На други Дан духова у манастиру Света Тројица прослављена је слава. У присуству великог броја верника, Свету архијерејску литургију служио је митрополит банатски Никанор.
-Честитам славу манастира, са жељом и молитвама Богу, да нам, као и до сада будем помоћник сваког дана и момента нашег живота и живљења. Дух утешитељ је послат да, уколико народ у било чему тугује, он буде тај који ће га утешити. Дух свети ће цркву водити до краја света и века. Света Педесетица, Духови и Света Тројица јесте рођендан наше цркве – рекао је митрополит банатски Никанор.
Свештеник Мирослав Бубало је овом приликом именован у протојереја, а Светој архијерејској литургији присуствовао је и Младен Богдан, председник Скупштине града.
Свештенство и монахиње константно подсећају да је велико богатство у овом манастиру какво нема у Војводини, а можда ни у Србији. Постоји веровање да када загрми и спрема се олуја звона која се чују из овог манастира терају невреме и град. Зато и данас када долази невреме монахиње звоне из манастира. Тренутно у њему живе четири монахиње.
-Сестринство манастира почело је да се умножава и сада нас је четири монахиње што нам је помоћ и приликом богослужења, али и одређених радова у манастиру. Ова света кућа, првенствено на духовном нивоу, је важна за Кикинду. Монаштво живи на одређен начин који овом месту даје снагу. Народ има где да дође и да се помоли, да поприча са нама. Приликом припремања славе имали смо значајну помоћ од наших Кикинђана. Осетило се заједништво које је важно за живот цркве – истакла је сестра Параскева.
Манастир је задужбина Меланије Николић, рођене Гаичић, подигнут је 1887, а као мушки манастир ово здање добило је овај статус 1908. године. Владика Сава Шумадијски је 1980. године указом манастир је преименовао у женски.Протеклих година пуно је уложено да би му био враћен стари сјај. Манастир је окречен, постављене су плочице и грејање. Конаку који је дограђен 1987. године потребно је уређење, а уз помоћ добрих људи надања су да ће и ови радови бити обављени – сазнали смо од монахиње Параскеве.
Како обичају налажу приликом служење Литургије манастирски под прекривен је травом и цвећем, а по завршетку литургије плели су се венчићи.
А.Ђ.
