Poslednja nedelja uoči dana rođenja Isusa Hrista, posvećena je Očevima.

Očevima ili Ocima, završava se ciklus radosnih porodičnih praznika koji najavljuju rođenje sina Božijeg.

Kao što su se pre dve nedelje vezivana deca, pre sedam dana majke, sada je red na očeve.

Ceo dan provodi se u dobrom raspoloženju i slavlju, uz svečani, zbog Božićnjeg posta, obavezno posni ručak.

Najveći praznik očeva veoma se poštuje, naročito u seoskim sredinama. Oci podsećaju na to koliki je blagoslov biti otac, i telesni i duhovni. I kolika je obaveza, i pred Bogom i pred ljudima, biti primer svojoj deci, živeći pravednim životom.

Ponegde je običaj da se obiđu groblja i upali sveća preminulim očevima i precima, povezujući sve generacije roditelja i dece unazad, do starozavetnih očeva.

Danas se obeležava i sećanje na Svetih deset mučenika Kritskih i na Svetog Nauma Ohridskog Čudotvorca, učenika i nastavljača dela Kirila i Metodija, koji se za života proslavio isceljiteljskim moćima. Bio je jedan od utemeljivača medicine na našem tlu.

Dva dana pre Božića je Tucindan, kada se priprema hrana za Božić, na prvom mestu pečenica.

Nabavljaju se suve šljive, smokve, orasi, novčići i bombone koje će se na Badnje veče prosuti po slami rasutoj u kući, a koje će deca pokupiti pijučući.

„Božićnjar“ se peče sutra, na Badnji dan, a jede na Božić, kao prva mrsna hrana posle šest nedelja posta.

Božić se slavi tri dana, 7, 8. i 9. januara, ali se kao praznični dani računaju i današnji Tucindan i sutrašnji Badnji dan.

Prema verovanju, danas domaćice pospremaju kuću. Ništa se ne daje niti iznosi iz kuće, jer će onda i preko cele godine stvari samo odlaziti iz tog domaćinstva. S druge strane, trebalo bi vratiti sve dugove, da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.