Поводом Кинеске нове године, у Културном центру вечерас је почела Недеља кинеског филма. Ово је само почетак договорене сарадње између Града и Института „Конфуције“ при Филолошком факултету у Београду, рекла је Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.
– На недавно одржаном састанку са директором ове институције и његовим сарадницима, разговарали смо о темама из културе и образовања, о томе како кинеску културу можемо да приближимо нашим суграђанима, на што атрактивнији начин. Договорили смо се да започнемо са приказивањем кинеских филмова, што ће 
омогућити Кикинђанима да упознају кинески језик, културу, традицију и кинематографију. Институт нам је понудио бесплатне часове кинеског језика у школама. Ова идеја веома се допала директорима, наставницима и деци, јер им се пружа могућност да науче нешто ново, тако да, од 1. септембра, можемо очекивати кинески језик, као део ваннаставних активности, у најмање осам школа – рекла је Валентина Мицковски.
Додала је да сарадња Института и Града значи и сарадњу две земље, као и спајање две културе, што је веома значајно и за остале сфере друштва.
На Недељи кинеског филма, до петка ће, у великој сали Културног центра, бити приказано пет филмова кинеске продукције.
– На репертоару су различити жанрови, од играних филмова, за мало старије генерације, до анимираних остварења. У питању су филмови новије производње, и верујем да ће бити занимљиви и за децу и за одрасле – рекао је в. д. директор Културног центра, Марко Марковљев.
Вечерас је приказан филм „Наставниче, добар дан“. Следе: „Ја нисам Бог лекова“, „Неџа“, „Композитор“ и „Животна прича „Сију Меи“. Филмови су титловани на српски језик, почетак пројекција је у 19 сати и улазак је бесплатан.
Девојке су освојиле злато у категорији певања божићних и коледарских песама. На Фестивалу је наступило десет група из шест земаља: Словачке, Литваније, Словеније, Аустрије, Србије и земље домаћина.
– Схватили смо да није довољно само једном у току године усклађивати раст најнижее зараде, с обзиром на то да вредност потрошачке корпе непрестано расте због опште економске ситуације изазване ратом у Украјини. Минимална зарада од 40.020 динара почела је да се примењује 1. јануара, а била је депласирана још у новембру, када је најнижа вредност потрошачке корпе била 50 хиљада динара. Значи да већ сада заостајемо 25 одсто, што је, заправо само десетак хиљада динара. На то још треба додати раст трошкова живота за јануар; очекује нас виша цена струје, што повлачи и друга поскупљења – каже Дрљић.
– Ситуација је још комплекснија од 1. јануара јер није извршена корекција коефицијената, није почео обрачун зарада по платним групама и платним разредима – објашњава Дрљић. – Када се коефицијент помножи са вредношћу, добије се мањи износ од минималне зараде, изгубио се смисао распона између зарада. Ради решавања обог проблема, држава је донела закон који је, скупштинском одлуком, ставила ван снаге до 2025. године јер нема средстава. Ми смо понудили прелазно решење, али још увек нисмо добили одговор од ресорног министарства.
На кадетском првенству Војводине у Степановићеву, недалеко од Новог Сада, Михајло Миличић члан кикиндског Партизана, заузео је друго место у категорији до 50 кг. Осим њега наступило је још седморо Кикинђана, а најближи медаљама били су Никола Исаков (до 55 кг) и Симон Петковић (до 90 кг), завршивши надметање на деоби петог и шестог места. На тај начин, поменути су изборили учешће на првенству Србије у Београду, које је на распореду за две седмице.
Уверљивом победом, деветом у сезони, куглашице кикиндске Кике 0230 славиле су у банатском дербију против Баната у Зрењанину, резултатом 7:1 (3.097:2.453). Кикинђанке су одиграле растрећено против домаћих куглашица, које су иначе меч 12. кола започеле с пет играчица, те након ове победе и даље чврсто држе трећу позицију с 18 бодова. Наредног викенда Кика ће у Новом Бечеју дочекати седмопласирану новосадску Бачку.
– Кикиндске фирме су се, прошле године, суочиле са изазовима какве нису имале ни 80-их и 90-их година. Ипак, привреда је сасвим добро реаговала – каже председник РПК у Кикинди, Тибор Хорват. – Извоз је, прошле године био мањи јер није било метанола и сирћетне киселине које смо раније извозили у вредности од готово 80 милиона евра. Ипак, спољнотрговинско пословање било је у плусу за око 30 милиона евра.
– Порастао је извоз делова гасних турбина за сто процената, делова за моторна возила за 24 процента. Фабрика „Тоза Марковић“ је, у односу првих девет месеци 2021, прошле године до октобра забележила пораст од 64 процента и годишњу производњу од 35 милиона комада црепа. Уз то, „Шолетови“ контејнери за чврсте материјале чине 40 одсто извоза. И Ливница aутомобилска индустрија је, такође, повећала производњу – каже Хорват.
