Lubenice i dinje, usled tropskih temperatura koje su zahvatile našu zemlju, stigle su skoro mesec dana ranije. Tako je berba domaćeg bostana uranila i umesto da je u jeku privodi se kraju. Na teritoriji grada malo je proizvođača koji uzgajaju lubenice i dinje, a jedan od njih je Robert Molnar.

-Naše poljoprivredno gazdinstvo ima dugu tradiciju. Ranije smo uzgajali lubenice za naše potrebe. Imali smo staru sortu, svi smo ih zvali crne lubenice i svako ko je imao parče zemlje uzgajao je te lubenice.  Stare sorte nema, pa smo i mi kao i mnogi prešli na hibride koji mogu da se kupe – kaže Molnar.

Lubenice i dinje uzgaja na pola jutra. Uzgoj je zahtevan i potreban je svakodnevni rad i nega, a rod najviše zavisi od ćudljivih vremenskih uslova.

-Vreme nije pogodovalo uzgoju. Suša je učinila svoje. Kod lubenice je specifično da čim loza padne i ona se vidi nazire se kraj zrenja i proizvodnje. Da bi rod bio dobar treba joj navodnjavanje, prihrana, nega. Težak je to posao i nimalo jednostavan. Lubenice su sada 40 i 50 dinara za kilogram i predviđam da će do kraja meseca poskupeti jer ih neće biti. Sve će izgoreti. Kada dobije na površini žutu fleku, ožegotinu, to je kraj – pojašnjava naš sagovornik.

Gazdinstvo Molnar uspelo je da sačuva pojedine stare sorte dinje.

-Kakav rod ćemo imati od dinja ostaje da se vidi kada se podvuče crta. Imali smo probleme sa glodarima, miševi su poharali njivu, a prošle godine uništili su polovinu roda –  otkrio nam je Robert Molnar.

Kako naš sugrađanin ističe i pored dobrog zasada, pune agrotehnike i zalivnih sistema, potrebna je i malo sreće prilikom uzgoja i tada uspeh ne može da izostane.

A.Đ.