Na osnovu makroekonomskih prognoza, zaključak je da se rate za stambene kredite neće značajnije smanjivati do polovine 2025. godine, kada bi trebalo da dođe do silaznog trenda, kaže za Kikindski portal Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije u Beogradu.
Evropska centralna banka je refentnu kamatnu stopu povećala na 4,25 %. Svaka promena referentne kamatne stope ECB utiče na kamatnu stopu na međubankarske pozajmice – euribor, a visina euribora ključna je za visinu mesečne rate za otplatu stambenih kredita u Srbiji.
Trenutna vrednost euribora je bezmalo 4 odsto. Ta vrednost poslednji put je zabeležena tokom ekonomske krize 2008. godine. Šestomesečni euribor (6M) iznosi 3,945 odsto, dok tromesečni euribor 3,587 odsto (3M).
Sve ukazuje da će kamatne stope ostati visoke do druge polovine 2025. godine, kaže za naš portal Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije u Beogradu.
– Kada ECB povisi svoju referentnu kamatnu stopu, a ona to čini konstantno od polovine prošle godine kako bi obuzdala inflaciju, euribor raste, a kako su srpske banke i stambeni krediti gotovo u potpunosti vezani za evre, raste i kamata za kredit. Kod nekih stambenih kredita rata je porasla i za 60 odsto. Ukoliko dođe do smanjenja inflacije u eurozoni, doći će do spuštanja i euribora, kao i rata za kredite- napominje Jevtović.
Kretanje referentne kamatne stope zavisiće od postizanja cilja ECB koji podrazumeva osiguranje stabilnosti cena i ciljane inflacije od dva odsto. Trenutno je inflacija daleko od ciljane vrednosti, pa se koristi podizanje referente kamatne stope kao najefikasniji mehanizam u njenom obuzdavanju.
Prema projekcijama ECB, inflacija u 2023. godini iznosiće 5,4%, u 2024. godini 3%, a onda će se približiti u 2025. ciljanoj i biti 2,2%. Na osnovu makroekonomskih prognoza, zaključak je da se rate na stambene kredite neće značajnije smanjivati do polovine 2025. godine, kada bi trebalo da dođe do silaznog trenda.
I nakon smanjenja, ne bi trebalo očekivati da budu na nivou kao u periodu od 2016. do polovine 2022. godine, jer je tada euribor bio na istorijskom minimumu.
Euribor najveću vrednost imao 2008. godine
Najviša zabeležena vrednost euribora bila je u septembru 2008. godine i iznosila je 5,37. Narednih meseci, euriboru je padala vrednost tako da je 2010. godine iznosio 0,99. Negativna vrednost euribora zabeležena je 2016. godine i i zadržala se do maja prošle godine. Stagnaciju na najnižoj vrednosti, imao je 2018. kada je iznosio – 0,189 odsto.
