Одавно у житиштанској библиотеци неки гост није привукао толику пажњу читалачке публике. То је недавно успело песнику из Банатског Великог Села Радету Ћосићу. Овај стваралац се у Житишту претходни пут представио пре две деценије, а многи се и данас сећају да је тада остао запамћен и радо прихваћен.
Пред више од педесет поклоника писане речи, Ћосић је представио своју најновију песничку збирку „Човек то не може да искаже”. У питању је компилацијска књига састављена од најбољих момената из претходне четири објављене поетске књиге овог аутора.
Песме је изабрао и поговор за књигу написао кикиндски песник и новинар Драган Поп Драган (Драган Батинић), а књигу је издао Банатски културни центар из Новог Милошева.
О књизи су, поред аутора, говорили уметник и мултиинстументалиста из Великог Села Милан Вашалић, у име домаћина Робертина Вукелић Шијан, директорка тамошње библиотеке, као и Душан Милићев и Драгутин Видачић, док су Ћосићеве стихове надахнуто казивали Зденка Трифуњагић и Ервин Газдаг, културни посленици из Зрењанина, док је за гитарску пратњу био задужен још један Великоселац – Марко Ступар.
Ћосић се у књижевности оглашава искључиво као лиричар, особеног песничког израза кроз изломљен и сведен стих, метафорички згуснутим песничким средствима. О томе су у својим освртима писали и Милутин Ж. Павлов (који Чоћићеву поезију назива суздржаном), Радивој Шајтинац (који ју је означио као фрагментарну), Милош Латиновић (егзистенцијалистичку) и Драган Батинић (који је држи за филозофски смирену).
Те вечери се могло чути и од самог Ћосића, као и од многих присутних да је управо Батинић био на неки начин песнички ментор не само овог песника из Банатског Великог Села, већ и низа других присутних књижевних стваралаца који су те вечери били у публици.
Од Милана Вашалића, муилтиинструменталисте и Ћосићевог пријатеља могла се чути занимљива опсервација да је он као музичар у младости био фасциниран Џимијем Хендриксом и Џимом Морисоном као креативним ствараоцима, све док није убрзо увидео да таквог индивидуалца јаке стваралачке енергије има и у свом месту, такорећи у комшилуку, у лику Радета Ћосића. Притом је направио и паралелу између себе и песника, нагласивши да су и он и Раде на неки начин „џеклондоновске” биографије и да су се у животу бавили и пољопривредом и писањем и угоститељством.
Након успешне промоције у Банатском Великом Селу, а потом и у Житишту, уследиће Ћосићеве књижевне вечери и у Сомбору, Новом Саду, Београду.
