Књижевни портрет Милоша Латиновића представљен је публици вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“. У програму су учествовали Младен Весковић, књижевни критичар и Милош Латиновић.
Милош Латиновић, Кикинђанин, награђивани је аутор прича, романа, есеја, драмских текстова. Сусрет с публиком на књижевној вечери догађа се у години када обележава 30 година од када је изашла његова прва књига. Наредних дана изаћи ће нова збирка прича о путовањима, „Оранж цепелин“.
– У мом стваралаштву романескни круг је, стицајем околности, постао доминантан. Радује ме што ћемо вечерас причати о мом драмском опусу који сам, у једном периоду занемарио. Сада поново доста пишем драмске текстове и то ме изузетно весели јер је у питању потпуно друкчији приступ, и кроз материјал и кроз саму изведбу, у односу на роман. Када паралелно пишете роман и драмски текст, то је као да радите на два колосека, али ипак осећате задовољство јер су ти возови који пролазе занимљиви и лепи – рекао је Латиновић.
Иако се, као писац, Латиновић остварује већ три деценије, у међувремену је радио је као новинар, био је и на челу кикиндске библиотеке и позоришта. Већ годинама је директор Битеф театра у Београду. О статусу родног града поделио је запажања из те, друкчије визуре.
– Жао ми је што Кикинда нема већу видљивост у медијима, уопште у јавној сфери, јер то апсолутно заслужује. Град има фантастичан туристички потенцијал као место у које треба доћи и остати у њему јер има шта да се види. На томе мислим да треба више радити. Један од већих проблема је то што су до Кикинде, од Београда, потребна два и по сата вожње и сада као и 1981. године када сам почео да студирам, и мислим да то одбија људе да дођу. Ми имамо добар потенцијал: туризам, спорт, добру храну. Ово је миран град, то се у свету данас класификује као град који се препоручује. Жао ми је што Кикинду не посећује више људи.
Латиновић је аутор двадесетак књига. Његове драме „Панонски карусел“ и „Црњански или Пајадор“ постављене су на сцену Народног позоришта у Кикинди. Друштво књижевника Војводине изабрало је његов роман „Џелат у рају” за књигу године. За поетско-прозну збирку „Звезде и острва”, добио је Награду Стеван Пешић, а за роман „Сто дана кише”, Виталову награду. Награде Лаза Костић Новосадског сајма и Кочићево перо додељене су му за роман „Етапе ноћи”.
