Knjiga „Taoci snova“ Anice Lazin predstavljena je večeras u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u Kikindi. Anica Lazin je rođena Kikinđanka, srpsko-kanadska novinarska, spisateljica i pozorišna producentkinja. Živi u Kanadi. Posle beogradske i promocije u Novom Sadu, svoju knjigu promoviše i u rodnom gradu. Prvi, autobiografski roman „Tisa“, napisala je na francuskom jeziku.
„Taoci snova“ je roman o porodici koja se naseljava u Banatu u vreme Marije Terezije. Paralelna priča u romanu je o nesrećama i gubicima ispunjenom životu kompozitora Gustava Malera, čijom muzikom je autorka inspirisana.
– To je fragmentarni roman, ima više ličnosti i više priča, ali je sve jako povezano. Roman je priča o doseljenju moje porodice Blat koja je došla ovde, ne zna se tačno odakle, možda iz Alzas-Lorene, ne zna se ni da li su Nemci ili Francuzi. U tu bazu, narativni tepih, uplela sam legende, mamine priče iz detinjstva, ali tema romana je osećaj pripadnosti zemlji i pitanje iseljeništva, nostalgije, velikog osećanja krivice što sam otišla. Svaka osoba u romanu je, na neki načion, talac nekog sna – sna o boljem životu, o ostanku ovde, o odlasku negde, ali svi smo mi taoci snova – rekla je autorka.
Anica Lazin je završila Muzičku akademiju i bila zaposlena u Radio Beogradu. Srbiju je, zbog antiratnih stavova i neslaganja sa tadašnjim sistemom, napustila početkom devedesetih godina. Prazninu nastalu zbog odsečenih veza popunila je, kaže, upravo ovom knjigom, konačnim prihvatanjem nostalgije i čežnje, i spoznajom da koreni nisu izgubljeni, da su u njoj samoj, jednako kao i snovi.
Na kikindskom predstavljanju knjige govorila je i autorka pogovora, Aleksandra Đuričić. Delove romana govorio je član ansambla kikindskog pozorišta, Jordan Bursać. Roman „Taoci snova“ izašao je ove godine u Izdavačkoj kući „Dereta“.
Pokazalo se da je ideja naišla na odličan odziv i učesnika i publike. Ovoga puta, novac će se sakupljati za dečaka Damjana Petrova iz Kikinde koji je, prilikom rođenja, ostao bez kiseonika, što je dovelo do posledica koje zahtevaju lečenje.
I ove godine na „Ki dance Fest“-u će, uz plesače domaćine iz škole „Dance N Soul Ritmik“, nastupiti i gosti: mažoretkinje iz Studija „Venus plus“ iz Ade i iz plesnog studija „Lana“ iz Pančeva, hip-hop grupe studija „Style“ iz Subotice i „M Dance“ iz Sente, članovi studija savremenog plesa „Quick Dance“ iz Novog Kneževca i bubnjarska sekcija kikindskog Studija „Maus“ koju predvodi Dušan Linjački.
Izložba slika Brace Azarića iz Novih Kozaraca svečano je otvorena večeras u Galeriji Kulturnog centra. Retrospektiva obuhvata period od 40 godina stvaranja na 25 slika ovog umetnika.
– Azarić je slikar impulsa i trenutka. U njegovim slikama se sve odvija u jednom dahu. Sve je u zamahu i pokretu, zapravo, sve traje bez sustajanja i prekida. Nema u njima predaha koji bi profilisao mirne pasaže slikane predstave. Njegovi radovi upućuju na uzbuđenje koje raste i narasta do kreščenda, do gotovo apstraktne vizije čiju je granicu imao na umu i nikad je nije prestupio – rekao je Vučinić.
Slikar Šandor Kerekeš iz Subotice istakao je da se Azarićev rad ne može odrediti nijednim slikarskim pravcem.
nam grotesku današnjeg postkovid perioda koji ljude čini ohlađenim i izolovanima. Svima je neophodan kontakt, kao i dodir sa slikarima i njihovim delima.
apstraktno, iz podsvesti, tada izlazi ono što osećaš – objasnio je Azarić.
– Kolonija okuplja eminentne slikare i postaje već tradicija. Samo jedan od benefita je da se ovom saradnjom razmenjuju znanja i iskustva umetnika. Posebno je lep gest slikara da ostave jedan svoj rad Kulturnom centru – rekla je Valentina Mickovski.
Susret likovnih umetnika u Kikindu je već drugi put doveo penzionisanog profesora likovne umetnosti iz Subotice, Šandora Kerekeša, koji slika već pedeset godina.
– Prvu izložbu imao sam u vojsci u Varaždinu, tada sam slikao partizane. Mislim da Kikinda treba da ima jednu koloniju od šest dana jer imamo uslove, a grad bi dobio dobre slike. Za ovu salu slikam banatski pejzaž, akril na platnu – kaže Dragoljević.
Za sada nije poznato šta je uzrokovalo pad drveta. Po preseku i korenju vidi se da je potpuno zdravo, rekla je sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave, Miroslava Narančić, koja je stigla na lice mesta.
nizijsko šumarstvo iz Novog Sada, svako stablo ima svoj zdravstveni karton. Neka su označena kao sasvim, a neka kao malo manje vitalna, ali nijedno nije bolesno, o tome se vodi računa, a to se i vidi po oborenom stablu. Ekipa iz Instituta će već sutra stići u Kikindu kako bi se ustanovio uzrok pada, da nije možda došlo do remećenja korenovog sistema zbog instalacija ili nekih drugih okolnosti – rekla je Miroslava Narančić.
Ona je dodala da vlasnici oštećenih automobila treba da se jave Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj i da, sa dokumentacijom iz Policijske uprave, podnesu zahtev za nadoknadu štete.
