Classic Layout | Page 852 of 1026 | Кикиндски портал

Радови на путевима према приоритету

Igor Crnogorac June 2, 2023

На путу Кикинда – Банатска Топола, који је и један од најпрометнијих, санира се коловоз. Радове су обишли градоначелник Никола Лукач, члан Градског већа Небојша Јованов и директор ЈП “Кикинда” Чедо Гверо.

Крпљење ударних рупа на овом потесу је један од приоритета, рекао је грађевински инжењер у ЈП „Кикинда” Ђорђе Кленанц и додао да ће, у оквиру редовног одржавања путева, бити поправљено више хиљада квадратних метара асфалта.

– Ради се по приоритетима. Од почетка сезоне санирали смо пут у Улици Михајла Пупина и у Јована Јовановића Змаја, као и у Микронасељу. Наш план је да закрпимо што више ударних рупа у граду што је, према грубој процени, до три хиљаде квадратних метара коловоза – прецизирао је Кленанц.

Обновљени су и коловози у Банатском Великом Селу, у Улици Бранка Ћопића и Пане Ђукића. Динамиком радова предвиђеним за села, рехабилитација коловоза биће урађена у Накову, Мокрину и Банатској Тополи. У преосталим селима у плану је поправка тротоара, а Микронасеље ће добити обновљена паркинг места, рекао је Чедо Гверо, директор ЈП “Кикинда”.

– Ради се и атмосферска канализација код Ватрогасног дома, на захтев грађана. Решавамо дугогодишњи проблем у улици Саве Липованов где постоје шахтови који нису у складу са стандардима. Замолио бих грађане да очисте канале испред кућа и да се према њима опходе домаћински, како веће количине падавина не би направиле проблеме – напоменуо је Гверо.

Саобраћајну инфраструктуру потребно је комплетно реконструисати, а заједно са ЈП “Кикинда” направљен је план санације путева, рекао је градоначелник Никола Лукач.

– За прву фазу радова опредељено је 40 милиона динара. Слушамо наше грађане и трудимо се да изађемо у сусрет њиховим потребама када је реч о санацији путева. Имали смо и велику количину падавина и киша је додатно оштетила путеве. Тражићемо додатна средства од других нивоа власти за пројекте који су завршени, како бисмо реконструисали што више коловоза – казао је Лукач.

За уређење путева ове године опредељено је укупно 70 милиона динара, а извођач радова је фирма “Еко градња”.

Почео упис у ВШСС за образовање васпитача

Igor Crnogorac June 2, 2023

На основне студије ВШССОВ у Кикинди уписује студенте на два смера: Струковни васпитач деце предшколског узраста – 45 на буџету и 50 самофинансирајућих, и Струковни васпитач за традиционалне игре – петоро на буџету и 20 самофинансирајућих. Школарина за студенте који сами плаћају студирање је 54 хиљаде динара годишње.

За упис на смер Струковни васпитач деце предшколског узраста неопходна је завршена четворогодишња средња школа, док је за смер Струковни васпитач за традиционалне игре довољно и трогодишње средње образовање. Пријављивање је од 24. do 30. јуна. Пријемни испит – тест из опште културе/информисаности кандидати полажу 1. јула.

На акредитовани студијски програм Мастер струковни васпитач, Школа ће уписати 50 студената – двоје на буџету и 48 самофинансирајућих. На мастер студије могу да се упишу кандидати који су завршили основне струковне студије за васпитаче са најмање 180 ЕСПБ бодова. Такође, са најмање 240 ЕСПБ бодова могу да се упишу кандидати са завршеним двогодишњим специјалистичким студијaма, као и свршени студенти сродних високих школа и факултета, са 180 ЕСПБ. Школарина износи 75 хиљада динара. Пријављивање је од 1. јуна do 10. јула.

ВШССОВ уписује и студенте на дошколовање, на трећу годину основних студија. За овај студијски прогам могу да се пријаве кандидати који су завршили Вишу школу за образовање васпитача, смер Васпитач у предшколским установама. Студенти сами сносе трошкове студирања, а школарина је 54 хиљаде динара. Пријаве се примају од 1. јуна до 1. октобра.

Плаћање школарине за све студијске програме могуће је у 10 месечних рата. Пријаве се примају, у наведеним роковима, радним данима од 9 до 14 сати. Ближе информације о упису могу се добити на број 0230/422423 или путем мејла: vsssovki@vaspitacka.edu.rs.

Цена жита преполовљена, али нема појефтињења хлеба и пецива

Jelena Trifunović June 1, 2023

Цена пшенице из месеца у месец пада, али хлеб и пекарски производи нису појефтинили. Тренутно килограм пшенице кошта 22,5 динара, а током зимских месеци жито је на Продуктној берзи Нови Сад коштало скоро дупло више.

Потрошачи се зато с разлогом питају да ли ће такозвано бело пециво – кифлу и перецу и даље плаћати скупље него што кошта два килограма пшенице, то јест 50 динара.

Међутим, до појефињена за сада неће доћи кажу и пекари и млинари.

– Млинари су напунили силосе пшеницом коју су у месецима после жетве плаћали од 35 до 42 динара. До краја јуна имамо залихе пшенице, а када крене нова жетва и нови откуп формираће се и цена брашна напрема нашим трошковима – казао је за „Дневник” директор „Житопромета” Предраг Ђуровић и подсетио да су ограничени са ценама брашна у малопродаји баш због тога што је цена пшенице ишла узлазно па Уредбом Владе Србије килограм брашна тип 500 кошта око 79 динара а тип 400 близу 85 динара килогорам.

Од килограма брашна скоро три векне хлеба

Стручњак за пшеницу проф. др Мирослав Малешевић казао је за Дневник да од килограма брашна може да се умеси векна хлеба тежине 1,4 килограма.

То значи да се од килограма брашна (33 динара килограм по субвнеционисаној цени) може добити скоро три векне хлеба „сава”, тежине по 500 грама ,од којих свака кошта по 57динара.

Пекарима тако остане преко 130 динара када се помноже три векне са по 57 динара и одбије коштање брашна од 33 динара.

Ту, наравно, треба добати и порезе, воду, квасац и адетиве. Али без обзира на то, зарада свакако постоји и када се још одбију трошкови закупа, енергената и радне снаге јер пекари не месе само народни хлеб, већ и друге пекарске производе који су далеко скупљи од хлеба „сава”.

С друге стране, од два килограма пшенице добија се 1,4 килограма брашна па они као и сада купују хлебно жито на берзи за 22,5 динара имају још већу зараду.

Наиме, тржишна цена брашна нижа је сада од субвеционисане, пошто оно сада треба да кошта 31,17 динара па не само да би векна морала бити јефтинија већ и сви други пекарски производи и то драстично.

У Унији пекара Србије казали су, такође, да не разматрају могућност да се садашње цене хлеба и пецива спусте, али ни повећају јер је промет у пекарама опао и до 20 одсто.

Пекарима је, подсећамо, држава из Робних резерви дала брашно по субвенционисаној цени од 33 динара, али Пралица каже да те помоћи није било, пекарски производи би били још скупљи.

Како је за „Дневник” најавио председник Уније Зоран Пралица, једино постоји могућност да појефтине специјалне врсте хлеба од различитих врста брашна, чије цене се крећу од 90 динара па навише у паковањима од 450 и 500 грама.

– Неке пекаре ће сигурно спустити специјалне врсте хлеба, али пециво сугурно неће појефтинити јер у њих иде маргарин, квасац и друге намирнице које су знатно поскупеле током короне и нису после завршетка пандемије појефтиниле – казао је Пралица.

Додуше, Пралица није искључио могућност да поједини предузетници спусте и те цене, али незнатно да би били конкуретнији у односну на друге предузетнике, јер је борба за опстанак велика.

– У велики градовима на добрим локацијама пекаре су опстале, али у малим срединама посебно на местима која нису била превише прометна, много пекара је позатварано. Имамо велике трошкове пословања, јер малој пекари треба промет од 50.000 динара дневно да би могла да опстане, покрије трошкове закупа, енергената и радне снаге – навео је Пралица.

(Дневник)

Школска година се завршава 6. јуна у свим школама у Србији

Jelena Trifunović June 1, 2023

Влада Републике Србије саопштила је данас да је због трагедија које су дубоко погодиле читаво друштво донела одлуку да се школска година заврши 6. јуна у свим основним и средњим школама у Србији.

У саопштењу се наводи да је наш образовни систем створен са циљем да свим ученицима пружи адекватну подршку, охрабрује их на путу учења и омогући им да расту у здраве, свесне и одговорне појединце.

– У овом тренутку, важније је него икада, да се усредсредимо на оно што је најбоље за нашу децу, јер она заслужују нашу потпуну подршку, љубав и бригу. Школе могу да наставе да раде до 20. јуна, за ученике који то желе. У том периоду могу се реализовати допунска, додатна и припремна настава, настава у природи, као и други облици образовно-васпитног рада, са циљем подстицања социјалних и емоционалних вештина ученика и активности на теме толеранције, емпатије, заједништва, подршке и захвалности. Битно је напоменути да ће сви ученици који не буду задовољни својим успехом, добити прилику да до 20. јуна поправе оцене на лични захтев- наведено је у саопштењу.

Основна школа „Владислав Рибникар“ остаће школа

Школа „Владислав Рибникар” биће реконструисана и током процеса реконструкције биће изграђен меморијални део у знак сећања на децу и школског чувара, који су свакога дана у тој школи показивали изузетност.

Након обављеног ванредног инспекцијског надзора у Огледној основној школи „Владислав Рибникар“, потврђена су сазнања Центра за социјални рад, Министарства просвете и Министарства за бригу о породици, да у овој школи није било вршњачког насиља у односу на малолетног К. К.

Расписан песнички конкурс „Рашин шешир“

Igor Crnogorac June 1, 2023

Удружење грађана „Раша Попов“ из Мокрина отворило је песнички конкурс за старије основце. Тема конкурса је „Хоћу-нећу“ и расписује се поводом шесте манифестације „Дан Раше Попова“.

Жири ће, за победничку песму, доделити Награду Рашин шешир и, поред ње, једну прву, две друге и три треће награде. Награђени ће своје песме читати на манифестацији посвећеној овом књижевнику, рођеном Мокринчанину. “Дан Раше Попова” одржава се на дан његовог рођења, 26. јуна и у оквиру Недеље културе у Мокрину.

Песме се шаљу исључиво eктронским путем, на мејл: danrasepopova@gmail.com, до 10. јуна.

Обeлежена годишњица бомбардовања Кикинде

Igor Crnogorac June 1, 2023

Уз сећање на све невино страдале у нашој држави у току агресије 1999. године, годишњица НАТО бомбардовања Кикинде обележена је данас на градском тргу.

Код Споменика жртвама ратова деведестих „Туга“, цвеће су положили и запалили свеће представници Српских ратних ветерана са Секцијом породица погинулих, СУБНОР-а са Секцијом Посебне јединице полиције, и представници локалне самоуправе: председник Градског парламента, Младен Богдан, и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Прошле су 24 године од бомбардовања, а и данас смо сведоци страдања нашег народа, сада на Косову и Метохији. Овде смо да и њима изразимо подршку – рекао је председник Скупштине Српских ратних ветерана, Владимир Радојчић.

Он је подсетио да је, на данашњи дан, шпанска авијација бацила бомбе на магацин и Центар за обуку паса кикиндске Касарне. Један пројектил је промашио циљ и завршио у атару. На срећу, није било погинулих ни повређених, али је повратни удар причинио материјалну штету на кућама у ширем рејону касарне.

– Овај догађај не сме да буде заборављен због свих који су се борили у том рату и свим осталим ратовима од 1991, до 1999. и дали животе за своју земљу – истакао је председник Скупштине града, Младен Богдан. – Удружења која чувају традицију и културу сећања веома су нам важна и Град континуирано ради на побољшању услова ратних војних ветерана. Управо је у изради нови локални акциони план за побољшање њиховог положаја.

Богдан је подсетио да је данас Међународни дан деце и да је, у НАТО агресији, погинуло више од 80 малишана.

– Никада не смемо да заборавимо оно што је учињено њима, њиховој породици и свим грађанима наше земље. Град Кикинда, својим мерама и политиком, стално ради на томе да свако дете живи у нормалној и здравој породици и средини – рекао је Богдан.

НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије трајалo је од 24. марта до 10. јуна 1999. године. У њему је учествовало 13 држава, а još девет земаља уступило је ваздушни простор за спровођење агресије.

Обележавање Међународног дана детета

Dejan Panić June 1, 2023

Министарка за бригу о породици и демографију у Влади Републике Србије Дарија Кисић упутила је отворено писмо најмлађим суграђанима поводом Међународног дана деце, који се данас обележава широм света.

Сајт Владе Републике Србије преноси отворено писмо министарке Кисић у целини:

„Драга децо,

Сваки дан је ваш, али данас је свакако један посебан. Данас је Међународни дан детета, дан када и ви и ми треба да урадимо само једно – ви да будете деца, а ми поносни што вас имамо.

Данас је дан и када треба да нас подсетите колико је лепо бити дете, колико је важно уживати у детињству, веровати у себе, живети пуним плућима и радовати се сваком новом дану. Верујте нам, детињство је најлепше доба и зато не дајте да вам прође без искрених осмеха, много дружења, прегршт снова и жеља.

Бирајте свој пут, али увек се својим пријатељима нађите и на њиховом, да им пружите руку пријатељства, загрљај утехе, лепу реч и ветар у леђа. Чувајте слабије од себе, помозите онима којима математика није јача страна или им је дар за музику велика мана, радујте се и када неко добије бољу оцену од вас, јер ви сте сви заједно будућност свих нас.

Запамтите да од искреног другарства већег богатства нема, али да се и за то треба давати отвореног срца, јер не каже се случајно да си богат онолико колико имаш пријатеља. Зато дајте све од себе да будете богати, али да се ваше богатство не мери новцем, већ бројем пријатеља.

Верујте у своје снове, будите упорни и истрајни у својим жељама, јер када порастете можете да будете шта год желите, све зависи од вас.

Ми старији смо ту, за савет, за подршку, за решавање сваког вашег наизглед нерешивог проблема, ми смо ту да вам кажемо да све можете и да вам је свет на длану.

Ми смо ту да вам кажемо да сте сви, иако различити, заиста посебни. Ми смо ту да вас волимо, али и да вам укажемо колико је важно да и ви волите себе, баш такве какви јесте”, навела је Кисић.

Банатски сликари на сусрету уметника у Влашкој

Igor Crnogorac June 1, 2023

Брацо Азарић и Милан Драгољевић из Нових Козараца учестовали су на Међународној ликовној колонији у Дробета-Турну Северину. На позив Уније визуелних уметника Румуније двојица сликара били су међу петорицом из наше земље – стварали су са колегама из Украјине, Бугарске, Мађарске, Београда, Панчева и Призрена.

– Колонија je трајaла десет дана и, осим нас сликара, радили су и вајари који стварају у мермеру. Завршна изложба одржана је у музеју у Северину. Почаствовани смо позивом јер је учешће на оваквој колонији за нас велики успех – рекао је Азарић.

Брацо Азарић и Милан Драгољевић приређивали су до данас велики број групних и самосталних изложби и учесници су бројних ликовних колонија. Азарић је организатор традиционалног сусрета ликовних уметника „Дани Здравка Мандића“, названог по сликару из овог места чији легат, од 2012. године постоји у Вили у Новим Козарцима.

„Комуна”: Потражите нас четвртком на киосцима

Jelena Trifunović May 31, 2023

У новом броју градског информативног недељника „Комуна“:

Станислава Хрњак, председница Градског одбора Српске напредне странке: О скупу „Србија наде“, избору Милоша Вучевића, формирању великог Народног покрета и другим актуелним темама.

Др Чедомир Гавранчић, познати специјалиста, поново ради у родној Кикинди: У здравству потребно искуства и стрпљења, а тога понестаје

Млади уметник Стефан Бјелић за „Комуну“: Нови мурали за лепше лице града

У Банатском Великом Селу наредног викенда: Отварање обновљене Завичајне куће и први Школски крајишки вишебој

Фељтон о Бошку Бурсаћу: Момак из Накова- истински ас

Титула чиста к’о суза: Мокринчани прославили повратак у трећи рукометни ранг

Потражите „Комуну” четвртком на киосцима!

350375580_980417932993492_2412439532513911326_n

Кикинђанин нестао у Грчкој

Jelena Trifunović May 31, 2023

Суграђанин Радован Јурачић, кренуо је из Атине трајектом на острво Кос, међутим, од понедељка у 20 часова, када се последњи пут чуо са супругом Драганом, губи му се сваки траг.

У објави која од синоћ циркулише грчким групама, Драгана је навела да се са супругом чула последњи пут у понедељак око осам сати увече. Према њеним речима, на острву Кос, требало је да буде око шест ујутру по грчком времену.

“Поздрав, да ли је неко јуче путовао од Атине до острва Кос бродом, брод је кренуо из Атине у 18 сати? Супруг је јуче кренуо тим бродом и ту му се губи сваки траг. Око 20сати смо се чули, био је на броду. Јутрос је требао око 6 да стигне на Кос, а мобилни му није доступан. На Кос није стигао. Било каква информација значи. Хвала”, гласила је Драганина објава унутар групе “Грчка инфо”.

Ускоро је уследила допуна информације, у којој је навела да је Радованов телефон лоциран, али на острву Родос.

“Да ли има неког на Родосу, локација телефона показује да је тамо. Америкис је улица продавница је Карагеоргиу Георгие”, написала је она. У разговору за “Блиц”, Драгана је рекла да је он аутобусом кренуо до Атине, да би се тамо укрцао на ферибот за острво.

-Аутобусом је кренуо од Кикинде до Новог Сада. Након тога, ишао је од Новог Сада до Атине исто аутобусом. У Атини се укрцао на феробот, прича она.

Како је рекла, Радован са којим има двоје деце, никада није имао обичај да оде негде а да се не јави претходно. На острво Кос отишао је код кума, са намером да тамо нађе сезонски посао.
-Чули смо се у понедељак, у осам сати је био на броду. Никада није отишао да се не јави. Отишао је код кума који тамо ради да проба да нађе посао, каже Драгана. Радован је према њеним речима мајстор електонике и механике. У тренутку нестанка, на себи је имао црну мајицу, тексас бермуде и плаве патике.

На питање како да ли је њен супруг звучао забринуто када су се чули, те и да ли се кум чуо са њим можда након ње, одговара одрично.

-Нормално је звучао, веза се мало прекидала. Према мојим сазнањима, није се чуо са кумом после нашег разговора. Задњи пут му је телефона лоциран јуче у 12 на Родосу, прича Драгана.

Након што је започела апел на друштвеним мрежама, Драгана се обратила и надлежним институцијама у земљи и иностранству. Обавештен је МУП Србије, амбасада Србије у Грчкој, али и локалне службе полиције на острву Родос и Кос. Како је рекла, у потрагу за њеним несталим супругом биће укључен и Интерпол.

Такође, велики број Срба али и Грка унутар фејсук група “Грчка инфо”, “Грчка Уживо” и “Лајве фром Грис” укључио се у потрагу за несталим Радованом.

“Свака помоћ је добродошла. Нажалост још немамо никаквих информација”, написала је она унутар објаве на једној од фејсбук група посвећених Грчкој.

Сви они који имају сазнања о Радованом нестанку или су га можда видели на трајекту за Кос, могу се обратити надлежним службама или писати Драгани на број телефона 064 560 67 60.

(БЛИЦ)