Међу укупно 152 књиге пристигле на конкурс, жири је одлучио да добитник престижног књижевног признања „Душан Васиљев” буде доктор историјских наука, књижевник и публициста Милан Мицић, за књигу „Чудо у Банату“, чији је издавач новосадска Академска књига.
У образложењу Одлуке се, између осталог, наводи да је већ насловом јасно да је реч о Банату као простору који је након Великог рата остао подељен између Југославије и Румуније, а с друге стране сам префикс „чудо“ је алузија на чувени Фелинијев филм „Чудо у Милану“, познат као неореалистичка бајка. Тако се и Мицићева проза може читати, јер је базирана на стварносним догађајима и личностима, али је уједно и бајка, јер делује нестварно и преплићу се реално и чудесно.
Мицић, који је одрастао у оближњем насељу Војвода Степа, одлично познаје Банат као тему својих историографских, прозних и поетских књига. Аутор је више од педесет књига различитих жанрова, али се добар део његове поетике односи управо на ово подручје.
– Банат је мој завичај, град Кикинда је слика мог одрастања и сазревања као човека, историчара и књижевника. Добити Награду „Душан Васиљев“ на стогодишњицу његовог одласка из стварности у сан – велика је част и признање. Захвалан сам жирију који је препознао да моја књига дише складно са поезијом Душана Васиљева, са његовим временом и простором; захвалан сам свом издавачу Академској књизи, која је овој књизи дала своје име и његов значај у српском издаваштву и српској култури, а највише сам захвалан својим банатским прецима, њиховим стрепњама, радостима и страховима, њиховим недоумицама и решеностима које се у овој књизи појављују у разним појавама и догађајима, под стварним и измишљеним именима – наглашава Мицић и додаје:
– Банат је мој свет. Слике из детињства урезане су добоко уз сваком човеку, па и мени. Сазнања о свету, о смислу, стварању, постојању – догодила су ми се у Банату. Све велике теме у књижевности су у нама и око нас. Тако је Банат моја тема. За мене у Банату су слике неба најдубље и најчистије, а земља и вода имају највише знакова и тајни- наглашава овај стваралац.
Множина малих банатских чуда
Милан Мицић је рођен у Зрењанину 1961. године. Банат је био тема и његовог докторског рада „Развитак нових насеља у Банату (1920-1941)”. Поред историографског и књижевног рада, својевремено је Мицић као професор историје био и апсолутни победник РТС-овог историјског квиза који се емитовао деведесетих година. Радио је и у Покрајинском секретаријату за културу. Данас је генерални секретар Матице српске, председник Удружења ратних добровољаца 1912-1918 и њихових потомака и поштовалаца, члан најеминентнијих овдашњих књижевних удружења.
– „Чудо у Банату“ је књига прича која говори о множини малих банатских чуда, о мноштву банатских живота у годинама после Великог рата. Јер, сваки дан је чудо и сваки живот је чудо. То је време нестанка једне државе и настанка друге; године цртања нове банатске границе, појаве нових идеја и идеологија, попут комунизма, нестајање предратног поретка и ужасне потрошености човека у Великом рату. То је, уједно, време када је Душан Васиљев постављао питање смисла. Из таквог времена рађају се и моје приповетке, банатски човек у њима истовремено има бескрајно весеље и бескрајни јаук, велику наду и велики очај, високо уздизање и дубоки пад, али пре свега има жељу да преживи живот пун неизвесности када сутрашњи дан није мирна слика – сумира Мицић.
Немања Савић
