Nakon završenog konkursa, danas je u Gradskoj kući upriličeno potpisivanje ugovora sa građanima za dodelu bespovratnih sredstava za nabavku i ugradnju solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe. Na konkurs je pristiglo 11 prijava, a subvencije će dobiti četiri domaćinstva. Sugrađanin Dejan Terek kaže da mu je namera da solarnim panelima pokrije deo potrošnje struje koji se odnosi na kućne aparate.
-Program je značajan zbog očuvanja životne sredine, ali i ekološke namene i uštede troškova. Dosta prijatelja kad je čulo, takođe se zainteresovalo. Ljudi su upoznati sa ovim, ali još nema toliko konkretnih iskustava. Mislim da će ovo pomoći i drugima da se pokrene lančana reakcija u cilju očuvanja životne sredine i uštede. Bio bih zadovoljan i sa 30 odsto uštede, ali koliko čujem, mnogo je veća efikasnost-navodi Terek.
Kikinda je prvi put raspisala ovaj konkurs, od koga su koristi višestruke. Iz gradskog budžeta je opredeljeno 1,5 miliona dinara, od kojih je polovinu iznosa opredelilo Ministarstvo rudarstva i energetike, a ostatak grad, navodi energetski menadžer Nikola Jugin.
-Kikinda je po broju sunčanih sati deseti grad u Srbiji. Konkurs je bio namenjen za porodične kuće. Imali smo 11 prijava, od kojih su četiri domaćinstva dobila bespovratna sredstva. Pojedinačni iznosi su od 350.000 do 420.000 dinara, Izvođači imaju rok do kraja maja da završe radove, nakon toga su u obavezi da u roku od pet dana obaveste komisiju da izađe na teren i utvrdi činjenično stanje -kaže Jugin.
U protekle dve godine, 150 domaćinstava na teritoriji Grada Kikinde dobilo je sredstva za ulaganje u energetsku efikasnost. Sredstva su opredeljena u gradskom budžetu i za ovu godinu.
Raskrsnica ulica Mihajla Pupina i Zmaj Jovine više nije crna saobraćajna tačka. Novopostavljeni smart semafor najnovije generacije, posle probnog perioda, počeo je sa radom.
Radove u vrednosti od 5,2 miliona dinara zajednički su finansirali Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj koji je opredelio 2,7 miliona i Grad.
Lokalna samouprava nastaviće da, u saradnji sa saobraćajnom policijom, kao i resornim Pokrajinskim sekretarijom radi na unapređenju bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, istakao je ovom prilikom gradonačelnik Nikola Lukač. Sledi postavljanje radara na raskrsnici kod Žakovog stadiona, na uglu ulica Miloša Velikog i Stevana Sinđelića. U narednom periodu biće postavljen radar i kod OŠ „Jovan Popović”, a kod Osnovne škole „Petar Kočić” u nakovu usporivač.
U Galeriji „Tera” sinoć je otvorena izložba „Registrovani” multimedijalne umetnice iz Novog Sada Tijane Jevrić. Rad predstavlja zvučnu eko-mapu Dunava, u formi audio-vizuelne instalacije u prostoru u kojoj se korisnik, putujući kroz različite lokacije na obali reke, blisko upoznaje sa ambijentom i prostorom. Rad je osmišljen kao baza podataka određenih mesta i trenutaka. Postavlja se pitanje – šta mi kao ljudi ostavljamo iza sebe u savremenom dobu? Da li su to zabeleženi algoritmi naših kretanja, komunikacije, aktivnosti i osećanja? Da li je to naša zadužbina ili zaostavština? Koji je sadržaj informacija koje ostaju posle nas?
Foto: Tera
-Predavao mi je profesor Vladan Joler koji se bavi digitalnim medijima poput fejsbuka i drugih, i dosta smo razgovarali o tome kako smo svi mi ljudi, zapravo registrovani, sva naša kretanja se beleže. Tako je nastao multimedijalni rad -navodi umetnica.
Umetnički rad Tijane Jevrić (26) baziran je na istraživanju sve jačeg uticaja medijske kulture kao proizvođača društvene „stvarnosti” i samosvesti. Ispituje kretanje pojedinca unutar virtuelnog prostora. Mediji kojima se koristi su sajt-specifik i audio-vizuelne instalacije u prostoru.
Foto: Tera
Tijana Jevrić je završila Nove likovne medije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na kojoj je na master studijama u okviru istog programa. Prezentovala je svoje umetničke radove u Srbiji i inostranstvu, između ostalog u Kulturnom centru Srbije u Parizu, Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Ars Elektronika – Austrijskom kulturnom, obrazovnom i naučnom institutu u Lincu. Dobitnica je nagrade za najbolji umetnički rad iz discipline Novi mediji (2020), Najbolje umetničko rešenje Inkluzivne Galerije (2021).
Učestvovala je i bila autor na nekoliko radionica u zemlji i inostranstvu. Imala je šest projekcija autorskih kratkometražnih filmova na nekoliko filmskih festivala i tri dokumentarna filma u okviru festivala Ars Elektronika 2021. godine.
Trenutno je grafički dizajner u galeriji Bel Art, Galerije na Štrafti, festivala savremene umetnosti Dunavski dijalozi. Živi i radi u Novom Sadu.
U Narodnom muzeju Kikinda u subotu u 12 sati biće otvorena izložba „Budišini- priča o porodici kroz nekoliko portreta”. Postavka će biti realizovana u saradnji sa potomcima porodice Budišin koji su kikindskom Muzeju poklonili četiri portreta, i sa Galerijom Matice srpske u čijem posedu se nalazi, između ostalog, grupni portret porodice iz 1898. godine, autora Jovana Dime.
Porodica Budišin je najpoznatija familija u lokalnoj istoriji. Budišini su prvenstveno bili veleposednici i poljoprivrednici. Kao bogati, viđeniji članovi lokalne zajednice i često, kao virilski odbornici opštine, imali su veliki uticaj na izbore u varoši i okolini. Kikinđani su prema njima imali različite stavove – od poštovanja, strahopoštovanja, pa čak i prezira i ljubomore zbog njihovog bogatstva.
Posle Drugog svetskog rata, nekoliko članova familije, označeni kao izdajnici i saradnici okupatora,streljani su, dok su ostali trpeli komunistički teror oduzimanjem imovine i stavljenjem na stub srama. Decenijama posle toga, nije bilo lako biti Budišin. Tokom perioda socijalizma Budišini su nastavili da žive mirno, skromno i povučeno u Kikindi, ali su se mnogi i odselili iz rodnog grada.
Povod za realizaciju izložbe „Budišini – priča o porodici kroz nekoliko portreta” je predstavljanje portreta koje je Narodni muzej Kikinda dobio na poklon od potomaka: Olge i Milane (ćerke Emila Budišina), njihove dece Emila, Vanje i Vojislava i unuka Katarine, Anastasije, Tijane i Natalije.
Posetioci će izložbu imati priliku da pogledaju u galeriji Muzeja do 15. aprila.
Nakon subotnjeg brodoloma u ligaškom okršaju s Proleterom, rukometaši Kikinde sutra će opet na parket „Jezera”, ali u Kup takmičenju tačnije u četvrtini finala nadmetanja koje nosi ime legendarnog Branislava Pokrajca. Od 18 sati učenici trenera Goran Kurteša boriće se protiv kragujevačkog Radničkog za prolazak među četiri najbolje ekipe ove sezone u masovnijem takmičenju i plasman na završni turnir.
– Kup je uvek izazov, naročito u ovoj fazi. Igraćemo protiv kluba koji je minule sezone bio treći u ligi, a i ove dobro gura. Dobili su nas jesenas u „Jezeru”, a mi u ovom trenutku muku mučimo zbog povređenih igrača. Kako bilo, pružićemo maksimum, ali mislima smo već u novim ligaškim bitkama i najbitnije nam je da se povređeni oporave za presudne borbe za bodove – kaže Kurteš.
„Karma je veća kučka nego ja“ naslov je pesničkog prvenca Kikinđanke Milane Grbić, koji će u četvrtak od 19 sati biti predstavljen u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“. Milana je dobitnica više književnih priznanja, među kojima je i nagrada „Đura Đukanov“ za zbirku kratkih priča „Oko nas more“. O novoj knjizi koja je objavljena u izdanju PPM Enklave, eminentne beogradske izdavačke kuće specijalizirane za savremenu srpsku poeziju, govori za Kikindski portal.
– Otkad sam počela da se bavim književnošću, proza se nalazila u fokusu mog interesovanja, kako u kreativnom, tako i u naučnom smislu. Mislim da se to itekako oseti u ovoj pesničkoj zbirci čiji su prozni elementi vrlo dominantni – iz pesme u pesmu pojavljuje se pripovedački glas, smenjuju se likovi, i događajnost je vrlo izražena, što su sve odlike proznih, a ne isključivo pesničkih žanrova. Ipak, mislim da promena forme može da razbudi pisca, da mu ukaže na nove tematske korpuse kojima ranije nije pridavao pažnju, da mu pomogne da promeni perspektivu iz koje je do sada posmatrao svet, i ponudi mu šansu da preispita sopstvene jezičke i kreativne sposobnosti. Mislim da je ovo, pre svega, bio razlog zbog kojeg sam se, nakon gotovo čitave decenije pisanja kratke priče, oprobala u poeziji.
Milana je na master studijama na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu. Zahvaljujući prirodi svojih studija, radionicama kreativnog pisanja, uredničkim poslovima, aktivno je uključena u književni život u našoj zemlji i regionu.
U razgovoru za Kikindski portal, kaže da je do pre nekoliko godina, poezija u našem okruženju bila uveliko skrajnuta u korist proze, što se danas promenilo. Od subverzivnijeg vida književnosti, poezija je naglo postala omiljena i rado čitana, ukazuje.
Foto: Džon Smit
-Pretpostavljam da me je pesnička sredina u kojoj se nalazim spontano podstakla da se i sama okrenem poeziji. Najveći deo knjige nastao je na radionici poezije koju u Beogradu vodi pesnik i urednik izdavačke kuće PPM Enklava. Pre radionice, imala sam tek nekoliko pesama, i nisam ni razmišljala o mogućnosti da objavim knjigu poezije. Dok sam pisala, na pameti sam imala nekoliko ciljeva, od kojih bih posebno izdvojila tri. Ideja je bila izmiriti lirsko i epsko, a zatim topose koji se načelno vezuju za tradiciju zapadnoevropske, ljubavne poezije započetu Petrarkinim „Kanconijerom” i Danteovim „Novim životom” prebaciti u savremeni kontekst, i propustiti ih kroz par ekselans žensku vizuru- ukazuje naša sagovornica.
Foto: Džon Smit
Autoironija kao glavni izvor humora
– Oni koji su do sada pročitali ovu knjigu, uglavnom su isticali njenu šaljivu dimenziju. Trudila sam se da iz pesmu u pesmu održim prisustvo lirskog subjekta koji je sve vreme svestan pisanja, kao i činjenice da se do ove i ovakve poezije nije došlo zahvaljujući nekakvom neponovljivom ličnom iskustvu, već zbog opterećenja književnom prošlošću i (pop)kulturnim nasleđem.Čini mi se da je upravo takva autoironija glavni izvor humora u ovoj knjizi- kaže mlada književnica.
Čitalačka preporuka
Na pitanje koju knjigu bi preporučila našim čitaocima, kaže da bi, pored svih izdanja PPM Enklave i Partizanske knjige, njenih saradnika i velikih prijatelja, predložila roman iz 2012. koji je obeležio završetak njene čitalačke godine.
-Roman „Upražnjeno mesto” napisala je Džoun Rouling, ali za odrasle. Na mojoj polici je čekao devet godina da bude pročitan – čovek s nepunih osamnaest godina nema kapacitet da pojmi ovakav tekst. Za razliku od drugih romana Roulingove koji su u milionskim tiražima prodati širom sveta, i omiljeni kod najrazličitijih čitalačkih profila, o „Upražnjenom mestu” se ućutalo vrlo brzo po njegovom objavljivanju. Doživeo je samo jednu ekranizaciju nevelike gledanosti, upravo zbog njegove kontroverzne prirode- ukazuje naša sagovornica i nastavlja:
-Radnja romana prati nekoliko meseci u životu glavne junakinje, heroinske zavisnice Teri Vidon koja se bori za starateljstvo nad svojom decom i pravo na lečenje. Autorka priču o porodici Vidon koristi kako bi raskrinkala najrazličitije segmente malograđanskog, puritanskog društva, pritom kao sredstvo koristeći neumoljivu ironiju i satiru. Ovaj roman, pre svega, preporučujem zbog toga što na prijemčiv način ukazuje na tabuizirane društvene anomalije prisutne na globalnom nivou, a ne samo u provinciji Velike Britanije početkom ovog veka, gde je radnja romana smeštena. Smatram kako se Rouling ovim romanom još jednom dokazala kao naslednica svojih velikih predaka, Dikensa, Džordž Eliot, Džejn Ostin, ili Artura Konana Dojla, uprkos svojim upitnim političkim stavovima- zaključuje Milana Grbić.
Osnovna škola „Feješ Klara“ jedina je u Kikindi u kojoj se nastava odvija na srpskom i na mađarskom jeziku. U ovoj obrazovnoj ustanovi, s pravom se ponose time što decenijama neguju multikulturalnost i višejezičnost. Kao i proteklih godina, obeležili su Dan maternjeg jezika.
-Danas smo upriličili priredbu i zajednički čas kom su prisustvovala deca od trećeg do šestog razreda, iz mađarskih i srpskih odeljenja. Takmičili su se u kvizu, podeljeni u grupe. Cilj aktivnosti bio je da se ukaže na značaj negovanja maternjeg jezika. Nastojimo učenicima da ukažemo i na značaj višejezičnosti. Đaci u ovoj školi uče engleski, kao prvi strani jezik i nemački, kao drugi. Kao izborne predmete, đaci imaju mađarski jezik sa elementima nacionalne kulture i romski jezik sa elementima nacionalne kulture- rekla je direktorica škole Hermina Čemere.
Ne kaže se uzalud da čovek vredi onoliko koliko jezika govori, istakla je članica Gradskog veća za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici Melita Gombar ukazavši na značaj upotrebe maternjeg jezika, negovanja kulture i duhovnog identiteta svakog naroda.
-Škola „Feješ Klara“ prepoznata je kao obrazovna ustanova koja neguje lepu reč i lep jezički izraz, kao škola u kojoj vlada tolerancija i međusobno poštovanje i uvažavanje kulturnih i jezičkih različitosti. Multikulturalizam i jezički i kulturni pluralizam su osnovna karakteristika vremena i društva u kom živimo. U Vojvodini u predškolskim ustanovama u upotrebi je deset jezika nacionalnih manjina. U osnovnim školama, pored srpskog jezika, nastava se odvija na još 13 jezika nacionalnih manjina, a preko 13.000 srednjoškolaca ima priliku da se obrazuje na jeziku svoje nacionalne manjine – ukazuje Gombar.
Međunarodni dan maternjeg jezika je odlična prilika za promociju multikulturalnosti i višejezičnosti, istakla je Valentina Mickovski, članica Gradskog veća za obrazovanje i kulturu.
-Tako učimo decu i mlade kako da poštuju različitost. Činjenica je da moramo znati barem jedan jezik da bismo opstali u današnjem svetu, ali je vrlo važno da sačuvamo bazu maternjeg jezika da bismo na taj način održali svoju tradiciju i kulturu, bez obzira gde se nalazili- napominje Mickovski.
Naredne školske godine, đaci više osnovnih škola, među kojima je i OŠ „Feješ Klara“imaće priliku da uče i kineski jezik, u okviru vannastavnih aktivnosti, a zahvaljujući saradnji sa Institutom Konfučije iz Beograda.
Da je Kikinda grad dobrih domaćina koji posetioce privuče i osvoji autentičnom i atraktivnom turističkom ponudom, svedoči i činjenica da naš grad beleži porast broja turista, o čemu je Kikindski portal već pisao. U Turističkoj organizaciji u ovoj godini, spremno nastavljaju promociju ne samo Kikinde, već i okolnih sela. Šta su planovi u narednim mesecima, saznajemo od Jasmine Milankov, v. d. direktorice Turističke organizacije.
-Za nekoliko dana, Turistička organizacija Kikinde kao dobitnik oznake „Najbolje iz Vojvodine“ učestvovaće na 44. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu koji će biti održan od 23. do 26. februara. Kikinda će se predstaviti 24. i 25. februara. Dobili smo poziv od Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam kao nosioci sertifikata „Najbolje iz Vojvodine“. Imamo lep zadatak i obavezu da na svim promotivnim materijalima za Dane ludaje istaknemo ovu oznaku, što sa ponosom i činimo. Na beogradskom sajmu, predstavićemo se ne samo turistima iz naše zemlje, već i celog regiona -navodi Milankov.
Kako najavljuje, prve subote u martu biće održan Bazar koji će, i ovoga puta, na jednom mestu- gradskom trgu, okupiti raznovrsnu i zanimljivu ponudu lokalnih preduzetnika. Naredna aktivnost TO zajedno sa Gradom biće tradicionalni osmomartovski koncert „Ženama s ljubavlju“ na kom će nastupiti poznati bend „Osvajači“.
-Biće obezbeđen besplatan prevoz iz svih sela, o čemu ćemo blagovremeno obavestiti sugrađane, kako bi došli i uživali na koncertu u hali SC „Jezero“. Pozivamo sve sugrađane da dođu- ističe Milankov.
Kikinda i Turistička organizacija učestvovaće i na Međunarodnom sajmu turizma u Banja Luci koji će biti održan od 9. do 12. marta.
-Drago nam je da ćemo i ove godine imati priliku da predstavimo Kikindu i Dane ludaje, Kiku, Teru, sove, 22. najlepšu ulicu, Staro jezero, kao i turističke resurse u našim selima. Na tom sajmu predstavlja se cela Srbija, kao i zemlje u okruženju. Ovo je treći put da ćemo učestvovati na Sajmu u Banja Luci, dosadašnje povratne reakcije su bile odlične-napominje naša sagovornica.
Među predstojećim aktivnostima neće izostati ni tradicionalni i veoma dobro posećeni Sajam cveća koji će uslediti u aprilu. Među predstojećim aktivnostima je i zajedničko obeležavanje Svetskog dana zdravlja planirano u maju, u saradnji sa zdravstvenim ustanovama i sportskim udruženjima, kao i Gradskim udruženjem penzionera, a sve u cilju promocije zdravih stilova života.
-Ideja nam je da svi oni promovišu šta to rade u cilju očuvanja zdravlja, a da jedna od tema bude i kako smo se nekada igrali u detinjstvu. Plan je da se aktivnosti održe na Starom jezeru-najavljuje naša sagovornica.
Nova manifestacija na proleće
U Turističkoj organizaciji nastoje da novim sadržajima obogate ponudu. Naša saznanja da planiraju novu manifestaciju su potvrdili, ali sa detaljima još ne izlaze.
-Čim utvrdimo sve pojedinosti, obelodanićemo. Verujem da će planirani sadržaj biti itekako atraktivan i privući pažnju posetilaca- nagoveštava Jasmina Milankov.
Novina za ugostitelje
Iz resornog ministarstva, stigao je poziv TO da prisustvujemo konferenciji o predstavljanju nove finansijske usluge koja će omogućiti bezgotovinsku naplatu i od strane fizičkih lica-registrovanih pružalaca usluge smeštaja u kategorisanim objektima i putem buking platforme.
-Najveći deo naših kapaciteta je u vlasništvu privatnih lica, a ukoliko će ovo za njih biti olakšica trudićemo se da je što pre sprovedemo. Pratimo sve novine koje se tiču naših ugostitelja-kaže v.d. direktorica Turističke organizacije.
Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić najavio je da je u pripremi državni program koji predviđa do 10.000 evra bespovratnih sredstava za pokretanje privrednih aktivnosti namenjen mladima u Srbiji koji žele da ostanu na selu. Isto tako ovaj program biće namenjen i onima koji žele da iz gradova odu na selo, tako da će uz kuću moći da dobiju i pomoć za pokretanje posla.
Krkobabić je rekao da će oni sami birati privredne aktivnosti kojima će se baviti. Kao primer naveo da će to biti podsticajna sredstva za otvaranje prodavnica, apoteka, različite zanatske radnje (vulkanizerske, za popravku poljoprivrednih mašina…), obnovu starih zanata kako bi to bilo u funkciji etno turizma. Kako je precizirao, očekuje da će prijavljivanje za ovaj program početi do polovine godine.
U Narodnom pozorištu sledećeg meseca najdugovečnija predstava „Nastojnik“ biće odigrana 150. put i obeležiće 35 godina od premijernog izvođenja.
U ovom komadu Harolda Pintera, od premijere, 1988. godine, igra ista glumačka postava: Branislav Knežević, Slavoljub Matić i Dragan Ostojić, koji je i režirao predstavu.
Predstava je višestruko nagrađivana. Između ostalog, pobednik je Festivala malih eksperimentalnih scena u Pančevu, a na Međunarodnom festivalu “Joakim fest” u Kragujevcu, najviše nagrade dobila su sva tri glumca.
Kao i prilikom prethodnih jubileja, slavljeničko izvođenje imaće gostujuće glumce. „Nastojnik“ je na repertoaru u petak, 17. marta.
Komedija „Ordinacija“, u režiji Nenada Gvozdenovića, biće odigrana u prvom terminu narednog meseca, 3. marta.
Komad na maloj sceni, „Siroti mali hrčki“ na repertoaru je u utorak, 7. marta. U predstavi igraju: Branislav Knežević, Dragan Ostojić, Branislav Čubrilo Rus, Mihailo Laptošević i Nikola Joksimović.
U petak, 10. marta, igraće se „Smrt čoveka na Balkanu“. Ova drama nagrađena je na Danima komedije u Jagodini kao najbolji savremeni domaći komediografski tekst.
Predstava „Kovači“ zakazana je za utorak, 21. mart. Igraju: Branislav Knežević, Mihailo Laptošević i Sanja Mikitišin. Na prvom Međunarodnom teatar-festu “Živi fest” u Živinicama „Kovači“ su dobili Nagradu publike.
Sledeći termin za večernje izvođenje biće 28. mart, kada će se igrati najnovija predstava kikindskog Pozorišta, nostalgična komedija „Ljubavno pismo“.
Za 31. mart zakazan je vodvilj „Pidžama za šestoro“.
Pozorište na gostovanjima
Predstava „Kovači“ gostovaće 24. i 25. marta u Kraljevu i u Kragujevcu.
Do kraja februara
U utorak, 21, na repertoaru je „Pidžama za šestoro“. „Ljubavno pismo“ igraće se u petak, 24. februara.
Sve predstave u Narodnom pozorištu počinju u 20 sati.
– Kup je uvek izazov, naročito u ovoj fazi. Igraćemo protiv kluba koji je minule sezone bio treći u ligi, a i ove dobro gura. Dobili su nas jesenas u „Jezeru”, a mi u ovom trenutku muku mučimo zbog povređenih igrača. Kako bilo, pružićemo maksimum, ali mislima smo već u novim ligaškim bitkama i najbitnije nam je da se povređeni oporave za presudne borbe za bodove – kaže Kurteš.
