У Културно-уметничком друштву „Еђшег“ синоћ је одиграна представа „Пикник на фронту“. Преко пројекта Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањинњ – националне заједнице, у овом Друштву недавно су уложили у опрему и обезбедили превод на српски језик. На тај начин, привукли су и нову публику, која је и синоћ „Еђшег“ одабрала за своју позоришну дестинацију.„Пикник на фронту“ је театар апсурда, комедија чувеног савременог шпанског писца, Фернанда Арабала. Глумци-аматери драмске секције „Јожеф Атила“, премијерно су је извели у априлу, ни не слутећи да ће, нажалост и веома брзо, постати актуелна.
– Погодили смо живац. Ова комедија апсурда је сада кључ јер људи, обично, не размишљају о страхотама рата, за њих је то нешто далеко и сада је ова наша представа кључ. Рађена је у „монтипајтоновском“ стилу – публика се смеје док је гледа, али и добија теме за озбиљна промишљања – каже редитељ, Шандор Кираљ.
Кираљи је и руководилац две драмске секције и стални редитељ у „Еђшегу“. Поред њега, у представи су и Анамарија Кираљ, Норберт Ђуранки, Давид Чикош, Имре Томбац и Вивијен Фазекаш. Тежак задатак играња ситуација апсурда изнели су са добрим осећајем за балансирање на ивици гега, у који ова врста позоришта не сме да „склизне“. – Представа говори и о малограђанштини, људској глупости и бесмислу рата. Играм мајку, и могла сам са разумевањем да пронађем лик. Ми овде радимо као породица. Иако нас је све мање, долазе и млади, али зато и све теже проналазимо адекватан текст за овако мали ансамбл – каже Анамарија Кираљ, која је на сцени „Еђшега“ већ готово три деценије.
„Пикник на фронту“ одигран је и на Војвођанској смотри мађарских позоришта у Темерину, где је освојио три награде – две за колективну игру и једно глумачко признање, које је припало младом Давиду Чикошу. Ансамбл је летос наступао у Словачкој, а у плану је и гостовање у Жомбољу.
Имајући у виду околности на културној сцени, у „Еђшегу“ се, кажу, труде, да раде технички и организационо мање захтевне представе. Тако стижу до места мањих места у којима нема позоришта. Није им тешко да играју и у кафани, каже редитељ Кираљ.Поред ове представе, активан је и комад за децу „Глуви краљ“, који потписује исти редитељ, а игра га млађи ансамбл Друштва. Упркос многим отежавајућим околностима – све је мање глумаца, нема ни довољно новца, „Еђшег“ може да се похвали да је једино мађарско позориште у држави које сваке године изведе премијеру. Поред тога, за сваки празник који окупља чланове различитих секција и пријатеље, припремају се инсценације, музички програм, рецитали.
Улазак на представе се не наплаћује, али публика може да донира новац, који ансамбл користи за путовања. У својој мисији путујућег позоришта које стиже свуда где се театру радују.
