Classic Layout

Božić 1

Готово сваки хришћански празник има своје обичаје. Највише обичаја везано је за Божић који је, у хришћанском свету, најрадоснији празник јер се тога дана родило дете Божије. О обичајима за божићне празнике говорио је протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана у Кикинди.

– Бадњак је симбол дрвета које је старац Јосиф наложио у пећини где се родио Богомладенац Исус. Зато је важно, на овај дан, да наши домови, наше трпезе, буду украшене бадњацима, заједно са сламом, симболом јасала у које је био  положен Христос. Ми хришћани се, постом, припремамо за дочек рођења Христовог. Пост је подвиг, жртва и труд, све оно што нам помаже да, савладавамо себе, своје мисли, и јачамо своју вољу. Када једемо превише јаке хране, она нам даје снагу и бес. Пост, међутим, подразумева скромност, стрпљење, смирење и  борбу против самог себе. Већина од нас у томе успева и свако ће успети ако буде хтео – каже протојереј Петровић.

Он је подсетио да ће у свим храмовима бити припремљени освештани бадњачићи које верници уносе у своје домове.

– Када се данас на вашим капијама и вратима појаве деца, бар им дајте лепу реч ако немате нешто друго јер су коринђаши симбол анђела, оних који су, изнад пећине где се родио Христос, пастирима у пољу најављивали његово рођење божанским речима: Слава Богу на висини, а на земљи мир међу људима и добра воља.

На дан Божића, као и за крсну славу, после литургије се запали свећа у кући, а у нашим крајевима обичај је и да се ставља зелено жито и упали кандило. Први гост у кући тога дана је положајник. Верници су често за положајника бирали дете које је добро и послушно, да донесе радост и наду, објашњава протојереј Петровић.

– У нашој вери наши преци су управо светитељи које славимо у својим домовима и храмовима. Велика већина њих своју вољу је посведочила својим животом. Хришћани су одувек трпели неко страдање. И ми данас трпимо страдање и не можемо се ни надати да страдања неће бити. Страдање је и када се човек преједе, када претера у било чему, макар то било и нешто добро, то јесте његово страдање.

Протојереј Петровић подсећа да морамо бити одговорни у томе како славимо јер, како је рекао, у славу Божића имамо много лепих песама које се не смеју злоупотребити непримереним изразима.

– За верске празнике немојмо претеривати ни у јелу ни у пићу, јер ту нас ђаво највише куша. За крсне славе, за Ускрс и за Божић морамо имати веру, јер ће нас ђаво искушати да обешчастимо и оскрнавимо светињу празника – рекао је Петровић, обраћајући се верницима у Храму Светих Козме и Дамјана уочи Бадњег дана.

И ове године бадњаци из цркава ће пролазити улицама града како би верници могли да их поздраве јер, како је рекао протојереј Петровић, то је радост и благослов. У три сата, код оба кикиндска храма, бадњаци ће бити освештани и запаљени, а затим се улази у храмове и, у смирењу и стрпљењу, чека благослов.

badnjak

Православни верници у Србији данас обележавају Бадњи дан традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом, пред најрадоснији хришћански празник Божић.

У Градску кућу, бадњак је унео градоначелник Кикинде Никола Лукач са представницима Полицијске управе Кикинда, Кикиндског коњичког клуба, Ватерполо клуба ЖАК-а и Рукометног клуба Кикинда Гриндекс, а у присуству чланова Градског већа и запослених у Градској управи.

Према веровању, са бадњаком,  у кућу се уноси срећа, здравље и напредак уочи најрадоснијег хришћанског празника – Божића. Бадњак је младо дрво, обично храстово, које симболише Христа и његов улазак у свет.

Честитајући Бадњи дан, градоначелник Лукач пожелео је здравље, срећу, радост и благостање.

Свечану салу Градске куће у поподневним сатима испуниће коринђаши. Све је спремно за њихов долазак.

 

ribočuvarska služba

У појачаним контролама риболовних вода којима управља ЈВП „Воде Војводине”, уочи новогодишњих и божићних празника заплењено је чак 11 километара нелегално постављених мрежа, тачније 365 комада.

Рибочуварска служба ЈВП „Воде Војводине”, под чијoм су ингеренцијом риболовне воде и заштићена подручја, протеклих дана радила је појачаним интензитетом ради спречавања криволова.

Акције су спроведене у сарадњи са Јединицом за безбедност на рекама МУП-а Србија на следећим подручјима: Парк природе „Јегричка”, канал Бечеј-Богојево, канал Нови Сад-Савино Село, Кикиндски канал, канал Нови Бечеј-Банатска Паланка, канал Бачки Петровац-Каравуково и река Дунав.

Иначе, Рибочуварска служба је са новом и савременијом опремом током 2022. године успешно спровела 3.152 контроле, а у акцијама је заплењено око 70 километара илегално постављене мреже, 179 разног недозвољеног алата и седам чамаца.

Dragana Ivanić 3

Како се Божић у западним земљама не поклапа са нашом прославом овог празника, Србима на привременом или сталном раду у иностранству није нимало лако да се ускладе са послодавцима и добију слободне дане како би најрадоснији празник провели са својим породицама у домовини. Жеља је велика јер се Божић  слави у кругу фамилије, те је јачање и неговање породичних односа у првом плану и посебно значајно у дане овог празника.

Породици Иванић, Драгани, Маријану и њиховом петогодишњем сину који живе у источној Немачкој, ово је пошло за руком и, на њихову радост, а посебно на срећу породице, управо пред Бадњи дан стигли су у Руско Село.

– У Немачкој смо са припремама за празнике почели рано, још крајем новембра. Украшавамо јелку и дом, и полако спремамо поклоне за родбину и пријатеље. Пошто смо далеко од своје породице и рођака, трудимо се да православни Божић дочекамо у кругу својих најближих – каже Драгана која ради као новинарка.

Тако ће, ове године, на Бадњи дан, присуствовати паљењу бадњака у Драганином Руском Селу. Затим ће Драгана повести сина Марка у коринђање, баш како је и она то чинила када је била у његовим годинама.

– Тај стари обичај враћа ме у детињство, када смо у костимима и певајући песме, ишли од куће до куће и коринђали – присећа се Драгана. – Волим да своје дете научим нашим обичајима, трудимо се да му пренесемо тај део наше културе. Верујем да ће ово бити посебан дан за њега пред Божић који ћемо прославити у кругу фамилије.

За Бадњи дан Драганина породица припремиће посну трпезу, а Маркова бака ће за Божић спремити све по реду: сарму, коленицу, погачу…

– Срећни смо што смо ове године, за време најрадоснијег хришћанског празника, у топлини свог дома, са најмилијима. Сматрам да је најважније да човек пронађе свој мир и задовољство у животу, било да живите овде или сте далеко од домовине. Мир који човек носи у себи и љубав човека према човеку, јесте оно што свету треба.

Ми желимо Драгани и њеној породици што више радосних тренутака проведених у кругу најближих. И да мир и љубав које носе у себи, буду у свакоме од нас. Без обзира на географску ширину.

IMG_3302 (Large)

Бадњаци, божићна пшеница, суве шљиве, грожђе и смокве, ораси и лешници, шарени слаткиши за коринђаше – обавезан су део понуде кикиндске пијаце на Бадњи дан. Ако нисте већ пазарили у неком од супермаркета, већ се одлучили да посетите градску пијацу- нисте погрешили. Понуда је разноврсна, а продавци расположени да, уз пазар, у комшијској атмосфери, са вама проћаскају и упуте најлепше новогодишње и божићне жеље.

Понуда на тезги суграђанина Драгана Токића у духу је Бадњег дана и Божића. Затичемо да како везује мале снопове сламе.

– Чини ми се да је слама интересантна људима, враћа их у прошлост. Слама се уноси на Бадњи дан у куће да би осванула за Божић, где су се деца играла у пријатној празничној атмосфери када се окупља породица. То ме заиста радује и враћа у детињство. Питају ме колико треба за сламу, а ја кажем узмите и носите, нека вам је са срећом- са осмехом прича Токић, док нам одваја сноп сламе.

-Продавнице су данас преузеле примат, али штета, ипак смо ми Кикинђани и треба једно другом дати подршку. Ми смо овде на пијаци спремни да услужимо муштерије, а на крају крајева, пијаца служи и да се мало ценкамо. Уствари то је комуникација међу нама, то нам фали. Ко је оствари, алал му вера, то је највећа срећа у животу.

У кући Токића, празнични дух обавезно унесу и коринђаши.

-Са поносом могу да кажем да код мене дође 20 до 25 коринђаша. Унука их је анимирала, жена припреми лепе и пригодне пакетиће са, између осталог, посебно ишараним и упакованим медењацима. А кад им дам неки динарчић за срећан пут, томе се највише обрадују- прича љубазни продавац.

 

 

 

 

Božićni koncert 7

Концерт божићних песама вечерас је, у Храму Светих Козме и Дамјана у Кикинди одржала Женска певачка група АДЗНМ „Гусле“. У изузетно свечаној претпразничној атмосфери наступу је присуствовао велики број верника. Догађај су, у име локалне самоуправе, подржали председник Градског парламента, Младен Богдан, и заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

– Ово је леп увод у божићне празнике када се подсећамо свог задатка да негујемо нашу традицију и обичаје који су нам остали од предака – рекао је Богдан. – Сутра ћемо свечано унети бадњак у Градску кућу и пожелети срећу и здравље свим запосленима. Имаћемо бадњак испред оба храма у Кикинди, а затим очекујемо све суграђане да дођу да коринђају у Градској кући, да их дарујемо и пожелимо им срећу и здравље у новој години. Ово је прилика да се сетимо колико је важно да будемо јединствени, да чувамо једни друге. Свима желим да ове празнике проведу у миру и благостању са својим породицама.

Божићне и коледарске, световне и духовне песме, „Гусле“ су други пут извеле у Храму Светих Козме и Дамјана, а сама припрема концерта трајала је годину дана.

– Певању је претходио истраживачки рад, а затим смо увежбавали са групом. Песме су у трогласу, четворогласу, има антифоних, то су коледарске и божићне песме из читаве Србије и из крајева у којима живе Срби – из Румуније, БиХ и Хрватске. Такође, вечерас промовишемо трећи аудио компакт-диск наше Женске певачке групе и хора „Корнелије Станковић”. Такође, Мушка певачка група је снимила коледарске напеве из Баната који се нису певали најмање сто година и које смо урадили према записима из арадске жупаније, из 1912. године – рекао је уметнички руководилац „Гусала“ Игор Попов.

Верницима је о Бадњем дану и Божићу беседио старешина Храма, протојереј Бобан Петровић. Он је подсетио на значење и симболе Бадњег дана и Божића.

– У старим временима, када коринђаши покуцају на врата, газда је прво питао да ли знају Рождество. Тек када би доказали да знају, могли су да коринђају – рекао је протојереј Петровић. – Коринђаши су симбол анђела, оних који су, изнад пећине где се родио Христос, пастирима у пољу најављивали његово рођење божанским речима „Слава Богу на висини, а на земљи мир и добра воља међу људима“.  Када вам коринђаши сутра закуцају на врата, пружите им бар лепу реч. Божић има највише обичаја јер је најрадоснији празник. Важно је да сутра наши домови буду украшени бадњацима и сламом – симболом јасала у које је био положен Богомладенац Исус.

Протојереј Петровић подсетио је да ће сутра, на Бадњи дан, свечана поворка са бадњаком проћи улицама града. Испред оба храма освештавање, паљење и дељење бадњака почеће у 15 сати.

Narodno_pozorište_Kikinda

Први пут у Кикинди, у Народном позоришту, биће изведена представа о животу песникa из нашег града, Душана Васиљева. У кикиндском театру процењено је да, као институција културе, имају обавезу да животу и делу Васиљева укажу пажњу коју заслужује, каже директорица, Милена Живков.

– Са редитељем Стеваном Бодрожом разговарала сам о томе коју бисмо представу могли да радимо. Читали смо драме Душана Васиљева и дошли на идеју да би Кикинда требало да се одужи овом великом, а крајње запостављеном  писцу српске књижевности. Разговарали смо о томе да би могла да се направи прича о његовом животу и ступили смо у контакт са драматургом Нином Плавањац која је, такође, била одушевљена идејом. Биће то, дакле, прича о  животу Душана Васиљева, кроз коју ће бити проткана и његова дела – каже Живкова.

Иако у Кикинди име Душана Васиљева носе гимназија и књижевна награда, овај писац, у театарском свету, до данас није био заступљен, што ће најављену премијеру учинити својеврсном праизведбом.

Душан Васиљев рођен је 1900. у Кикинди и живео је само 24 године. Писао је песме, прозу и драме, сматра се једним од најзначајнијих српских експресиониста. Основну школу похађао је у Кикинди, а грађанску и учитељску у Темишвару, где му се породица преселила 1911. године. Радио је као писар и као учитељ у Ченеју. Два пута се прикључио војсци, када је и оболео, а убрзо и умро од болести плућа. Сахрањен је на Мелином гробљу.

Рад на представи о Душану Васиљеву требало би да почне средином фебруара, а премијера је планирана за почетак априла, каже директорица и додаје да је у плану да у представи игра само домаћи ансамбл. Редитељ Стеван Бодрожа већ је потписао једну режију у кикиндском театру – представе „Лажа и паралажа“.

deca sa ahondoplazijom

Удружење грађана „Деца са ахондроплазијом Србије” чије је седиште у Кикинди, уприличило је 3. јануара у Новим Бановцима доделу пакетића за малишане из удружења, као и за чланове њихових породица.

-Деца су се сликала са Деда Мразом, провозала се у његовим кочијама и уручила му највећу од свих жеља, а то је да сва деца са ахондроплазијом желе да порасту у Србији применом иновативне терапије- каже суграђанин Давор Терзин, отац троипогодишње Сташе.

На једном месту окупили су се родитељи деце и како би разменили искуства у периоду њиховог одрастања. Један од циљева удружења је помоћ родитељима који немају искуства нити знање на шта све треба обратити пажњу у најранијим данима малишана са ахондроплазијом.

Кроз кампању „Хоћу да растем”, у Удружењу настављају са подизањем свести о овој ретком генетском поремећају о ком се и даље мало прича, а још мање зна.

-Примарни циљ кампање јесте обезбеђивање иновативне терапије за сву децу са ахондроплазијом, која би им омогућила неометан развој као и код све остале деце и обезбедила лепшу, бољу и квалитетнију будућност. Иако смо направили доста помака, борба за терапију и даље траје те нам је и даље потребна подршка шире јавности и медија како би се наш глас чуо и како би терапија била доступна у што краћем времену, јер на жалост, у нашем случају, време нам није најбољи пријатељ- указује Терзин.

У овом моменту, у Србији има око 12 деце која су индикована за примање терапије. У Удружењу „Деца са ахонроплазијом Србије” сматрају да је у реалности тај број већи, јер је ово обољење и даље табу тема на нашим просторима.

 

 

 

 

IMG_3289 (Large)

Зрењанинац Жељко Станисављев пре непуних месец отворио је у Кикинди „Пите испод сача 0230“. Поред тога што сласне пите спремљене на старински начин имају посебан укус, оно што овог бурегџију издваја је акција солидарности.

-Нико не треба да буде гладан. Бесплатан оброк за оне који не могу да купе, то нисам први изумео. Нисам први, ни последњи- скроман је Жељко.

Испред локала који се налази на месту некадашње „Шпонгине пекаре“ затичемо неколико кеса са питама.

-Први је то урадио бурегџија из Крагујевца. Када сам то гледао на телевизији, срце ми је заиграло, био сам веома дирнут и рекао себи- ако икада будем отворио своју радњу, учинићу исто- прича за Кикиндски портал.

Педесетогодишњи Зрењанинац, на предлог пријатеља и познаника, одлучио је да отвори радњу у Кикинди. У Зрењанину више пекара има у понуди пите испод сача, а овде ниједна.

-Први пут сам у Кикинду дошао пре два месеца. Радио сам у Зрењанину у радњи где се праве пите испод сача. Ту су долазили људи из Кикинде и говорили ми: ајде мајсторе, дођи, отвори у Кикинди. Иако сам планирао да отворим радњу у Зрењанину јер тамо имам где, а овде сам дошао под кирију, ипак сам се одлучио за Кикинду- прича.

Посао је на почетку, па је и пословање у минусу, али Жељко нема дилему да чини исправно дело.  Помисао да је некоме помогао, испуњава га радошћу.

– Пекари, када им остане, продају пециво и хлеб на џакове или у пола цене, ја то нисам хтео.  У нашем послу не пече се по наруџбини као кад одете у хамбургерију на пример, па наручите један хамбургер. Ја морам да имам испечених пита, али не прода се све. Остане, и ми то онда исечемо и окачимо напоље, да узме онај ко нема. Питао сам да ли овде има дом за бескућнике или да у сарадњи са Црвеним крстом дамо угроженим породицама. Нама дневно остане од 5 до 15 килограма пите- каже хумани Зрењанинац.

Када је тек отворио радњу, на улици га је један младић пресрео и замолио за оброк, рекавши да нема новца и да живи од социјалне помоћи. Жељко га је упутио да оде по пите, а овај сусрет је, каже, додатно учврстио његову жељу да буде солидаран.

-Била је једна жена из неке хуманитарне организације која помаже оболелима од рака. Купила је сендвич и парче пите и оставила како би донирала оброк. Сликала је то и окачила на друштвене мреже. Те вечери је скоро 15 килограма пита, колико нам је остало, па смо износили, плануло за сат времена.

На питање, може ли неко његову хуманост да злоупотреби, Жељко је јасан.

-То ме не брине. Мени је ипак много важније да добије и неко ко стварно нема. Тада ми је пуно срце- каже овај бурегџија широког срца.

Укусне пите

Једна старија суграђанка пре неколико дана послужила се бесплатним питама, па је наредног дана дошла да похвали да су веома укусне и у знак захвалности донела воће.

-Пите које износимо и окачимо испред нису упаковане у папир како би људи могли на виде са чим су, па да изаберу. Има и посних-сазнајемо од Жељка.

 

Kup Srbije. Rukometaši Kikinde u pretkolu čekaće kostolačkog Rudara

Нова календарска година у нашем рукомету почела је жребом за претколо Купа Србије у женској и мушкој конкуренцији и рецимо одмах оно што највише занима кикиндске љубитеље рукомета, Кикинда ће 1. фебруара у „Језеру” дочекати тим костолачког Рудара с одличним изгледима да се пласира у четвртфинале Купа Србије који носи име проф. др Бранислава Покрајца, а тада ће се у такмичење укључити и четири најбоља клуба Србије из прошле сезоне АРКУС лиге.

Данас у просторијама Рукометног савеза Србије, парове су извлачили рукометашица инђијског Железничара Кристина Цвијановић и играч београдске Црвене звезде Драшко Ненадић, а жреб је био полудиригован. У првој посуди, у обе конкуренције, убачене су куглице с именима клубова победника Купа на регионалном нивоу, један од њих била је и Кикинда као победница Купа Војводине, док су у другој посуди били клубови пласирани од петог до осмог места у такмичарској сезони 2021/22. у оквиру АРКУС лиге. Кикинду је срећа погледала, јер не само што је унапред одређено да победници регионалних купова буду домаћини у претколу Купа Србије већ је клуб из нашег града добио и најслабијег могућег ривала. Избегнути су нешто бољи Шамот из Аранђеловца, много јача лесковачка Дубочица и најјача од потенцијалних ривала шабачка Металопластика.

Занимљиво је да су Кикинда и Рудар и прошле године у исто време, такође у претколу Купа Србије, одмеравали снаге у „Језеру”. Тада је тим из Костолца био фаворит и оправдао је тај епитет избацивањем Кикинђана из овог такмичења, а сада су улоге обрнуте па је и реално очекивати да се клуб из нашег града првог дана наредног месеца реваншира Рудару.

У осталим утакмицама преткола Купа у мушкој конкуренцији играће:  Топличанин (Прокупље) – Шамот (Аранђеловац), Црвена звезда (Београд) – Металопластика (Шабац), Уб – Дубочица (Лесковац).

Конкуренција дама има следеће парове: Младост (Нова Пазова) – Врбас, Топличанин (Прокупље) – Наиса (Ниш), Напредак (Крушевац) – Војводина (Нови Сад),  Црвена звезда (Београд) – Раднички (Крагујевац).

ФОТО: Кикиндски портал, АРКУС лига