Uoči praznika Cveti i osam dana pre Uskrsa, pravoslavni vernici obeležavaju Lazarevu subotu, dan kada je Isus vaskrsao Lazara.
Lazar je bio Hristov savremenik i prijatelj koji je sa sestrama Martom i Marijom živeo je u selu Vitaniji kod Jerusalima. Kada je Hrist saznao da je njegov prijatelj teško bolestan, krenuo je u Judeju, i to uprkos tome što je znao i da se njegovi neprijatelji spremaju da ga zarobe i ubiju.
Međutim, stigao je četiri dana posle Lazareve smrti i zatekao Martu i Mariju u dubokoj žalosti. Zatražio im je da ga odvedu pred prijateljev grob, a u to vreme pokojnici su se ostavljali u pećinama i otvorima u stenama čiji ulaz se zatvarao velikim stenama. Kada su stigli, rekao je da uklone stenu i pozvao Lazara da izađe napolje. Obavijen belim platnom, Lazar je izašao iz pećine, a njegovo vaskrsnuće Isus je obrazložio rečima: „Ako veruješ, videćeš slavu Božju.”
Na ovaj dan se u pravoslavnim hramovima služi večernje bogosluženje i u crkvu se unosi mlada, tek olistala vrba. Pošto se osvešta, sveštenik grančice deli narodu. Zatim se vrši ophod oko crkve.
Običaj je da, na ovaj dan majke svečano obuku decu i dovedu ih u crkvu. Deci se kupuju zvončići vezani na trobojku i stavljaju oko vrata, a venčići na glavu. Mlade vrbove grančice se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila.
Pored vrbe i zvončića, još jedan važan element Vrbice je sveže cveće, jer običaji nalažu i da se ono danas nabere, a potom ostavi da prenoći u vodi. Sutradan, na Cveti, svi ukućani treba da se umiju tom vodom kako bi bili zdravi.
Lazareva subota ili Vrbica se slavi sa posnom trpezom jer je u toku Uskršnji post. Sa ovim danom počinju veliki Vaskršnji praznici.