Ljubica Vojvodić nagrađena na Festivalu prirodnjačkog filma: posvećena bespomoćnim i osećajnim bićima

Na upravo završenom, drugom Festivalu prirodnjačkog filma Muzeja u Smederevu, naša sugrađanka Ljubica Vojvodić, diplomirani biolog, nagrađena je za svoj kratki dokumentarni film „Ciletova bašta Mesečeve ulice“. Odlukom sedmočlanog stručnog žirija konkursa „Filmski istraživači prirode“, ovo ostvarenje, odnosno njegova autorka, zauzeli su visoko drugo mesto.

Iako su joj proučavanje prirode struka, ali i strast, nagrađeni film je njeno prvo kompletno autorsko filmsko ostvarenje – sama je potpisala sve segmente, od ideje, scenarija, snimanja do montaže, i u jakoj, međunarodnoj konkurenciji, od žirija eksperata u ovim oblastima, osvojila nagradu.

– Film prati dešavanja u mom dvorištu tokom mesec dana. Snimala sam ga početkom prošle godine, kada sam postavila hranilicu za ptice. Prvo su se okupile senice, a zatim i vrapci. Senice su agresivne i ne dopuštaju vrapcima da priđu, zato sam napravila još jednu hranilicu i ostavila masne kugle od zrnevlja za senice kojima je to glavna hrana tokom zime. Na taj način sam ih razdvojila i počela da ih posmatram. Satima i danima sam ih pratila i radovala se. Najveći deo filma snimila sam kroz prozor. Zatim sam izašla u dvorište, i, na kraju sam mogla i da im priđem. Sve to mi je davalo mnogo pozitivne energije, prosto mi je bila terapija i samo da ih posmatram. Ptice mnogo lepog mogu da vam vrate, samo ako im pružite malo pažnje. Kosa sam dugo čekala da ga lepo snimim i na kraju mi je i pozirao – priča Ljubica Vojvodić.

Tokom procesa Ljubicu je, kaže, kao svojevrsni asistent, pratio njen mali sijamski mačor Cile.

– Kada je snimanje bilo završeno i kada sam započela montažu, a bilo je to u vreme pomora ptica u Nakovu, moj Cile je pronađen otrovan ispred moje kapije u Donjoj vodoplavnoj, nekada Mesečevoj ulici, i zbog svega toga, odlučila sam da filmu dam naziv „Ciletova bašta Mesečeve ulice“.

U svom prvom velikom ostvarenju autorka je spojila dve ljubavi – prema prirodi i prema muzici jer je muzička podloga opus grupe „EKV“.

Njenu strast pretočenu u osam filmskih minuta, prepoznao je žiri i, samom nagradom, motivisao je za dalje stvaranje. Na svečanosti uručenja dobila je i monografije i knjige, ali i vaučer za kupovinu opreme za snimanje.

Ovaj festival prirodnjačkog filma, napominje Ljubica Vojvodić, poseban je po tome što, osim profesionalcima iz filmske industrije, priliku daje i amaterima u ovoj oblasti. S obzirom na to da Festival ima i kategorije za osnovce i srednjoškolce, to je prilika da se motivišu i nastavnici i đaci da učestvuju na konkursu.

– Kikinda je jedinstvena po tome što je, gradskom odlukom 2013. godine, deo trga proglašen za zaštićeno stanište sova utina. Ovo bi mogao da bude i poziv da se sada, u sezoni kada je pticama potrebna hrana, u saradnji sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, na mestima u gradu gde bi to bilo pogodno, postave hranilice i voda, i po tome bismo bili prvi u državi. Svim pticama stanaricama potrebna je hrana a hranilice se prave pretežno za ptice pevačice koje žive u gradskoj sredini, za senice – veliku, plavu, jelovu, vrapce – poljske i pokućare, za crvendaće, kosove, zelentarke, kraljiće, zebe – navodi Ljubica Vojvodić.

Ona dodaje da Društvo za zaštitu i proučavanja ptica organizuje akciju pod nazivom „Ptice moje hranilice“ u kojoj se pozivaju ljudi da naprave hranilicu u svom dvorištu, da pronađu zadovoljstvo u posmatranju ptica iz topline svog doma i da ih izbroje i dostave podatke Društvu koje ih sabira. Upravo ova akcija i Ljubicu je inspirisala, što je dovelo i do sledećeg koraka, a to je da svoje uživanje u tome i dokumentuje.

Ljubica Vojvodić sa Vojom, svojom podrškom na projektu

– To nije veliki izdatak. Dovoljno je i da stavite šaku suncokreta na svoj prozor. Pomoći ćete i to će vam pričiniti veliko zadovoljstvo. Ako posmatramo prirodu, sigurno je da ćemo se osećati bolje, a ako se malo udubimo, mnogo toga možemo da naučimo – ističe Ljubica Vojvodić, biolog, inače muzejski savetnik u kikindskom Narodnom muzeju i dodaje:

„Ptice su moja ljubav i oduvek su me inspirisale. Moj film posvećen je bespomoćnim, nevinim, divnim i osećajnim živim bićima stradalim od bezdušne (ne)ljudske ruke“.

Ljubica se već priprema za sledeći film o pticama. „Videću koju će priču sada da mi ispričaju“, kaže. I nastaviće svoju misiju, verujući u to da će joj se pridružiti svi koji prirodu osećaju kao i ona.

S. V. O.

Nagrađeno ostvarenje Ljubice Vojvodić možete gledati ovde.