Књига „Таоци снова“ Анице Лазин представљена је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди. Аница Лазин је рођена Кикинђанка, српско-канадска новинарска, списатељица и позоришна продуценткиња. Живи у Канади. После београдске и промоције у Новом Саду, своју књигу промовише и у родном граду. Први, аутобиографски роман „Тиса“, написала је на француском језику.
„Таоци снова“ је роман о породици која се насељава у Банату у време Марије Терезије. Паралелна прича у роману је о несрећама и губицима испуњеном животу композитора Густава Малера, чијом музиком је ауторка инспирисана.
– То је фрагментарни роман, има више личности и више прича, али је све јако повезано. Роман је прича о досељењу моје породице Блат која је дошла овде, не зна се тачно одакле, можда из Алзас-Лорене, не зна се ни да ли су Немци или Французи. У ту базу, наративни тепих, уплела сам легенде, мамине приче из детињства, али тема романа је осећај припадности земљи и питање исељеништва, носталгије, великог осећања кривице што сам отишла. Свака особа у роману је, на неки начион, талац неког сна – сна о бољем животу, о останку овде, о одласку негде, али сви смо ми таоци снова – рекла је ауторка.
Аница Лазин је завршила Музичку академију и била запослена у Радио Београду. Србију је, због антиратних ставова и неслагања са тадашњим системом, напустила почетком деведесетих година. Празнину насталу због одсечених веза попунила је, каже, управо овом књигом, коначним прихватањем носталгије и чежње, и спознајом да корени нису изгубљени, да су у њој самој, једнако као и снови.
На кикиндском представљању књиге говорила је и ауторка поговора, Александра Ђуричић. Делове романа говорио је члан ансамбла кикиндског позоришта, Јордан Бурсаћ. Роман „Таоци снова“ изашао је ове године у Издавачкој кући „Дерета“.
Показало се да је идеја наишла на одличан одзив и учесника и публике. Овога пута, новац ће се сакупљати за дечака Дамјана Петрова из Кикинде који је, приликом рођења, остао без кисеоника, што је довело до последица које захтевају лечење.
И ове године на „Ki dance Fest“-у ће, уз плесаче домаћине из школе „Dance N Soul Ritmik“, наступити и гости: мажореткиње из Студија „Венус плус“ из Аде и из плесног студија „Лана“ из Панчева, хип-хоп групе студија „Style“ из Суботице и „M Dance“ из Сенте, чланови студија савременог плеса „Quick Dance“ из Новог Кнежевца и бубњарска секција кикиндског Студија „Maus“ коју предводи Душан Лињачки.
Изложба слика Браце Азарића из Нових Козараца свечано je отворена вечерас у Галерији Културног центра. Ретроспектива обухвата период од 40 година стварања на 25 слика овог уметника.
– Азарић је сликар импулса и тренутка. У његовим сликама се све одвија у једном даху. Све је у замаху и покрету, заправо, све траје без сустајања и прекида. Нема у њима предаха који би профилисао мирне пасаже сликане представе. Његови радови упућују на узбуђење које расте и нараста до крешченда, до готово апстрактне визије чију је границу имао на уму и никад је није преступио – рекао је Вучинић.
Сликар Шандор Керекеш из Суботице истакао је да се Азарићев рад не може одредити ниједним сликарским правцем.
нам гротеску данашњег постковид периода који људе чини охлађеним и изолованима. Свима је неопходан контакт, као и додир са сликарима и њиховим делима.
апстрактно, из подсвести, тада излази оно што осећаш – објаснио је Азарић.
– Колонија окупља еминентне сликаре и постаје већ традиција. Само један од бенефита је да се овом сарадњом размењују знања и искуства уметника. Посебно је леп гест сликара да оставе један свој рад Културном центру – рекла је Валентина Мицковски.
Сусрет ликовних уметника у Кикинду је већ други пут довео пензионисаног професора ликовне уметности из Суботице, Шандора Керекеша, који слика већ педесет година.
– Прву изложбу имао сам у војсци у Вараждину, тада сам сликао партизане. Мислим да Кикинда треба да има једну колонију од шест дана јер имамо услове, а град би добио добре слике. За ову салу сликам банатски пејзаж, акрил на платну – каже Драгољевић.
За сада није познато шта је узроковало пад дрвета. По пресеку и корењу види се да је потпуно здраво, рекла је секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе, Мирослава Наранчић, која је стигла на лице места.
низијско шумарство из Новог Сада, свако стабло има свој здравствени картон. Нека су означена као сасвим, а нека као мало мање витална, али ниједно није болесно, о томе се води рачуна, а то се и види по обореном стаблу. Екипа из Института ће већ сутра стићи у Кикинду како би се установио узрок пада, да није можда дошло до ремећења кореновог система због инсталација или неких других околности – рекла је Мирослава Наранчић.
Она је додала да власници оштећених аутомобила треба да се јаве Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој и да, са документацијом из Полицијске управе, поднесу захтев за надокнаду штете.
