni sektor i bager, koji pozajmljujemo drugim selima za održavanje kanalskih mreža. Obezbedili smo i tarup sa „rukom“ od pet metara, cisternu, tanjirače, prskalice, freze, rotacione kosačice, daske za ravnanje puteva i za čišćenje snega, vučene tarupe. Svake godine, na tri meseca, po programu zapošljavanja na javnim radovima, angažujemo četiri radnika – objašnjava Marjanović.

Budžet opredeljen za ovo selo prošle godine bio je nešto veći od 13 miliona. Pored obnavljanja dotrajalih objekata iinfrastrukture, u Savetu su, kaže Marjanović, čvrsto opredeljeni da Rusko Selo postane i lepše mesto za život.

– Nastavljamo sa izgradnjom parka. Već su urađeni print staza bez pokrivača, deo kolskog ulaza i parkinzi na glavnoj ulici. Sada planiramo završetak pešačke staze, izgradnju kolskog druma prema ulici Sonje Marinković i njeno povezivanje sa glavnom ulicom. Ove godine, namenska sredstva grada, za radove u parku, iznosiće 6,5 miliona dinara. U selu nemamo oazu takve vrste i nadamo se da ćemo za dve, tri godine, uspeti da završimo i ovaj projekat.

On dodaje da je, u saradnji sa Gradom, Mesna zajednica započela i ostvarivanje velikog, novog projekta izgradnje ribnjaka na Staroj ciglani. Novoformirano  ribolovačko udruženje „Šaran“ i čelnici sela inicirali su projekat kojim bi se dobio ribnjak površine 12 hektara, što bi ga činilo jedinstvenim u regionu, kaže Marjanović. Iskop je već 70 odsto spreman, i prošle godine završen je proces promene vlasništva. Sada, umesto Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Stara ciglana pripada Gradu i može da se započne sa izradom dokumentacije. Konkurisanje za sredstva i početak radova, nadaju se u Ruskom Selu, moglo bi da se očekuje naredne godine.

U međuvremenu, nastavlja se rad na olakšavanju svakodnevice Ruskoselcima. Adaptira se deo Penzionerskog doma i proširuje zgrada Osnovne škole „Gligorije Popov“. Završetkom izgradnje dodatne četiri učionice, biće ostvarena značajna energetska ušteda jer će svi đaci tada moći da budu na nastavi u samo jednoj smeni. Ovaj posao je u ingerenciji Škole, uz podršku Saveta Mesne zajednice.

Dušan Marjanović napominje i da sve više sarađuju sa Mesnom uzajednicom susednog sela, Novih Kozaraca, od kojih ih deli samo 450 metara, „od table to table“.

– Imamo zajednički vodovod i u pitanju su PVC cevi, što znači da smo spremni za prečistač pijaće vode. Takođe, između dva mesta je predviđen prostor za postavljanje prečistača otpadnih voda. U kapitalne projekte uključena su oba sela koja, zahvaljujući blizini, na konkursima mogu da nastupaju sa zajedničkim projektima.

Da i prilaz Ruskom Selu, ujedno i Novim Kozarcima, bude bolji i bezbedniji, pobrinuli su se „Putevi Srbije“ koji su, do sada, rekonstruisali i proširili pet kilometara kolovoza od izlaza iz Ruskog Sela prema Kikindi. Na ovoj saobraćajnici očekuje se nastavak radova, kaže Marjanović.

Posle dužeg vremenskog perioda u kojem se osipalo stanovništvo, u Ruskom Selu konačno imaju i razloga za radost – prema poslednjem popisu, povećan je broj meštana. Zbog primetnog odliva stanovništva u inostranstvo, iz Mesne zajednice je, 2020. godine, inicirana izrada socijalne karte. Tada je zabeleženo da u Ruskom Selu živi 2.153 ljudi, što je bilo za oko 700 stanovnika manje u odnosu na popis iz 2011.

Prema poslednjim podacima, broj meštana je povećan na 2.205. Kako je odliv stanovnika bio veći u mađarskoj populaciji, sada se procenjuje da ih ima manje od 27 odsto. Početkom veka, Mađari su činili 35 procenata od ukupnog broja stanovnika.

Predsednik Saveta Mesne zajednice, Dušan Marjanović, zaključuje da je Rusko Selo, zahvaljujući angažmanu čelnika i meštana, jedno od bolje organizovanih sela na području Kikinde. „Mi kažemo da smo varošica, imamo sve što je nam je potrebno, bez odlaska u grad“, kaže. I nastavljaju da rade na tome kako bi i buduće generacije u ovom mestu imale razloga za ponos i ostanak u rodnom mestu.