Potrošači se zato s razlogom pitaju da li će takozvano belo pecivo – kiflu i perecu i dalje plaćati skuplje nego što košta dva kilograma pšenice, to jest 50 dinara.

Međutim, do pojefinjena za sada neće doći kažu i pekari i mlinari.

– Mlinari su napunili silose pšenicom koju su u mesecima posle žetve plaćali od 35 do 42 dinara. Do kraja juna imamo zalihe pšenice, a kada krene nova žetva i novi otkup formiraće se i cena brašna naprema našim troškovima – kazao je za „Dnevnik” direktor „Žitoprometa” Predrag Đurović i podsetio da su ograničeni sa cenama brašna u maloprodaji baš zbog toga što je cena pšenice išla uzlazno pa Uredbom Vlade Srbije kilogram brašna tip 500 košta oko 79 dinara a tip 400 blizu 85 dinara kilogoram.

Stručnjak za pšenicu prof. dr Miroslav Malešević kazao je za Dnevnik da od kilograma brašna može da se umesi vekna hleba težine 1,4 kilograma.

To znači da se od kilograma brašna (33 dinara kilogram po subvnecionisanoj ceni) može dobiti skoro tri vekne hleba „sava”, težine po 500 grama ,od kojih svaka košta po 57dinara.

Pekarima tako ostane preko 130 dinara kada se pomnože tri vekne sa po 57 dinara i odbije koštanje brašna od 33 dinara.

Tu, naravno, treba dobati i poreze, vodu, kvasac i adetive. Ali bez obzira na to, zarada svakako postoji i kada se još odbiju troškovi zakupa, energenata i radne snage jer pekari ne mese samo narodni hleb, već i druge pekarske proizvode koji su daleko skuplji od hleba „sava”.

S druge strane, od dva kilograma pšenice dobija se 1,4 kilograma brašna pa oni kao i sada kupuju hlebno žito na berzi za 22,5 dinara imaju još veću zaradu.

Naime, tržišna cena brašna niža je sada od subvecionisane, pošto ono sada treba da košta 31,17 dinara pa ne samo da bi vekna morala biti jeftinija već i svi drugi pekarski proizvodi i to drastično.

U Uniji pekara Srbije kazali su, takođe, da ne razmatraju mogućnost da se sadašnje cene hleba i peciva spuste, ali ni povećaju jer je promet u pekarama opao i do 20 odsto.

Pekarima je, podsećamo, država iz Robnih rezervi dala brašno po subvencionisanoj ceni od 33 dinara, ali Pralica kaže da te pomoći nije bilo, pekarski proizvodi bi bili još skuplji.

Kako je za „Dnevnik” najavio predsednik Unije Zoran Pralica, jedino postoji mogućnost da pojeftine specijalne vrste hleba od različitih vrsta brašna, čije cene se kreću od 90 dinara pa naviše u pakovanjima od 450 i 500 grama.

– Neke pekare će sigurno spustiti specijalne vrste hleba, ali pecivo sugurno neće pojeftiniti jer u njih ide margarin, kvasac i druge namirnice koje su znatno poskupele tokom korone i nisu posle završetka pandemije pojeftinile – kazao je Pralica.

Doduše, Pralica nije isključio mogućnost da pojedini preduzetnici spuste i te cene, ali neznatno da bi bili konkuretniji u odnosnu na druge preduzetnike, jer je borba za opstanak velika.

– U veliki gradovima na dobrim lokacijama pekare su opstale, ali u malim sredinama posebno na mestima koja nisu bila previše prometna, mnogo pekara je pozatvarano. Imamo velike troškove poslovanja, jer maloj pekari treba promet od 50.000 dinara dnevno da bi mogla da opstane, pokrije troškove zakupa, energenata i radne snage – naveo je Pralica.

(Dnevnik)