Nakon odličnog odjeka njenog prvenca, knjige za decu „Sovembarska bajka”, čiji je koautor, Jelka Knežević objavila je svoju drugu knjigu. Reč je o poetskoj zbirci namenjenoj odrasloj publici, a tema se nazire već samim naslovom – „Kad ljubav zamiriše”.

Inače, neobična je Jelkina odluka da se bavi književnošću. Kako sama navodi, čitala je i pisala od malena, ali se tek pre dve godine odvažila da svoje stihove prezentuje javnosti.

Zaposlena je kao poslužiteljka u Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin”, a ta činjenica je i odredila njenu književnu biografiju. Naime, Ružica Nedin, bibliotekarka u ovoj školi je jednom prilikom pročitala Jelkine poetske radove, oduševila se i upoznala je s tadašnjom direktorkom Kulturnog centra Kikinda Tanjom Nožicom, koja je takođe bila oduševljena Jelkinim književnim umećem. Usledilo je ohrabrenje da dalje piše, pa je vrlo brzo u izdanju Kulturnog centra izašla sada već čuvena knjiga za mališane „Sovembarska bajka”.

– Reč je o knjizi koji sam uradila u koautorstvu sa Ružicom Golubović iz Beograda i ilustratorkom Natašom Jovanović iz Paraćina. Nismo se ranije poznavale. Upoznale smo se putem fejsbuka i došlo je do kreativne saradnje. Knjigu je izdao kikindski Kulturni centar i imala je odličan odjek. To me je ohrabrilo da nastavim da pišem. Prošle godine mi je izašla i ova  druga knjiga „Kad ljubav zamiriše” u izdanju Banatskog kulturnog centra – navodi pesnikinja i dodaje da pomenuta knjiga sadrži stotinak pesama, ali da ima spremnih radova za još dve, tri zbirke. Jedino je, kako navodi, pomalo obeshrabruje činjenica da ljudi sve manje čitaju, a pogotovu poeziju.

-Moram da naglasim da imam veliko razumevanje kolega u školi u kojoj radim. Naime, kad god mi dođe inspiracija za neku pesmu, uvek se nađe neki prazan kabinet ili učionica u školi i kolege mi dozvole da se načas osamim i zabeležim početnu pesničku ideju. Kasnije stihove doterujem i dorađujem, ali sam jako zahvalna osoblju škole što mi omogući da tu prvu pesničku misao uhvatim i zabeležim.

Najintenzivnije je pisala u vreme zloglasne korone, kada smo svi bili u nekoj vrsti psihoze. Veliko rasterećenje donelo joj je baš pisanje pesama. Beleženje stihova joj je, kaže, mnogo pomoglo i u drugim teškim životnim trenucima. I tugu i radost sažela je u pesmi „Žena”: „Suze koje je naučila/da sakriva po džepovima/da u njima niko/ ne prepozna tebe”.

– Mnogo sam zahvalna Tanji Nožici, koja mi zaista daje dodatni vetar kad posustanu moja pesnička jedra. Svi se ponekad preispitujemo, a naročito su pesnici nesigurni u vrednost toga što napišu, međutim kad god imam neke poetske dileme, Tanja je tu da me ohrabri. Zahvalna sam joj mnogo za podršku koju mi pruža.

Knjiga „Kad ljubav zamiriše” predstavljena je u Jelkinom rodnom Iđošu. Očekuje se i  kikindska promocija u Kulturnom centru, a s obzirom na to da je ljubav osnovni motiv Jelkine knjige, kako bi ona sama rekla: „Nacrtaj joj najlepši osmeh/po njemu neka je pamte/i voli je…”.

N. S.