Mnoštvo emocija i sećanja probudilo je otvaranje izložbe „Budišini“, o jednoj od najpoznatijih kikindskih porodica- kod njihovih potomaka, ali i brojnih sugrađana koji su danas bili u Narodnom muzeju. Priča o ovoj familiji, nekada veoma imućnoj i uticajnoj, a nakon Drugog svetskog rata stavljenoj na stub srama, ispričana je kroz portrete, rodoslov, fotografije i druge porodične uspomene. Četiri portreta, potomci porodice Budišin prošle godine su darovali kikindskom Muzeju, a izložena su i dva grupna portreta, autora mokrinskog umetnika Jovana Dime, iz zbirke Galerije Matice srpske.
-Moja majka Olga rođena Budišin rešila je da slike poklonimo Muzeju kako bi rođaci i potomci mogli da dođu i da ih vide- započinje priču Emil Jović, elektroinženjer iz Novog Sada. Sveža su sećanja kada je kao dete po dva, tri meseca provodio u Kikindi, kod dede po kom je i dobio ime. U tom stanu na gradskom trgu su se i nalazili porodični portreti.
– Deda je stanovao na trgu u stanu koji su kupili od udovice Jovana Pačua. Kada sam prelazio iz Bačke u Banat kao da sam dolazio kući. Ovaj grupni portret pamtim još iz detinjstva, stajao je iznad kreveta. Sećam se da je jednom rođaka komentarisala da se plaši slike jer su „svi tako ozbiljni i strašni”, a ja sam odgovorio: „ne treba da se plašiš, to su naši dedovi, oni nas čuvaju”. Nije bilo lako da poklonimo ove slike, ali mislim da je to bila najracionalnija odluka, Muzej će ih najbolje čuvati- emotivan je Emil Jović.
Na grupnom portretu je Gavra Budišin (1827-1895), prvi značajniji predstavnik porodice, veleposednik, županijski i varoški predstavnik, član crkvenog odbora sa četiri sina: Šandorom (Aleksandrom), Lazom, Đurom i Mitom.
Kikinđani uglavnom nisu voleli Budišine, ali su prema njima imali dozu strahopoštovanja. Nekada su bili ljubomorni na njihovo bogatstvo, a između dva svetska rata prozivali su ih zbog njihovog političkog delovanja i korupcije. Neposredno posle Drugog svetskog rata, nekoliko članova familije, označeni su kao izdajnici i saradnici okupatora.
-Emocije su me savladale, vežu me za Kikindu i porodicu Budišin koju nažalost znam samo po nesreći- priča Radmila Nikolajević Bogosavljev čija je majka Sofija ćerka Miloša i Darinke Budišin. Posle završene gimnazije u Kikindi, završila je studije prava u Beogradu gde i danas živi. -Moj deda Miloš i njegov rođeni brat Steva Budišin su streljani kao veleposednici i nažalost, neprijatelji države. Mi imamo njihovu rehabilitaciju. Njihov greh je bio samo to što su bili veleposednici i što su živeli od te svoje zemlje. Žao mi je što ovo nije ranije upriličeno, bilo je mnogo potomaka živo. Moj brat od tetke, advokat Duško Budišin umro je pre pet godina. Moja porodica Budišin prošla je najgore moguće stvari- kaže Radmila Nikolajević Bogosavljev kojoj je Gavra Budišin čukundeda.
Po majčinoj lozi iz porodice Budišin je i Ivan Nožinić, inače urednik informativnog programa Radio Novog Sada.
-Miloš Budišin je moj predak, streljan je od strane komunističke vlasti. Dančika Budišin, moj deda ubijen je posle Sremskog fronta kod Podravske Slatine, po naređenju Koste Nađa, kao i nekoliko oficira kraljeve vojske. Posle rata nam je kompletna imovina oduzeta i moj deo familije, zbog neprijatnosti koje je doživljavao u Kikindi, preselio se u Sremske Karlovce i Novi Sad. Oduzete su hiljade i hiljade jutara zemlje, nekretnine među kojima su i kuće u ulici Generala Drapšina – kaže Nožinić.
Budišini su Lužički Srbi
-Budišini su iz mesta Budišin, na granici Nemačke i Češke. Došli su kao trgovci krupnom stokom u Banat. Tu su se doselili i zadržali pravoslavlje, a poreklom su Lužički Srbi- navodi Ivan Nožinić pokazujući grb pomenutog mesta.
Zla sudbina
Gavru Budišina i njegove sinove javno su prozivali da „nisu bili dobri Srbi” jer su na izborima nekoliko puta podržali „vladinog” kandidata za poslanika u ugarskom saboru. Međutim, Gavrini unuci su neposredno pred Prvi svetski rat postali aktivni članovi radikalne stranke. Posle Velikog rata, predstavljali su varošku ekonomsku i političku elitu.
-Pomenuću dvojicu koji su najznačajniji zbog svog političkog delovanja. Tokom dvadesetih godina dvadesetog veka, najznačajnijiji i najmoćniji čovek u Velikoj Kikindi bio je Joca Budišin (1879-1943), poslanik u parlamentu Kraljevine SHS iz redova Narodne radikalne stranke, pitao se maltene za sve u gradu. Drugi, Steva Budišin je od 1931 do 1935. bio poslanik u parlamentu Kraljevine Jugoslavije, pa senator Dunavske banovine. Steva Budišin je bio prvi koji je stradao, odmah nakon što su partizani oslobodili Kikindu. Tada počinje zla sudbina porodice Budišin. Pored Steve, streljani su i njegov brat Miloš i brat od strica Đura. Budišini su se povukli, veliki deo njihove imovine je nacionalizovan. Većina ih kasnije odlazi u Novi Sad i Beograd, tako da, koliko je nama poznato, mada postoje oprečna mišljenja, potomaka u Kikindi više nema-navodi istoričar Vladislav Vujin, kustos muzeja.
Rodoslov Budišina
Kikindskom muzeju je poklonjen i rodoslov porodice Budišin koji je uradio Ivan Budišin,a dopunio kustos muzeja Vladislav Vujin na osnovu raspoloživih podataka sa nadgrobnih spomenika i umrlica.
Prvi Budišin iz Velike Kikinde bio je Jakov (1771-1845).
