Povodom Svetskog dana sladoleda, Turistička organizacija grada je, u saradnji s gradskim i dve seoske poslastičarnice, osmislila program za decu koji se odvijao danas na Trgu i završavao besplatnom ledenom poslasticom.
Manifestacija je počela druženjem sa glumcima Dečijeg pozorišta „Lane“, a zatim je organizovana „potraga za sladoledom“, uz koju su se mališani upoznavali sa turističkim i istorijskim znamenitostima u centru grada.
Sestre Teodora i Leonora imaju „skoro osam“ i šest godina i među prvima su došle do svojih kupona za sladoled.
– Đuskale smo i pevale i recitovale. Ja sam izabrala tuti-fruti i kinder bueno, a Leonora kinder i čizkejk – kaže Teodora.
Desetogodišnji Aleksa objasnio je svoju potragu za sladoledom.
– Skenirao sam sve što je trebalo kod table sa sovama, kod Muzeja, kod „Tventija“… Izabraću sladoled od lubenice i tuti-frutija.
I ove godine obeležavanje Svetskog dana sladoleda izazvalo je veliko interesovanje i radost dece, a i svi kikindski poslastičari rado su se odazvali akciji, kao i poslastičarnice u Ruskom Selu i u Mokrinu, u kojima su poklanjali sladoled svoj deci rođenoj od 15. do 21. jula kaže v. d. direktorica Turističke organizacije, Jasmina Milankov.
– Prvi deo je bio posvećen najmlađim sugrađanima i, već treću godinu organizujemo ga uz pomoć Dečijeg pozorišta „Lane“. Dečica su se lepo družila sa glumcima, igrali su i pevali i na kraju su dobila po kuglu sladoleda. Zatim je, za malo starije, počela potraga. Na šest punktova postavili smo kju-ar kodove. Njihovim očitavanjem deca su dobijala pitanja, na primer gde se nalazi tabla sova ušara, zatim je trebalo da pogledaju koliko je sati na sunčanom sati na Restoranu „Tventi“, da se slikaju kod „Terinih“ skulptura na trgu i, na kraju, da stignu do Gradske kuće, gde su odgovarala na pitanje šta danas obeležavamo i dobijala kupone za besplatan sladoled – rekla je Milankova.
Prvi je bio od trešnje
Smatra se da je prva verzija sladoleda nastala u drevnoj Kini. U Persiji se, oko 350. godine pre nove ere, konzumirala poslastica od leda i sirupa koji se pravio od trešnje, dinje ili lubenice. Evropskom kolevkom sladoleda smatra se Italija jer su Arapi, tokom osvajanja Evrope, naučili Sicilijance da ga prave. Tu je nastao prvi sladoled sa dodatim mlekom i pavlakom.
Prema istraživanjima jednog televizijskog tematskog kanala, najpopularniji ukus sladoleda na svetu je vanila, koju voli 29 odsto ljudi, a sledi čokolada za koju je glasalo devet odsto anketiranih.
Svetski dan sladoleda ozvaničio je, 1984. godine, američki predsednik Ronald Regan. On je ceo jul proglasio za mesec sladoleda, a 18. jul za za Međunarodni dan sladoleda.
S. V. O.
