U putopisnom serijalu „Kulturista“ koji nas upoznaje sa prirodnim i kulturno-istorijskim lepotama, Kikinda je, za sada, rekorder sa snimljenih čak sedam epizoda. Autor i voditelj Boško Kozarski u potrazi za istinskim biserima prirodnog i kulturnog nasleđa, otkrio je gledaocima priče o mamutici Kiki, borbi gusana u Mokrinu, „Teri“, sovama, bundevama, čuvarima starih zanata… Kikinda očigledno ima šta da ponudi, a mi se trudimo da to predstavimo, kaže u razgovoru za Kikindski portal Boško Kozarski.

Šta od svega toga posebno preporučiti u Kikindi?

-Internacionalno je zanimljiva „Tera“- muzej, atelje, galerija na otvorenom. To apsolutno ne postoji u glavama domaćih turista, a još ako bi se napravio neki vodič kroz tu priču jer videti umetničko delo je jedno, a čuti priču o tome nešto drugo, mislim da bi to bio dobar dodatni potez da se „Tera“ više afirmiše. Borba gusana je svakako veoma zanimljiva priča – kaže Kozarski.

Kombinacijom istraživanja i turizma, „Kulturista“ je ovekovečio intrigantne i zanimljive putopisne priče. Na pitanje koju bi nam destinaciju, manje poznatu, toplo preporučio, spremno odgovara:

– Selo Dobroselica na Zlatiboru je neotkriveni turistički biser. Tamo se nalazi pećina Prerast koju možete da uđete, nema naplate ulaznica, u kojoj se nalazi reka Ponornica. U selu se nalazi crkva brvnara koja je 2021. godine napunila 200 godina na mestu gde je danas, a preneta je sa druge lokacije u istom selu koja se zove Crkvine. Tu se nalazi manastir sa izuzetnom pričom, jer su na ruševine manastira sa Hilandara došli monasi i pronašli dva ćupa sa zlatom, a od tog zlata je nikao novi manastir na litici reke. U tom selu je najlepši vidikovac, snimano je nekoliko filmova među kojima je i Kusturičin „Život je čudo“.

A da život jeste čudo, neretko spoj naizgled nespojivih kontrasta, svedoče istraživačke avanture „Kulturiste“, među kojima je i priča iz Gornjeg Bičumeta kod Medveđe, gde je nalazište dragog i poludragog kamenja.

-Ljudi tamo žive na ivici egzistencije, a od dragog i poludragog kamenja zidaju štale, bunare, čak i poljske toalete. Juveliri tu masovno dolaze kamionima, kombijima, odnose ono pored puta. Pitao sam meštane zašto to dozvoljavaju, a oni mi kažu pa mi toga imamo koliko hoćeš. Video sam tamo kod čoveka koji čuva pet koza, i od toga i živi, da ima neverovatnu ogradu od tog dragog kamenja. Zamislite koliko bi koštala u Beogradu ili Kikindi…A njemu je to bio jedini materijal pri ruci. Do tog sela sada postoji put, ali nemaju vodovod, bunari su im često prazni, i muče muku sa tim. Lako je da dovuku potrebne količine vode za ljude,ali za stoku je problem.

Emisije ovog serijala emituju se na kanalu „Balkan trip“, a dostupne su i na jutjubu.

-Drago mi je što ljudi gledajući „Kulturistu“ nisu stekli distancu. Prilikom nedavnog snimanja u Kikindi, bili smo na ulici i jedan čovek koji se u radnom odelu vraćao s posla, prišao je i pitao da se slikamo. Volim takve trenutke spontanosti, da me doživljavaju da sam neko tu iz kraja, tako mi i prilaze i obraćaju mi se. To mi je potvrda da radimo pravu stvar.

U radnoj biografiji našeg sagovornika je i produkcija za decu- od emisije „Pop rok kids“ do pozorišnih predstava i sinhronizacije crtanih filmova.

-Pozajmio sam glas Fredu Kremenku, kapetanu Pećinku, raznim crtanim junacima. Bilo mi je zanimljivo da gledam svoju ćerku kad prvi put gleda te crtane filmove. Njoj su favorit bili negativci. Lepa uspomena je i predstava za decu „Minja i tajni agenti“. Pisao sam, režirao i igrao u toj predstavi koja je bila na scenama širom Balkana tri godine. Pored Minje Subote, ja sam bio negativac Zloćko, a Minjini tajni agenti su bili Leontina, Tijana Dapčević i Ivana Negativ. Moj zadatak je bio da deci ukradem zabavu, a Minja se borio protiv mene kvalitetnom dečjom pesmom, dok sam im se ja suprotstavljao nekim treš, turbo folkom…U beogradskoj „Areni“ smo imali preko 10.000 mališana u publici što je nesvakidašnje za dečju pozorišnu predstavu- ispričao je za Kikindski portal Kozarski.

Prestižna priznanja u Moskvi

U konkurenciji 600 projekata za „Kristalni kompas“, nacionalnu nagradu koju dodeljuje Rusko geografsko društvo, „Kulturista“ je osvojio visoko drugo mesto. Priznanje se dodeljuje u različitim kategorijama-za novo geografsko dostignuće, za knjigu, televizijski projekat itd. Nagrada je poznata i kao „geografski Oskar“.

–Bili smo u Moskvi na svečanosti dodele nagrada koje je uručio Stiven Sigal. Prvo mesto je pripalo rusko estonskoj koprodukciji za jedan film o ekspediciji. Predstavnik Francuske je jahao konja od Pariza do Moskve, a kraj projekta je bio obnova groblja ruskih carskih konja koju je on finansirao svojim novcem jer je veliki zaljubljenik u konje. Sam ulazak u finale za mene je bio veliko priznanje. Dobili smo prelepu plaketu, impresivni su utisci koje sam poneo. Nisam siguran da li je ovo došlo na vreme ili pre vremena, ipak je to državno priznanje Ruske Federacije- iskren je Kozarski.

U Rusiji je nedavno nagrađen još jednim značajnim priznanjem. Od Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije „Rosotrudičestva“ dobio je medalju za jačanje mira, prijateljstva i saradnje. Najviše odličje tog ministarstva uručio mu je Jevgenij Primakov.

Posebno zapažen kod publike je i serijal od šest epizoda „Kulturiste“ o Krasnodarskom kraju, istinskom biseru juga Rusije.

(Foto: fejsbuk Boško Kozarski)