April 19, 2026

Day: October 27, 2023

1 (1) (1)

Uhapšena četvorica Avganistanaca i dva Turčina nakon vatrenog obračuna u Horgošu

Aleksandra Djuran October 27, 2023

Državljani Avganistana, njih  četvorica, i dvojica državljana Turske uhapšeni  su zbog sumnje da su izvršili krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Ovo je rezultat opsežne akcije pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova u Kikindi, organizovanoj nakon jutrošnjeg vatrenog obračuna dve grupe migranata u Horgošu, u kom su poginula tri iregularna migranta, a jedan povređen. U napuštenom objektu u kom se dogodila pucnjava i u kom su osumnjičeni zatečeni, policija je pronašla automatsku pušku sa više desetina komada  pripadajuće municije.


Istovremeno, pripadnici policije su pretragom terena pronašli još jednu automatsku pušku, kao i još 79 iregularnih migranata koji su prevezeni u prihvatne centre.
Ranjenom migrantu ukazana je medicinska pomoć, a nastavlja se intenzivan rad
na rasvetljavanju svih činjenica i okolnosti ovog događaja.


Šestorici osumnjičenih iregularnih migranata je, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Subotici, određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu.

stoni tenis

Druga liga „Sever” za stonoteniserke: Treća pobeda Galadske

Dejan Panić October 27, 2023

U sedmom kolu Druge lige „Sever”, našeg trećeg ranga za stonoteniserke, Galadska je kao domaća savladala 4:3 drugu ekipu Rapida iz Nikolinaca. Treća je to pobeda mlađanih Kikinđanki u sezoni, možda i ključna za opstanak u debitantskoj sezoni u pomenutom stepenu. Dve partije rešila je u svoju korist Jovana Glišin, jednu Ivana Mršić, a još su zajedno i kao dubl zabeležile trijumf. Poraze su upisale Lena Terzin (dva) i Nevena Kiurski.

Sledeći rival Galadskoj biće Banatul (Lokve), takođe u Kikindi.

Dana izlozba 1

Otvorena izložba velikih formata vedrih apstrakcija Danice Dane Petkov iz Temišvara

Igor Crnogorac October 27, 2023

„Apstraktne vibracije“, 11 slika velikog formata Danice Dane Petkov, rumunske i srpske umetnice iz Temišvara, od danas su izložene u Salonu Muzeja „Tera“.

Na svečanosti otvaranja govorio je Miodrag Mića Jakšić, pisac, režiser, organizator umetničkih kolonija i osnivač umetničke grupe „Arte“. On je podsetio da je Dana Petkov i pedagog, profesor likovne umetnosti na Internacionalnoj školi i u srpskoj gimnaziji u Temišvaru.

– Dana Petkov je uspela da izgradi osobeni izraz, ne samo kroz apstrakcciju koju nam predstavlja poslednjih godina, već kroz njen odnos prema umetnosti, a to je jedna vrsta blagosti i ljubavi – istakao je Jakšić. – Stvarajući svoju čarobnu paletu boja, iznegovala je poseban stil. Ona je i izvanredan realista, ali i sjajan ikonopisac, oslikavala je i konzervirala u mnogim crkvama. Mislim da zaslužuje da joj i Srbija i zemlje u regionu priređuju ovakve izložbe.

Danica Petkov prvi put izlaže u Kikindi. Izlagala je širom sveta, a u Srbiji, pre našeg grada, njeni radovi bili su postavljeni u Beogradu. Kaže da joj je posebno zadovoljstvo da izlaže u prostoru u kojem su radovi svetski poznatih umetnika.

– Izložbu smo ostvarili zahvaljujući Kaba Gaboru, bivšem gradonačelniku Žombolja, koji je danas gost, i njegovim vezama sa Kikindom – rekla je umetnica. – Za mene je ova izložba veoma važna. Posvećujem je svojoj mami koja je nedavno preminula u stotoj godini. Ona je bila moja prva učiteljica crtanja i naučila me je da nacrtam prvu ružu i prvu lutku. Volim rozu i ljubičastu boju, dosta ih koristim jer mislim da predstavljaju moju dušu.

U ime lokalne samouprave otvaranju je prisustvovala resorna članica Gradskog veća, Valentina Mickovski.

– Slike su impresivne i sigurna sam da će posetioci uživati u izložbi – rekla je Mickovska. – Ponosimo se Centrom „Tera“, veoma su proaktivni kada je u pitanju saradnja sa umetnicima i ustanovama iz drugh zemalja. Lično bih volela da se ovaj prostori i njegovi sadržaji više približe običnom čoveku. Mi, Kikinđani, treba da, u većoj meri postanemo deo ove zajednice i da shvatimo šta naš grad pruža.

Vredan umetnički događaj upriličen je u saradnji sa Gradom i Savezom Srba u Rumuniji. Predsednik Saveza i srpski poslanik u rumunskom parlamentu, Bogdan Krstić, takođe je bio među zvanicama.

– Kultura nas najviše povezuje. Imamo izuzetno dobru saradnju i razmenu sa maticom. Ceo Banat je prostor u kojem sarađujemo i bolje se upoznajemo. Očekujemo učešće Kikinđana i na Danima srpske kultre u Temišvaru u novembru – rekao je Krstić.

Izložba Danice Petkov biće posetiocima dostupna do kraja godine. Naredne, 2024. u „Teri“ će zaživeti drukčiji koncept izlaganja, najavio je direktor, Aleksandar Lipovan.

– Sledeća izložbena godina biće bogata, sa manje izložbi, ali bogatijim programom. U toku je javni konkurs koji traje do 9. novembra. Zatim ćemo odabrati deset autorskih izložbi, jedno gostovanje i dve izložbe iz naše kolekcije.  Novina će biti u tome da će većina izložbi imati adekvatan prateći program – promocije knjiga, panel diskusije, muzički program ili druge sadržaje namenjene kultivaciji ukusa publike. Izlobe će trajati 5-6 nedelja tokom kojih ćemo  organizovati vođenja i različite programe – istakao je Lipovan.

Stalnu postavku Muzeja i izložbe u Salonu Kikinđani i gosti mogu da razgledaju od utorka do subote, od 10 do 16 sati. Cena ulaznice za Muzej je 200, a za Muzej i Salon – 300 dinara.

395597523_1243719947022748_7245954515586336966_n

Kikindski naprednjaci proslavili slavu, Svetu Petku

Aleksandra Djuran October 27, 2023

Gradski odbor Srpske napredne stranke u svojim prostorijama obeležio je slavu Svetu Petku. Rezanju slavskog kolača, pored rukovodstva, prisustvovali su članovi, gosti i simpaziteri. Kum slave bio je dr Vukosav Trkulja, a prisutnima se obratila predsednica Gradskog odbora Stanislava Hrnjak koja je i ovoga puta ponovila da je mišljenje sugrađana veoma važno i da se spram toga postavljaju ciljevi koji su doveli do napretka Grada.

 

U kikindskom odboru ima 4.700 članova.

 

Udarne rupe (3)

Sanirane udarne rupe na 15 hiljada kvadrata –  asfaltiranje ulica u pet sela

Igor Crnogorac October 27, 2023

U okviru redovnog godišnjeg održavanja puteva, rehabilitacije trotoara i parking mesta u svim naseljenim mestima i u gradu, do sada je završeno 90 odsto planiranih radova. Sanirano je 14 hiljada od planiranih 15 hiljada kvadratnih metara oštećenja asfaltnih kolovoza na gradskim ulicama i na putevima koji pripadaju gradu, i rehabilituju se kolovozi u selima, kaže Đorđe Klenanc, građevinski inženjer iz JP „Kikinda“, koje je upravljač puteva na teritoriji grada.

– U toku su završni radovi u Kikindi, sanacija većih oštećenja na kolovozu, posebno u drugom i trećem rejonu. Radove smo započeli 1. maja i biće završeni do 1. decembra. Do kraja narednog meseca završićemo asfaltiranje kod groblja i ispred ambulante u Ruskom Selu, 400 metara u ulici Saše Grujića u Bašaidu i staze u Malom bedemu, i preostaje nam još asfaltiranje ispred Mesne zajednice u Banatskoj Topoli  – kaže Klenanc.

Do sada je, u Banatskom Velikom Selu, u dužini od 500 metara, saniran kolovoz u ulici Pane Đukića; 560 metara urađeno je u Sime Šolaje u Nakovu, u ulici Milivoja Omorca u Iđošu asfaltirano je 550 metara, a pola kilometra novog asfalta dobile su ulice Zlatna greda i Dimitrija Tucovića u Mokrinu. U Ruskom Selu asfaltirano je 900 metara u Njegoševoj ulici, dok je u Kikindi obnovljen kolovoz u ulici Uroša Predića.

– Takođe je rehabilitovano ukupno 76 parking-mesta u Mikronaselju, ukupne površine 950 kvadratnih metara, rekonstruisana je kanalska mreža u ulici Žarka Zrenjanina u dužini od 150 metara, kao i 70 metara uličnog kanala u Sutjeskoj – navodi Đorđe Klenanc.

Lokalna samouprava je, za ove poslove, izdvojila 73 miliona dinara. Izvođač radova je zrenjaninsko preduzeće „Ekogradnja“.

MIGRANTI-NOVO

Vatreni okršaj među migrantima: Troje mrtvih i jedan ranjen

Aleksandra Djuran October 27, 2023

Troje mrtvih i jedna ranjen  migrant bilans je međusobnog vatrenog obračuna. Nemio događaj dogodio se u ranim jutarnjim satima se u napuštenim objektima nekadašnjeg poljoprivrednog dobra “Bačka” u blizini Horgoša tačnije u pograničnom pojasu.

Kako saznajemo u Policijskoj upravi Kikinda na licu mesta zatečena su tri tela sa ranama nanešenim vatrenim oružjem od kojih su i preminuli. Jedan migrant je ranjen i prebačen je na dalje lečenje u Opštu bolnicu u Subotici.

 

-Svakodnevno pratimo krijumčarenje, ali i krivična dela za koja su osumnjičeni migranti. U prvih devet meseci na teritoriji naše Policijske uprave u 43 akcije izmešteno je 1.728 migranata u druge prihvatne centre – rekao je na nedvano održanoj knferenciji za novinare načelnik PU Kikinda Pavle Rajkov.

U toku je uviđaj i pretaraga terena kojim rukovodi Više javno tužilaštvo iz Subotice.

Meštani  Horgoša su  uznemireni ovim događajem iako se on dogodio van mesta. Jake policijske snage su na terenu i obezbeđuju pogranični pojas u kojem su stradali migranti .

Jovanov Milenko

(VIDEO) Poslanici opozicije pokazali bahatost, a poslanici vlasti posvećen rad

Jelena Trifunović October 27, 2023

Poslanici vlasti su u dosadašnjem radu pokazali ozbiljnost i posvećen rad, a opozocioni bahatost i primitivizam, ocenio je šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Milenko Jovanov.

Na konferenciji za novinare u parlamentu, Jovanov je rekao da pretpostavlja da je današnji dan, u kome je usvojen budžet za 2024.godinu, poslednji radni dan u ovom sazivu Narodne skupštine.

On je istakao da su, nažalost, ovaj saziv obeležile situacije koje ranije parlament nije video, kao što je bio fizički napad na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, na predsednicu Vlade Srbije, a tri puta su se, kaže, poslanici „Đilasove opozicije“ zaletali da se sa njim obračunaju. „Bilo je i udaranja i lomljenja klupa”, rekao je Jovanov i dodao da je opozicija sve vreme prepričavala tračeve iz Tabloida Milovana Brkića, klevetajući predsednika i vladu bez ikakvih dokaza.

„Mi smo se trudili da na jedan odgovoran način priđemo obavezama koje imamo, da posao odradimo što je bolje moguće i u korist građana Srbije i verujem da smo u tome uspeli”, kazao je šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke. Navodeći da je u ovom sazivu usvojen i budžet i rebalans budžeta, Jovanov je primetio da je uvek suština bila bolji životni standard građana.

Jovanov je rekao da je i danas u plenumsku salu ušlo dvoje opozicionih poslanika, a da će sada, kako kaže, da izađu na ulice i traže podršku da “opet ne rade svoj posao”.

„Videli smo praksu da nisu glasali ni za svoje amandmane, povrede Poslovnika, a mi smo svaki dogovor sproveli od početka do kraja. Glasali smo i danas za izmene u odborima koje je opozicija predložila”, rekao je on.

Jovanov je prokomentarisao i pokušaj unošenja u parlament lutke Dragana Đilasa od stiropora, rekavši da se nada da će Đilas smoći hrabrosti da se kandiduje i uđe u Skupštinu Srbije kako bi mogao da odgovori na sve.

„Smešno je da su prebrojavali koliko je puta Đilas spomenut. A koliko puta su oni spomenuli Vučića i njegovog brata”, upitao je Jovanov.

Srbija se nalazi pred izborima koji će, kaže Jovanov, pokazati u kom će se pravcu ići, odnosno biraće se da li će Srbija ostati samostalna i slobodna zemlja. „Ukoliko vi nemate vlast koja odgovara narodu već ambasadama, onda ćete imati i odluke koje će se donositi u korist ambasada”, kazao je Jovanov. Jovanov je zaključio da naprednjaci izlaze mirno pred sud javnosti i građana, ističući da su odluke koje su donosile bile dobre za zemlju.

(Tanjug)

drljic

Kikinda ima tržište rada, ističu u Savezu samostalnog sindikata

Aleksandra Djuran October 27, 2023

Predstavnici Veća Saveza samostalnog sindikata za Kikindu, Novi Kneževac, Čoku i Novu Crnju  zajedno sa rukovodstvom kompanije „Tisa Automotiv“ nekoliko meseci unazad pregovarali su o povećanju zarada. Sa generalnim direktorom Akošem Barnom postignut je dogovor o povećanju zaradu, istakao je Ilija Drljić, predsednik sindikata.

 

-Od 1. oktobra zarade su uvećane za 18,2 odsto odnosno za 7.832 dinara u neto iznosu. Svaki radnik dobiće pomenuto povećanje na osnovnu zaradu što će se preneti na bonuse i druga davanja. Već u februaru sledeće godine ponovo ćemo razgovarati o još jednom povećanju. Ova firma ima i dopunsko penziono osiguranje za sve svoje zaposlene koje se redovno uplaćuje i uvek je spremna na socijalni dijalog. Kolektivni ugovor nije samo na papiru nego se poštuje – kaže Drljić.

Radni sat sa 230 uvećan je na 272 dinara, tako da će najniža zarada biti oko 61.000 dinara. Ukoliko ima jedna ili dve radne subote može da se zaradi i do 80.000 dinara. U kompaniji „Tisa Automotiv“ zaposleno je 2.500 radnika u Kikindi, Senti i Bečeju, od kojih je više od 1.100 u našem gradu.

 

 

-Korektne odnose imamo i sa kompanijama Livnica „Cimos“ i „Le Belier“, ali ima i firmi sa kojima do sada nismo uspeli da postignemo dogovor. Na putu smo da u „Kalcedoniji“ utvrdimo reprezentativnost zajedno sa kolegama iz Subotice nakon čega ćemo započeti pregovore oko kolektivnog ugovora i očekujem da će na proleće 2024. godine oni biti završeni, u korist zaposlenih – napomenuo je naš sagovornik i precizirao da je dobro što u Kikindi postoji tržište rada i što dobar deo firmi traži radnike.

Drljić je precizirao da je zadovoljan jer se poštuju potpisani kolektivni ugovori u javnom sektoru gde je osnivač Grad.

-Uputstvo za izradu budžeta koje je uputilo Ministarstvo finansija zabranilo je isplate bilo kakvih socijalnih davanja i bonusa, te je važno da vidimo kako ćemo da prevaziđemo nastalu situaciju. U junu je zaposlenima u javnom sektou isplaćeno 15.000 dinara, polovina sume dogovorene za ovu godinu. Uputstvo pomenutog Ministarstva doveo nas je u neprijatnu situaciju i na nama je da je zajednički prevaziđemo – napomenuo je Drljić.

Primenjivanje platnih razreda odlažu se iz godine u godinu i sindikat će insistirati da se to promeni. Koefecijenti po kojima se obračunavaju zarade su zastareli tako da se izgubio raspon plata i na tome radi vrh sindikata. Najmanja plata treba da bude minimalna zarada, tako da se dolazi u situaciju da se delu radnika ona doplaćuje kako bi bila minimalac.

Sveta Petka 2

Pravoslavni vernici danas slave Svetu Petku

Igor Crnogorac October 27, 2023

Sveta Petka, Prepodobna mati Paraskeva, bila je hrišćanska vizantijska podvižnica iz 11. veka. Dan njenog pomena, Petkovdan, šesta je slava po broju svečara u Srbiji i obeležava se 27. oktobra.

Rodila se u Trakiji polovinom 10. veka. Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu, bila je veoma pobožna. Nakon smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života, napustila je  roditeljski dom i otišla u Carigrad, gde se zamonašila u crkvi Svete Sofije i dobila ime Paraskeva. Zatim se zaputila u Jordansku pustinju u kojoj je živela strogim asketskim životom.

U poznoj starosti sanjala je anđela koji joj je rekao da napusti pustinju i vrati se u svoj rodni grad, Epivat. Posle povratka, poživela je još dve godine. Njene mošti nalaze se u gradu Jaši u Rumuniji, osim dva prsta šake, koji su u kapeli svete Petke na Kalemegdanu.

Crkva Svete Petke u Jašiju

Širom Srbije nalazi se i veliki broj izvora koji su posvećeni Svetoj Petki. Jedan od njih je izvor Svete Petke u Kalemegdanskoj tvrđavi u Beogradu, gde su njene mošti dugo vremena počivale.

Uz Petkovdan, kult prepodobne Paraskeve obeležava se i 8. avgusta, na dan prenosa njenih moštiju iz Bugarske u Srbiju. Tada se slavi još jedna svetiteljka, istog imena – Sveta mučenica Paraskeva Rimska. Zajednički praznik dveju svetiteljki istog imena proslavlja se kao Sveta Petka Trnova.

Kult Svete Petke izuzetno je razvijen u Srbiji, Grčkoj i drugim pravoslavnim balkanskim zemljama.

U narodu se veruje da na današnji dan žene ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru veš ili da rade bilo koji kućni posao, kako ne bi na sebe navukle gnev svetiteljke.

U nekim krajevima običaj je da devojke pojedu parče slavskog kolača i sačuvaju mrvice, kako bi u toku noći mogle da vide svoju sudbinu, odnosno budućeg muža.

Još neki običaji su da mlade devojke treba da beru sveće i njime ukrase svoj dom, kako bi u njemu cele godine vladali sloga i mir. Devojčice treba da obuku nove haljinice da bi ih pratila sreća u narednoj godini.

Veruje se i da ko jednom pozove Svetu Petku u zaštitu, da će se ona opet javiti u njegovom domu, čak i nepozvana, i to uglavnom pred velike nedaće. Najčešće se vernicima javlja kroz snove.