Света Петка, Преподобна мати Параскева, била је хришћанска византијска подвижница из 11. века. Дан њеног помена, Петковдан, шеста је слава по броју свечара у Србији и обележава се 27. октобра.
Родила се у Тракији половином 10. века. Потицала је из имућне и побожне породице. Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву, била је веома побожна. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота, напустила је родитељски дом и отишла у Цариград, где се замонашила у цркви Свете Софије и добила име Параскева. Затим се запутила у Јорданску пустињу у којој је живела строгим аскетским животом.
У позној старости сањала је анђела који јој је рекао да напусти пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. После повратка, поживела је још две године. Њене мошти налазе се у граду Јаши у Румунији, осим два прста шаке, који су у капели свете Петке на Калемегдану.
Широм Србије налази се и велики број извора који су посвећени Светој Петки. Један од њих је извор Свете Петке у Калемегданској тврђави у Београду, где су њене мошти дуго времена почивале.
Уз Петковдан, култ преподобне Параскеве обележава се и 8. августа, на дан преноса њених моштију из Бугарске у Србију. Тада се слави још једна светитељка, истог имена – Света мученица Параскева Римска. Заједнички празник двеју светитељки истог имена прославља се као Света Петка Трнова.
Култ Свете Петке изузетно је развијен у Србији, Грчкој и другим православним балканским земљама.
У народу се верује да на данашњи дан жене не би требало да месе, кувају, шију, перу веш или да раде било који кућни посао, како не би на себе навукле гнев светитељке.
У неким крајевима обичај је да девојке поједу парче славског колача и сачувају мрвице, како би у току ноћи могле да виде своју судбину, односно будућег мужа.
Још неки обичаји су да младе девојке треба да беру свеће и њиме украсе свој дом, како би у њему целе године владали слога и мир. Девојчице треба да обуку нове хаљинице да би их пратила срећа у наредној години.
Верује се и да ко једном позове Свету Петку у заштиту, да ће се она опет јавити у његовом дому, чак и непозвана, и то углавном пред велике недаће. Најчешће се верницима јавља кроз снове.