Први пут Кикинда се у белешкама помиње 1412. године. Име места је мађарског порекла и у преводу значи „трњина“. Пола века касније, помиње се Велика Кикинда јер је, у међувремену, место подељено на Малу и Велику Кикинду. Велика Кикинда била је посед властелинске породице де Берексо.
Банат је био део Хабсбуршке монархије од 1718. године. Опустошен у време турске власти, пре доласка Срба граничара (са Потиске и Поморишке границе), као насељена места имао је само Крстур и Кумане. Према мапи из 1723, Кикинда, Башаид, Мокрин и Тараш били су означени као пустаре. Значајан део терена био је у мочварама и барама.
Места која су припала Великокикиндском дистрикту: Кикинда, Меленци и Башаид, били су насељени становништвом из Поморишја; у Мокрин, Карлово (Ново Милошево), Кумане, Крстур (Српски Крстур) и Тараш стигли су становници Потисја. Кикинда је била насељена породицама из Надлака, Семлака и Чанада (Румунија).
Према попису из 1.777. године, Велика Кикинда имала је 3.188 становника, Мокрин 1.902, Меленци 1.787, Фрањево (Нови Бечеј) 1.354. Најмање становника у тадашњем Дистрикту живело је у Тарашу – њих 307.
ИЗВОР: Тијана Рупчић, “Великокикиндски привилеговани дистрикт”.
ФОТО: Народни музеј Кикинда.
