Даy: Ф ј, 2023

1 (1) (1)

Држављани Авганистана, њих  четворица, и двојица држављана Турске ухапшени  су због сумње да су извршили кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја.

Ово је резултат опсежне акције припадника Министарства унутрашњих послова у Кикинди, организованој након јутрошњег ватреног обрачуна две групе миграната у Хоргошу, у ком су погинула три ирегуларна мигранта, а један повређен. У напуштеном објекту у ком се догодила пуцњава и у ком су осумњичени затечени, полиција је пронашла аутоматску пушку са више десетина комада  припадајуће муниције.


Истовремено, припадници полиције су претрагом терена пронашли још једну аутоматску пушку, као и још 79 ирегуларних миграната који су превезени у прихватне центре.
Рањеном мигранту указана је медицинска помоћ, а наставља се интензиван рад
на расветљавању свих чињеница и околности овог догађаја.


Шесторици осумњичених ирегуларних миграната је, по налогу Вишег јавног тужилаштва у Суботици, одређено задржавање до 48 часова и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени надлежном тужилаштву.

стони тенис

У седмом колу Друге лиге „Север”, нашег трећег ранга за стонотенисерке, Галадска је као домаћа савладала 4:3 другу екипу Рапида из Николинаца. Трећа је то победа млађаних Кикинђанки у сезони, можда и кључна за опстанак у дебитантској сезони у поменутом степену. Две партије решила је у своју корист Јована Глишин, једну Ивана Мршић, а још су заједно и као дубл забележиле тријумф. Поразе су уписале Лена Терзин (два) и Невена Киурски.

Следећи ривал Галадској биће Банатул (Локве), такође у Кикинди.

Дана излозба 1

„Апстрактне вибрације“, 11 слика великог формата Данице Дане Петков, румунске и српске уметнице из Темишвара, од данас су изложене у Салону Музеја „Тера“.

На свечаности отварања говорио је Миодраг Мића Јакшић, писац, режисер, организатор уметничких колонија и оснивач уметничке групе „Арте“. Он је подсетио да је Дана Петков и педагог, професор ликовне уметности на Интернационалној школи и у српској гимназији у Темишвару.

– Дана Петков је успела да изгради особени израз, не само кроз апстракццију коју нам представља последњих година, већ кроз њен однос према уметности, а то је једна врста благости и љубави – истакао је Јакшић. – Стварајући своју чаробну палету боја, изнеговала је посебан стил. Она је и изванредан реалиста, али и сјајан иконописац, осликавала је и конзервирала у многим црквама. Мислим да заслужује да јој и Србија и земље у региону приређују овакве изложбе.

Даница Петков први пут излаже у Кикинди. Излагала је широм света, а у Србији, пре нашег града, њени радови били су постављени у Београду. Каже да јој је посебно задовољство да излаже у простору у којем су радови светски познатих уметника.

– Изложбу смо остварили захваљујући Каба Габору, бившем градоначелнику Жомбоља, који је данас гост, и његовим везама са Кикиндом – рекла је уметница. – За мене је ова изложба веома важна. Посвећујем је својој мами која је недавно преминула у стотој години. Она је била моја прва учитељица цртања и научила ме је да нацртам прву ружу и прву лутку. Волим розу и љубичасту боју, доста их користим јер мислим да представљају моју душу.

У име локалне самоуправе отварању је присуствовала ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски.

– Слике су импресивне и сигурна сам да ће посетиоци уживати у изложби – рекла је Мицковска. – Поносимо се Центром „Тера“, веома су проактивни када је у питању сарадња са уметницима и установама из другх земаља. Лично бих волела да се овај простори и његови садржаји више приближе обичном човеку. Ми, Кикинђани, треба да, у већој мери постанемо део ове заједнице и да схватимо шта наш град пружа.

Вредан уметнички догађај уприличен је у сарадњи са Градом и Савезом Срба у Румунији. Председник Савеза и српски посланик у румунском парламенту, Богдан Крстић, такође је био међу званицама.

– Култура нас највише повезује. Имамо изузетно добру сарадњу и размену са матицом. Цео Банат је простор у којем сарађујемо и боље се упознајемо. Очекујемо учешће Кикинђана и на Данима српске култре у Темишвару у новембру – рекао је Крстић.

Изложба Данице Петков биће посетиоцима доступна до краја године. Наредне, 2024. у „Тери“ ће заживети друкчији концепт излагања, најавио је директор, Александар Липован.

– Следећа изложбена година биће богата, са мање изложби, али богатијим програмом. У току је јавни конкурс који траје до 9. новембра. Затим ћемо одабрати десет ауторских изложби, једно гостовање и две изложбе из наше колекције.  Новина ће бити у томе да ће већина изложби имати адекватан пратећи програм – промоције књига, панел дискусије, музички програм или друге садржаје намењене култивацији укуса публике. Излобе ће трајати 5-6 недеља током којих ћемо  организовати вођења и различите програме – истакао је Липован.

Сталну поставку Музеја и изложбе у Салону Кикинђани и гости могу да разгледају од уторка до суботе, од 10 до 16 сати. Цена улазнице за Музеј је 200, а за Музеј и Салон – 300 динара.

395597523_1243719947022748_7245954515586336966_н

Градски одбор Српске напредне странке у својим просторијама обележио је славу Свету Петку. Резању славског колача, поред руководства, присуствовали су чланови, гости и симпазитери. Кум славе био је др Вукосав Тркуља, а присутнима се обратила председница Градског одбора Станислава Хрњак која је и овога пута поновила да је мишљење суграђана веома важно и да се спрам тога постављају циљеви који су довели до напретка Града.

 

У кикиндском одбору има 4.700 чланова.

 

Ударне рупе (3)

У оквиру редовног годишњег одржавања путева, рехабилитације тротоара и паркинг места у свим насељеним местима и у граду, до сада је завршено 90 одсто планираних радова. Санирано је 14 хиљада од планираних 15 хиљада квадратних метара оштећења асфалтних коловоза на градским улицама и на путевима који припадају граду, и рехабилитују се коловози у селима, каже Ђорђе Кленанц, грађевински инжењер из ЈП „Кикинда“, које је управљач путева на територији града.

– У току су завршни радови у Кикинди, санација већих оштећења на коловозу, посебно у другом и трећем рејону. Радове смо започели 1. маја и биће завршени до 1. децембра. До краја наредног месеца завршићемо асфалтирање код гробља и испред амбуланте у Руском Селу, 400 метара у улици Саше Грујића у Башаиду и стазе у Малом бедему, и преостаје нам још асфалтирање испред Месне заједнице у Банатској Тополи  – каже Кленанц.

До сада је, у Банатском Великом Селу, у дужини од 500 метара, саниран коловоз у улици Пане Ђукића; 560 метара урађено је у Симе Шолаје у Накову, у улици Миливоја Оморца у Иђошу асфалтирано је 550 метара, а пола километра новог асфалта добиле су улице Златна греда и Димитрија Туцовића у Мокрину. У Руском Селу асфалтирано је 900 метара у Његошевој улици, док је у Кикинди обновљен коловоз у улици Уроша Предића.

– Такође је рехабилитовано укупно 76 паркинг-места у Микронасељу, укупне површине 950 квадратних метара, реконструисана је каналска мрежа у улици Жарка Зрењанина у дужини од 150 метара, као и 70 метара уличног канала у Сутјеској – наводи Ђорђе Кленанц.

Локална самоуправа је, за ове послове, издвојила 73 милиона динара. Извођач радова је зрењанинско предузеће „Екоградња“.

МИГРАНТИ-НОВО

Троје мртвих и једна рањен  мигрант биланс је међусобног ватреног обрачуна. Немио догађај догодио се у раним јутарњим сатима се у напуштеним објектима некадашњег пољопривредног добра “Бачка” у близини Хоргоша тачније у пограничном појасу.

Како сазнајемо у Полицијској управи Кикинда на лицу места затечена су три тела са ранама нанешеним ватреним оружјем од којих су и преминули. Један мигрант је рањен и пребачен је на даље лечење у Општу болницу у Суботици.

 

-Свакодневно пратимо кријумчарење, али и кривична дела за која су осумњичени мигранти. У првих девет месеци на територији наше Полицијске управе у 43 акције измештено је 1.728 миграната у друге прихватне центре – рекао је на недвано одржаној кнференцији за новинаре начелник ПУ Кикинда Павле Рајков.

У току је увиђај и претарага терена којим руководи Више јавно тужилаштво из Суботице.

Мештани  Хоргоша су  узнемирени овим догађајем иако се он догодио ван места. Јаке полицијске снаге су на терену и обезбеђују погранични појас у којем су страдали мигранти .

Јованов Миленко

Посланици власти су у досадашњем раду показали озбиљност и посвећен рад, а опозоциони бахатост и примитивизам, оценио је шеф посланичке групе Српске напредне странке Миленко Јованов.

На конференцији за новинаре у парламенту, Јованов је рекао да претпоставља да је данашњи дан, у коме је усвојен буџет за 2024.годину, последњи радни дан у овом сазиву Народне скупштине.

Он је истакао да су, нажалост, овај сазив обележиле ситуације које раније парламент није видео, као што је био физички напад на председника Србије Александра Вучића, на председницу Владе Србије, а три пута су се, каже, посланици „Ђиласове опозиције“ залетали да се са њим обрачунају. „Било је и ударања и ломљења клупа”, рекао је Јованов и додао да је опозиција све време препричавала трачеве из Таблоида Милована Бркића, клеветајући председника и владу без икаквих доказа.

„Ми смо се трудили да на један одговоран начин приђемо обавезама које имамо, да посао одрадимо што је боље могуће и у корист грађана Србије и верујем да смо у томе успели”, казао је шеф посланичке групе Српске напредне странке. Наводећи да је у овом сазиву усвојен и буџет и ребаланс буџета, Јованов је приметио да је увек суштина била бољи животни стандард грађана.

Јованов је рекао да је и данас у пленумску салу ушло двоје опозиционих посланика, а да ће сада, како каже, да изађу на улице и траже подршку да “опет не раде свој посао”.

„Видели смо праксу да нису гласали ни за своје амандмане, повреде Пословника, а ми смо сваки договор спровели од почетка до краја. Гласали смо и данас за измене у одборима које је опозиција предложила”, рекао је он.

Јованов је прокоментарисао и покушај уношења у парламент лутке Драгана Ђиласа од стиропора, рекавши да се нада да ће Ђилас смоћи храбрости да се кандидује и уђе у Скупштину Србије како би могао да одговори на све.

„Смешно је да су пребројавали колико је пута Ђилас споменут. А колико пута су они споменули Вучића и његовог брата”, упитао је Јованов.

Србија се налази пред изборима који ће, каже Јованов, показати у ком ће се правцу ићи, односно бираће се да ли ће Србија остати самостална и слободна земља. „Уколико ви немате власт која одговара народу већ амбасадама, онда ћете имати и одлуке које ће се доносити у корист амбасада”, казао је Јованов. Јованов је закључио да напредњаци излазе мирно пред суд јавности и грађана, истичући да су одлуке које су доносиле биле добре за земљу.

(Танјуг)

дрљиц

Представници Већа Савеза самосталног синдиката за Кикинду, Нови Кнежевац, Чоку и Нову Црњу  заједно са руководством компаније „Тиса Аутомотив“ неколико месеци уназад преговарали су о повећању зарада. Са генералним директором Акошем Барном постигнут је договор о повећању зараду, истакао је Илија Дрљић, председник синдиката.

 

-Од 1. октобра зараде су увећане за 18,2 одсто односно за 7.832 динара у нето износу. Сваки радник добиће поменуто повећање на основну зараду што ће се пренети на бонусе и друга давања. Већ у фебруару следеће године поново ћемо разговарати о још једном повећању. Ова фирма има и допунско пензионо осигурање за све своје запослене које се редовно уплаћује и увек је спремна на социјални дијалог. Колективни уговор није само на папиру него се поштује – каже Дрљић.

Радни сат са 230 увећан је на 272 динара, тако да ће најнижа зарада бити око 61.000 динара. Уколико има једна или две радне суботе може да се заради и до 80.000 динара. У компанији „Тиса Аутомотив“ запослено је 2.500 радника у Кикинди, Сенти и Бечеју, од којих је више од 1.100 у нашем граду.

 

 

-Коректне односе имамо и са компанијама Ливница „Цимос“ и „Ле Белиер“, али има и фирми са којима до сада нисмо успели да постигнемо договор. На путу смо да у „Калцедонији“ утврдимо репрезентативност заједно са колегама из Суботице након чега ћемо започети преговоре око колективног уговора и очекујем да ће на пролеће 2024. године они бити завршени, у корист запослених – напоменуо је наш саговорник и прецизирао да је добро што у Кикинди постоји тржиште рада и што добар део фирми тражи раднике.

Дрљић је прецизирао да је задовољан јер се поштују потписани колективни уговори у јавном сектору где је оснивач Град.

-Упутство за израду буџета које је упутило Министарство финансија забранило је исплате било каквих социјалних давања и бонуса, те је важно да видимо како ћемо да превазиђемо насталу ситуацију. У јуну је запосленима у јавном сектоу исплаћено 15.000 динара, половина суме договорене за ову годину. Упутство поменутог Министарства довео нас је у непријатну ситуацију и на нама је да је заједнички превазиђемо – напоменуо је Дрљић.

Примењивање платних разреда одлажу се из године у годину и синдикат ће инсистирати да се то промени. Коефецијенти по којима се обрачунавају зараде су застарели тако да се изгубио распон плата и на томе ради врх синдиката. Најмања плата треба да буде минимална зарада, тако да се долази у ситуацију да се делу радника она доплаћује како би била минималац.

Света Петка 2

Света Петка, Преподобна мати Параскева, била је хришћанска византијска подвижница из 11. века. Дан њеног помена, Петковдан, шеста је слава по броју свечара у Србији и обележава се 27. октобра.

Родила се у Тракији половином 10. века. Потицала је из имућне и побожне породице. Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву, била је веома побожна. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота, напустила је  родитељски дом и отишла у Цариград, где се замонашила у цркви Свете Софије и добила име Параскева. Затим се запутила у Јорданску пустињу у којој је живела строгим аскетским животом.

У позној старости сањала је анђела који јој је рекао да напусти пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. После повратка, поживела је још две године. Њене мошти налазе се у граду Јаши у Румунији, осим два прста шаке, који су у капели свете Петке на Калемегдану.

Црква Свете Петке у Јашију

Широм Србије налази се и велики број извора који су посвећени Светој Петки. Један од њих је извор Свете Петке у Калемегданској тврђави у Београду, где су њене мошти дуго времена почивале.

Уз Петковдан, култ преподобне Параскеве обележава се и 8. августа, на дан преноса њених моштију из Бугарске у Србију. Тада се слави још једна светитељка, истог имена – Света мученица Параскева Римска. Заједнички празник двеју светитељки истог имена прославља се као Света Петка Трнова.

Култ Свете Петке изузетно је развијен у Србији, Грчкој и другим православним балканским земљама.

У народу се верује да на данашњи дан жене не би требало да месе, кувају, шију, перу веш или да раде било који кућни посао, како не би на себе навукле гнев светитељке.

У неким крајевима обичај је да девојке поједу парче славског колача и сачувају мрвице, како би у току ноћи могле да виде своју судбину, односно будућег мужа.

Још неки обичаји су да младе девојке треба да беру свеће и њиме украсе свој дом, како би у њему целе године владали слога и мир. Девојчице треба да обуку нове хаљинице да би их пратила срећа у наредној години.

Верује се и да ко једном позове Свету Петку у заштиту, да ће се она опет јавити у његовом дому, чак и непозвана, и то углавном пред велике недаће. Најчешће се верницима јавља кроз снове.