May 30, 2026

Classic Layout

први воз

Пре 165 година зазвиждао први воз

Jelena Trifunović November 15, 2022

Тог 15. новембра 1857. године, тачно у 15 часова, у Кикинду је стигао први воз. Гувернер српског војводства Јохан Коронини са својом свитом, био је први путник у првом возу на тринаестој прузи изграђеној у царевини, а првој у југоисточној Европи. Пруга Сегедин-Велика Кикинда-Темишвар била је део 700 км дуге трасе Беч-Братислава-Пешта-Сегедин-Велика Кикинда-Темишвар- Базјаш.

Железничка станица у Кикинди грађена је од 1854. до 1857. године, по пројекту Франца Долетска. Пругу су пројектовали Матијас Сето и Јозеф Колер. Главни пројекат урадило је француско предузеће „Ернест Ганини“. Грађена је по стандардима за пруге првог ранга. Њена изградња доводи до наглог развоја Кикинде- процвата индустрије, пољопривреде, занатства.

Пругом ће касније саобраћати многи чувени возови: „Оријент експрес“, „Остенд експрес“, „Келети експрес“, „Балкан експрес“…

Тек 27 година након пуштања у саобраћај железничке трасе Сегедин- Велика Кикинда- Темишвар, изграђена је пруга Београд-Ниш.

(Фото: Народни музеј Кикинда)

ljubavno pismo

(ВИДЕО) Врло шаљиви повратак у прошлост- и у љубав

Jelena Trifunović November 15, 2022
Како су нам наши поуздани извори јавили (имена и адресе познате редакцији), у кикиндском Позоришту нешто се спрема. Односно, проба. Да не кажемо – пише. И пева. И много, много се смеје. Јер је дошло до забуне, а у питању је љубавно писмо. Значи, ствар је озбиљна.
Били смо на проби, снимали је, питали присутне о чему се ради и – направили емисију. Њих смо оставили да заврше представу. У нашој емисији видећете и какву. Ствар је озбиљна колико и љубав у писму.
О „Љубавном писму“ – на Кикиндском порталу! Врло ускоро! Већ сутра!
planeta

Од јутрос нас има осам милијарди

Igor Crnogorac November 15, 2022

Од овог јутра број људи на планети премашује осам милијарди, што значи да нас је двоструко више него 1976. Највише становника има Кина, али се очекује да ће је Индија догодине сустићи. Очекује се да ће број становника наставити да расте, али не тако великом стопом. Пораст броја становника на планети прати сајт Worldometer, који се ослања на податке институција и на пројекције – у девет сати јутрос показао је да се родио осмомилијардити човек. У исто време je и Популациони фонд Уједињених нација (UNFPA) на Твитер профилу објавио да нас сада има осам милијарди.

На планети је 1800. године живело милијарду људи. Двомилијардити Земљанин родио се 1930. Само 30 година касније, на Земљи је било три милијарде људи, а 1976. четири милијарде. Од тада се популација људи удвостручила.

Петомилијардита и шестомилијардита беба рођене су у нашем региону – 11. јула 1987. у Загребу је рођен Матеј Гашпар, а 12. октобра 1999. у Сарајеву је рођен Аднан Мевић.

Седмомилијардити становник Земље је девојчица, Наргис Кумар, рођена 31. октобра 2011. у индијској држави Утар Прадеш.

Популациони фонд Уједињених нација овакав пораст становништва види као велики успех, будући да је порастао животни стандард, продужен животни век, квалитетнији су здравствена заштита и услуге.

Међутим, према подацима УН, светска популација тренутно расте најспоријом стопом од 1950. године и могла би достићи око 8,5 милијарди 2030. године, 9,7 милијарди 2050. године, а врхунац, од око 10,4 милијарде људи, очекује се 2080-их, преноси РТС.

Осам земаља биће носиоци раста светског становништа: Демократска Република Конго, Египат, Етиопија, Нигерија, Пакистан, Филипини и Танзанија.

Тренутно се у нашем региону, у централној и источној Европи, бележе ниске стопе фертилитета, што је, у комбинацији са миграцијама, утицало на смањење броја становника. Процене су да ће Србија, до 2050, остати без чак петине становиштва, наводи се у данашњем саопштењу Популационог фонда УН.

Nikola-Lukac-i-Danka-Vasiljevic

(ВИДЕО) На Старом језеру уређени канали – у плану су и нови садржаји

Igor Crnogorac November 15, 2022

Градоначелник Кикинде, Никола Лукач, и извршна директорица Јавног водопривредног предузећа “Воде Војводине”, Данка Васиљевић, обишли су данас завршне радове на уређењу каналске мреже на Старом језеру.

– Уређује се око 30 километара канала у трима катастарским општинама: Кикинда, Башаид и Банатска Топола. Уклоњено је више од 260 хиљада квадратних метара вегетације и измуљено је преко 40 хиљада кубних метара из каналске мреже. Део се расипа у околини канала, а тамо где то није могуће, транспортује се на погодне локације. Осим тога, очишћени су и пропусти који су се у претходном периоду зачепили од муља – изјавила је Васиљевићева.

У питању је завршна фаза уређења каналске мреже, коју спроводе Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство, Град Кикинда и „Воде Војводине“. Укупна вредност радова је 40 милиона динара, а извођач је Водопривредно друштво „Средњи Банат“, које је територијално надлежно за ово подручје. Градоначелник Лукач подсетио је да ова сарадња траје већ 15 година.

– Настављамо добру праксу. Сада се уређује северни крак каналске мреже, али ми континуирано радимо на уређењу и одржавању Старог језера. У наредном периоду биће још пројеката за додатно уређење, како би ова оаза у центру града добила нове садржаје и нову димензију. Планирамо да, с румунским партнерима, у оквиру прекограничне сарадње, аплицирамо са пројектима којима бисмо, можда, чак и оживели реку Галадску.

У изградњу парковских површина, 700 метара стаза, мобилијар, клупе и расвету с друге стране канала, Кикинда је, ове године, уложила 413 хиљада евра, од којих је 85 одсто добијено на конкурсу Интерег ИПА програма прекограничне сарадње. Засађене су 34 врсте зеленила и направљено брдо за санкање.

Једина природна водена површина у Кикинди, Старо језеро, укупне површине око 5,1 хектар, остатак је некадашње речице Галадске која је, као огранак реке Мориш, протицала кроз град. После великих поплава у 19. веку, изградњом насипа ради заштите становништва, Галадска је одсечена од Мориша и доток воде је постепено престао.

Шездесетих година прошлог века, Старо језеро или Штефанчева бара, уређена је  као градско купалиште. Проблеми с дотоком текуће воде били су све већи и, временом, само језеро је запуштено, као и простор око њега. Прво веће уређење овог простора предузето је пре петнаестак година. Мостићи су направљени 2016. године, а уређењем површина преко канала, проширен и улепшан простор постаје ексклузивно место за шетњу и рекреацију, како за Кикинђане, тако и за туристе, госте града.

Ima i kikindskih korena. Đorđe Cikuša debitovao u Barseloni

Има и кикиндских корена: Ђорђе Цикуша са 16 година и 11 месеци дебитовао у сениорском тиму рукометаша Барселоне

Dejan Panić November 15, 2022

Сва шпанска дневна спортска штампа и њихови портали, посветили су велики публицитет дебију младог рукометаша Ђорђа Цикуше у сениорском тиму Барселоне у првенственој победи над Гвадалахаром (38:26) зачињеног с два постигнута гола, преноси данас једини наш дневни спортски лист београдски „Спортски журнал”.

Цикуша има и кикиндских корена, мајка Тања из нашег је града. Ту ју је упозано Цикушин отац Зоран из Бјеловара (Хрватска), који је својевремено на прелазу миленијума играо у кикиндском мушком рукометном клубу, а касније био и интернационалац у Португалу и Шпанији.

Ђорђе је тако рођен пре 16 година и 11 месеци у Ђирони близу Барселоне, а има и старијег брата Петра, такође члана најтрофејнијег рукометног клуба на свету, али он још увек није дебитовао за први тим Каталонаца.

У шпанским документима Ђорђе, у складу с тамошњим обичајима, уз Цикуша носи и мајчино презиме Јеличић и један је од најистакнутијих реперезентативаца у млађим селекцијама те Краљевине, а у историји Барселоне сада је уписан као други најмлађи дебитант.

ФОТО: Secció d’handbol del FC Barcelona

ramona tot

Рамона Тот изабрана за чланицу Савета мађарске националне мањине

Jelena Trifunović November 15, 2022

Након редовних избора за чланове савета националних мањина одржаних у недељу 13. новембра, Републичка изборна комисија утврдила је прелиминарне резултате. Чланица новог састава Савета мађарске националне мањине биће Рамона Тот, трећа на изборној листи „Мађарска слога“. У Кикинди на посебном бирачком списку уписано је 3.650 грађана мађарске националности, а на гласање је изашло 36 одсто. Рамона Тот захвалила се свима који су подржали листу „Мађарска слога“.

-Задовољни смо исходом изборног дана, али увек може и боље. Међутим, имамо у виду да су гласачи мађарске националности, посебно они који имају двојно држављанство, учествовали на трећим изборима ове године. Део мојих обавеза, пре свега, биће одржавање мађарског образовања, употребе језика и културе у нашем региону. Са поносом ћу представљати банатска насеља, јер знам, као руководилац једне културне установе, да нам није нимало лако да опстанемо због емиграције и асимилације. Један од мојих главних циљева је да се образовне, црквене и културне институције уједине и ојачају, очувају идентитет мађарских грађана Војводине- каже Рамона Тот која је у Градском већу задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици. По образовању је професорка мађарског језика и књижевности и руководи радом КУД-а „Еђшег“.

Како оцењује, досадашњи рад Националног савета мађарске националне мањине био је веома успешан, са конкретним резултатима.

– Захваљујући Мађарском националном савету, у вртићу „Наша радост” 2017. године отворен је целодневни боравак на мађарском језику, а основне школе „Фејеш Клара“ у Кикинди и „Мора Караљ“ у Сајану постале су школе од посебног значаја. Не смемо заборавити ни стипендије за студенте, као ни могућност да, уколико наставе студије у Новом Саду, уз минималан износ користе интернат „Европа“. Много дугујемо раду Мађарског националног савета, сви морамо да водимо рачуна о томе, али сам сигурна да ће и нови састав ефикасно радити у наредне четири године- истиче Тот.

Представници Савета бирају се на мандат од четири године, а најбројнија мањинска заједница у Србији, мађарска, на те изборе изашла је са једном листом – „Мађарска слога”. Национални савет мађарске националне мањине броји 35 чланова.

градско веће

(ВИДЕО) Седница Градског већа у Руском Селу: Нови гостински објекат у „Торонталу“ за развој сеоског туризма

Jelena Trifunović November 14, 2022

Седница Градског већа одржана данас у Етно кући „Торонтал“ у Руском Селу била је прилика да градоначелник Никола Лукач са сарадницима обиђе новоизграђени објекат овог атрактивног комплекса. Изградњом гостинске куће са шест трокреветних соба, са рестораном и пратећим просторијама проширени су смештајни капацитети у „Торонталу“ и дат нови замајац развоју сеоског туризма.

-Удружење „Торонтал“ је основано 2004.године и практично на 18. рођендан можемо да се похвалимо новим садржајем- конкретан је Шандор Талпаи, председник овог удружења.

-Објекат је веома значајан, поготово због тога што у селима нема објеката за смештај туриста,а постоји потреба. Време је да на прави начин кренемо са сеоским туризмом. До сада смо имали две трокреветне собе, али то није било довољно. Поред досадашњег циља –очувања традиције, обичаја и културе мађарског народа, желимо да развијамо сеоски туризам и будемо ослонац развоју предузетништва. Могу да обећам да ће Руско Село бити једно од најразвијенијих у наредном периоду- поручује Талпаи.

У идиличном амбијенту етно-куће посетиоцима се нуде бројни садржаји. Ту је језеро, тениски терени, радионице грнчарије, веза и ткања, сувенирница, ресторан… Изградњу гостинске собе финансирао је Мађарски национални савет и Влада Мађарске са 18 милиона динара, а помоћ је пружио и Град.

-Изузетно нам је драго да видимо да се започети пројекти успешно завршавају, да Град и Месна заједница заједно са националним мањинама и удружењем „Торонтал“ добро сарађују што резултира новим садржајима и напретком- каже градоначелник Никола Лукач.

-Улагања у села су од посебног значаја. Сигуран сам да ће туристи који радо долазе у Кикинду и наша села, бити задовољни. Овде видимо да и други извори финансирања, када постоје добре референце, као што их има „Торонтал“ улажу у развојне пројекте. Водићемо рачуна о грађанима који живе у месним заједницама и уверен сам да ће овај добар пример преузети и друге месне заједнице- истиче Лукач.

Данашња седница Градског већа одржана у Руском Селу наставак је праксе да се седнице одржавају и у месним заједницама како би се заједнички сумирали резултати и дефинисали даљи планови.

-Ми се боримо за сваког становника села, да село одржимо у животу. Сарадња са градом и са „Торонталом“ је врло значајна. На седници Већа желимо и да размотримо даљу сарадњу, и перспективе развоја Руског Села, указује Ведран Ђурасовић, потпредседник Савета Месне заједнице.

Велики искорак рукометаша Кикинде: Симо Шијан јунак победе у Каћу

Dejan Panić November 14, 2022

Можда и најбитнију победу ове јесени остварили су рукометаши Кикинде прексиноћ у Каћу. Савладавши тим Југовића резултатом 29:25, начинили су, утисак је, прекретницу у овој сезони, а јунак тријумфа био је млађани Симо Шијан (18) који је из новосадске Војводине стигао на север Баната. Погодио је 12 пута, од тога двапут је био непогрешив с црте од седам метара, а за 10 погодака које је забио из игре, требало му је 13 покушаја. Југовић је само боље ушао у меч, имао у једном тренутку и предност од 8:2, али је остатак сусрета припао Кикинди. Није им било лако стићи од ове победе, али Кикинђани су били ти који су контролисали већи део меча.

– Југовић је одиграо фер и коректно и честитам им на томе, а честитке, наравно, иду и мојим саиграчима. Било је грешака, играли смо на махове, лоше, па онда добро, водила се лавовска борба, а на крају превагнула је наша већа жеља и узели смо вредне бодове – каже Шијан.

И тренер Горан Куртеш сматра да је његов тим забележио велику победу.

–  Очекивали смо неузвестан меч и тешку борбу. Југовић има добар састав, али изгледа да су сагорели од превелике жеље и великог притиска који су имали уочи сусрета. Ми смо то искористили, но још је много утакмица пред нама. Ништа није готово ни за Југовић ни за нас. Сретан сам због наша два бода, али нисам сретан што је Југовић изгубио, али такав је живот, а такав је и спорт – истиче Куртеш, иначе Каћанин.

Сада све ваља оверити у још једном окршају с директним ривалом за опстанак, Рударом.

– Надам се да ће све бити добро после силних кадровских проблема које смо имали – закључује Куртеш.

Почетак сусрета у „Језеру” с Костолчанима заказан је за суботу у 19 сати.

Великокикинђанима 10 „Бечејских звезда”

Dejan Panić November 14, 2022

Млади пливачи Велике Кикинде на митингу „Бечејска звезда”, на којем се окупило 247 такмичара из 20 клубова, освојили су укупно 10 медаља. Освајачи одличја били су: Миња Бабић (три прва места), Миња Балинт (два прва и једно друго), Игор Керменди (два сребра), Филип Боћан (сребро) и Марко Протић (бронза).

Најмлађи имали „ватрено крштење”, следи најважнији дан за сениоре ЏК Партизан

Dejan Panić November 14, 2022

Најмлађи чланови кикиндског Џудо клуба Партизан имали су „ватрено крштење” на Меморијалном турниру „Жељко Николић” у Бечеју, на којем су Милош Полић и Невен Стојков заузели пета места, а прву екипу клуба из нашег града очекује најважнији дан у години. У суботу, у Београду на распореду је дводневна Суперлига Србије у џуду. Кикинђани ће бити у групи с екипама из главног града: Жандармеријом и ОЏК Београдом.

– Надамо се победи над Жандармеријом, реално је да их добијемо и на тај начин осигурамо опстанак у елити. Против ОЏК Београда бићемо растерећени иако ће тај наш ривал бити апсолутни фаворит – каже тренер Владимир Крстеканић.

Ако буде према очекивањима, Кикинђани би се потом у репесажу састали с Црвеном звездом.

– Објективно, ту готово да немамо шанси за пролазак даље, па би  за нас надметање било завршено првог дана, Звезда би се пласирала у завршни недељни део када ће Србија добити новог првака, али ми бисмо свакако испунили  циљ за ову сезону – јасан је Крстеканић.

Тродневне мини-припреме уочи Суперлиге Србије, најбољи џудисти Партизана обавили су у Источном Сарајеву као гости тамошњих клубова: Рандорија и Фамоса.