Општа болница у Кикинди једина у Војводини има Јединицу за палијативно лечење и специјалисту палијативне медицине. Овај податак не треба да изненади уколико се узме у обзир чињеница да у Србији постоји свега девет специјалиста ове гране медицине од којих је двоје у Војводини. Др Ана Чубрило, специјалиста палијативне медицине истиче да се о овој, релативно новој, медицинској услузи мало зна и да није реткост да постоји погрешна перцепција шта је палијативно збрињавање и коме је намењено.
-Нисам рођена Кикинђанка и у ваш, а сада и мој град, дошла сам послом. Игром случаја или игром судбине, моје прво радно место било је у Дому здравља у Службу кућног лечења и неге. На самом почетку каријере сусретала сам се са пацијентима који болују од неизлечивих болести и нисам ни слутила да ће брига о њима бити мој позив до краја радног века. Када се указала потреба и могућност да специјализирам палијативну медицину нисам се двоумила – прича др Чубрило.
Специјализацију је, наша саговорница, завршила прошле године у октобру и води Јединицу за палијативно лечење у Болници. Додаје да се не зна довољно о томе шта је палијативна медицина. Поента је да се палијативним лечењем почиње од првог дана постављања дијагнозе о неизлечивој болести.
-Када се спомене палијативна медицина пацијенти то схватају као последњу станицу, да је то крај и да нема даље. То мишљење је погрешно и циљ је да путем промоција појаснимо људима шта радимо. Палијативна медицина је ублажавње тегоба код пацијената који болују од неизлечивих болести. Фокусирани смо на онколошке пацијенте, којих је све више, али наши пацијнети неретко буду и неуролошки, интернистрички и други. Није циљ да се сачека терминална фаза болести односно крај живота, иако имамо и ту одређену улогу. Упоредо са мерама лечења потребно је и палијативно лечење. Збрињавамо тегобе као што су болови, гушење, мучнине и повраћање, опстипација, дијареја. Све ово захтева посебан вид збрињавања за шта смо едуковани – прецизирала је др Ана Чубрило.
Концепт палијативног збрињавања обухвата и чланове породице који су ти којима је такође потребна подршка, помоћ и савети. Пропагира холистички, свеобухватни, приступ пацијенту са којим се почиње од првог дана постављања дијагнозе.
-Надамо се да ћемо у скорије време успети у намери да отворимо амбуланту за палијативну медицину где ће моћи да се јаве оболели, али и њихови чланови породице. Лечимо пацијента заједно са свим лекарима који су укључени у лечење основне болести – закључила је др Чубрило.
Потребе су велике, а тренутно је шест постеља опредељено за ову грану медицине. По завршетку реконструкције Опште болнице постојаће могућност да се отвори одељење са десет постеља са собама прилагођеним потребама пацијената. Ова јединица је увек пуна, а пацијента су од касних двадестих до касних осамдесетих година.
Зачетник палијативне неге
Иницијатор јединице за палијативно лечење је др Синиша Јолића, специјалиста дерматовенерологије. Пре девет година Министарство здравља покренуло је прве јединице палијативне неге и кикиндска Болница аплицирала је за овај пројекат.
-Једно време радио сам у Немачкој где сам се сусретао са оваквим начином рада. Жеља ми је била да га применим и у нашој Болници. Како је надлежно Министарство заједно са Европском унијом покренуло овај пројекат решили смо да га реализујемо у нашој средини и будемо међу 15 здравствених установа у Србији у којима се примењује. Он је финансиран средствима из предприступних фондова и до данас се одржао у нашој Болници. Палијативно збрињавање је приступ којим се побољшава квалитет живота пацијената суочених са неизлечивом болешћу, али и њиховим породицама – казао је др Јолић.
Међународни конгрес
Недавно је у Новом Саду организован први конгрес палијативне медицине у Србији на ком је др Ана Чубрило била један од предавача. Изложила је свој рад „Када и где применити палијативно збрињавање“.
-Са нама су биле колеге из Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, а предвачи су били из Немачке и Шпаније. Циљ је интеграција палијативне медицине у интернистичке гране, неуорологију, онкологију – рекла је др Чубрило.