najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Novi broj KOMUNE danas je na vašim kioscima. Čita nas i sportska heroina Marica Stražmešter koja nam je dala intervju neposredno pred dolazak iz SAD u rodnu Kikindu.
Ne zaboravite, četvrtak je dan za KOMUNU.
U današnjem broju, između ostalog; čitajte:
Planovi gradske vlasti se obistinili: Kikinda dobija prvi ritejl
Blokada i opoziciono (pre)sabiranje
Veliko srce hrabre Julijane-na braniku domovine u dalekom svetu
Četrdeset godina aforizama sugrađanina Save Markova
i još mnogo toga…
Tretmani protiv komaraca sa zemlje i iz vazduha na području Kikinde biće izvedeni u periodu od 2. do 16. jula, u prvom terminu sa povoljnim meteo-uslovima, saopšteno je iz novosadske „Ciklonizacije“.
Kako se navodi, tretiranje će se izvoditi preparatima na bazi lambda-cihalotrina i deltametrina. Upozoravaju se pčelari da su preparati toksični za pčele i preporučuje se njihovo zatvaranje ili izmeštanje na najmanje pet kilometara od mesta tretiranja. Dejstvo preparata traje jedan dan.
Bioskop na otvorenom biće organizovan u petak, 30. juna, na Starom jezeru. Biće prikazan film „Munje opet“, u kojem, između ostalih, igraju Sergej Trifunović, Boris Milivojević, Nikola Đuričko i Jelisaveta Seka Sablić.
Događaj je deo „Kikindskog leta“ u organizaciji Turističke organizacije Grada. Početak je u 21 sat, ulazak je besplatan.
Članovi Sekcije veterana Posebnih jedinica Policije (PJP) juče su odali pomen svom stradalom saborcu Tintor Peri koji je, pre 25 godina, na Vidovdan, izgubio život u borbama sa albanskim teroristima.
U ime svojih saboraca položili su vence na spomen obeležje ispred Mesne zajednice u Ostojićevu i na grob Tintora, jednog od palih heroja PJP.
– Za našu jedinicu ta 1998. godina bila je izuzetno teška. U oružanom sukobu sa teroristima poginulo je šestoro i ranjeno 18 naših pripadnika. Među poginulima je bio i Pera Tintor. Kao njegove kolege i saborci trudićemo se da sećanja na njega i na svu našu palu braću ne izblede – poručio je jedan od starešina PJP, poručnik Brane Ilić.
Iz Policijske uprave Kikinda u borbama na Kosovu i Metohiji poginulo je devet pripadnika Posebnih jedinica. Sekcija Veterana, koja deluje u okviru kikindskog SUBNOR-a, okuplja 52 člana koji, s ponosom i tugom, neguju sećanje na svoje poginule saborce.
Na jednoj od zgrada koje pripadaju Poljoprivrednom preduzeću AD „Kozara“ u Banatskom Velikom Selu jutros je izbio požar. Da gori krovna konstrukcija na objektu prijavljeno je u 8.35 i odmah su upućena tri vozila kikindske Vatrogasne jedinice i po jedno vozilo profesionalne Vatrogasne brigade NIS-a i DVD-a iz Ruskog Sela, saznajemo u Policijskoj upravi Kikinda. Povređenih nema jer je u pitanju objekat (bivši motel) koji nije u upotrebi.
Kako se navodi, požar je lokalizovan u devet sati, a gašenje je još uvek u toku. Kada se objekat dovede u bezbedno stanje, započeće se sa istražnim radnjama i procenom materijalne štete, tako da uzrok požara za sada nije poznat.
(Foto: FB printscreen)
U zajedničkoj organizaciji Grada i Srpske pravoslavne crkvene opštine, večeras je, u svečanoj sali Narodnog muzeja, uz prisustvo sveštenstva, predstavnika Grada, gostiju i velikog broja Kikinđana, održana Vidovdanska akademija.
Gradonačelnik Nikola Lukač podsetio je da je ovo prvi put da Grad i Crkvena opština organizuju ovu svečanost.
– Vidovdan označava sabiranje i zajedništvo i treba da nas okupi oko ideje koja je najvažnija za celo srpstvo, a ona podrazumeva očuvanje samostalnosti i jedinstvo, kao i da se nikada ne odreknemo svoje istorije i porekla, da smo suvereni. Na ovaj veliki praznik molimo se i za bolji život Srba na Kosovu i Metohiji i ohrabrujemo naše sunarodnike jer Srbija nikada neće odustati od borbe za svakog Srbina i za svoju zemlju. Mi koji imamo mogućnost donošenja odluka nikada nećemo izdati našu otadžbinu, uvek će nam na prvom mestu biti ljubav prema Srbiji. Ona će nas i ubuduće sabirati, okupljati i gurati napred, da gradimo još bolju budućnost za Kikindu i našu zemlju i da svi Srbi i oni koji vole Srbiju budu sabrani, da zajedno uspravno koračamo, verujući u našu otadžbinu i boreći se nju – istakao je Lukač.
Protonamesnik, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana, Boban Petrović, preneo je blagoslov episkopa Nikanora i, u njegovo i u ime Crkvene opštine Kikinda, zahvalio je Gradskoj upravi na saradnji u organizovanju Akademije.
Vidovdan ima višestruki značaj, dodao je otac Miroslav Bubalo.
– Sam praznik ima, pored verskog, i moralni značaj i obavezujući je za naredne generacije – kazao je Bubalo. – Oni koji nam kroz istoriju nisu bili prijatelji, birali su upravo taj dan da nas ponize.
Tema Vidovdanske akademije bila je vojno sveštenstvo u Srbiji. O tome je govorio pukovnik Stevica Karapandžin koji je osmislio model verskog života u vojnoj sredini i priredio podzakonska akta radi povratka sveštenika u vojsku nakon sedam decenija.
– Mi smo prvi, u tadašnjoj Evropi, 1839. godine, u vreme Knjaza Miloša, kada nismo bili ni potpuno nezavisni, imali zakonom regulisanu poziciju vojnog sveštenika. U vreme kada sam počeo da radim na tome, Srbija je bila tek jedna od nekoliko zemalja koja nije imala sveštenstvo u vojsci – pored Crne Gore, Albanije, Makedonije i Bugarske – rekao je pukovnik Karapandžin.
Pukovnika je, zbog ovih zasluga medaljom Svetog Kralja Milutina odlikovao Patrijarh Irinej, a Karapandžin je ovu temu i proces pretočio u knjigu „Verska služba u Vojsci Srbije“.
Na Vidovdanskoj akademiji prisutnima se obratio i otac Slobodan Divljakov, protonamesnik, paroh u Ruskom Selu. U umetničkom delu programa nastupili su Pevačka grupa „Kovilj“ i Ženska pevačka grupa „Gusala“.
Izgradnja ritejl parka počeće u oktobru, a otvaranje je najavljeno za jun naredne godine.
Radovi koje su retki, odabirom privilegovani umetnici imali priliku da stvaraju na Simpozijumu „Tera“ osamdesetih godina prošlog veka, ne obavezno vajari, već i umetnici iz drugih disciplina: slikari, grafičari, fotografi, ostali su u fundusu kao dokaz otvorenosti „Tere“ i njenog eksperimentalnog određenja.
Autori vajarskih dela malog formata bili su samo gosti, stvarali su, u vreme trajanja Simpozijuma samo nekoliko dana, a radili su na od kritičara zadatu temu. U toku osam godina, na taj način, smenjivali su se kritičari, teme i umetnici, a nastali radovi i danas su deo istraživačkog projekta pod nazivom „Koncept“.
U projektu je učestvovalo sedam umetničkih kritičara: Sava Stepanov – tema: kocka, Irina Subotić – tema zemlja-nebo, Bela Duranci – tema brazda, Vesna Đurđević – tema pečat, Svetlana Mladenov – tema ukrštanje, Aleksandra Estela Bjelica – tema krug i Ljiljana Ćinkul – tema kuća.
Skulpture tridesetak od 200 umetnika, učesnika ovog projekta, od danas su dostupni posetiocima u Salonu Muzeja „Tera“ na izložbi „Istraživanje u okviru kolekcije Tera“ koju je otvorila kustoskinja Svetlana Mladenov.
Na sada priređenoj izložbi svojim plastičkim konceptima predstavljaju se: Kosta Bogdanović, Miroslava Kojić, Slobodan Kojić, Aleksandar Bukvić, Mladen Marinkov, Pavle Pejović, Ante Marinović, Đorđije Crnčević, Slavoljub Radojčić, Sreten Milatović, Dobrivoje Krgović, Tanja Ostojić, Zoran Pantelić, Gabrijel Glid, Nenad Šoškić, Rastislav Škulec, Slobodan Era Milivojević, Dušan Petrović, Dragoslav Krnajski, Nina Kocić, Milan Ramaji, Darija Kačić, Dušan Otašević, Dejan Anđelković /Jelica Radovanović, Marina Popović, Mileta Prodanović, Dragana Parlać, Milan Blanuša, Miroljub Stamenković i Anka Burić.
Izložba će trajati do kraja jula i može se razgledati od utorka do subote, od 10 do 16 sati.
Kako bi obeležili sećanje na sve junake koji su stradali za ovu zemlju od Kosovske bitke do danas, u Kikindi programi obeležavanja Vidovdana traju od jutarnjih sati i završavaju se Vidovdanskom akademijom.
U organizaciju događaja uključili su se Grad Kikinda, Srpska pravoslavna crkvena opština i Srpski ratni veterani. U prepodnevnim satima održane su svečana liturgija u Hramu Svetog Velikomučenika Kneza Lazara u Nakovu, a zatim su, u Crkvi Svetog Oca Nikolaja u Kikindi. Srpski ratni veterani obeležili svoju slavu rezanjem slavskog kolača.
Kod spomenika “Tuga” na trgu vence su položili: rodbina stradalih, predstavnici Grada, boračkih organizacija, MUP-a i Vojske Srbije, i predstavnici garnizona iz Kuršumlije i Bačke Topole. Održan je pomen, a zatim i prigodan program u kojem su pročitana imena 37 poginulih i nestalih Kikinđana, vojnika i policajaca, tokom oružanih sukoba od 1990. do 1999. godine.
Jelena Karanović, sestra Marka Utržana, prvog vojnika iz Kikinde koji je poginuo u ratovima devedesetih, rekla je da pravda ni do danas nije zadovoljena.
– Marko je služio vojsku u Ljubljani, zatim je prebačen u kasarnu u Hrvatskoj. Tada su on i njegovi drugovi zarobljeni i zatvoreni u logor Rakitje u kojem su mučeni i tamo su ubili Marka. Imao je 20 godina. Dugo sam ga čekala da se vrati, nisam mogla da prihvatim da više nije živ. Od 2016. godine počela je istraga o ubistvu i mučenju vojnika. Počinioca, Branka Tunića, Albanca, pripadnika Zengi, koji je do smrti tukao Marka i mučio još 16 njegovih drugova, Slovenija nije htela da isporuči Srbiji. On se sada nalazi u Hrvatskoj i sudi mu se u odsustvu. Nadamo se da će pravda pobediti jer ono što su prošli moj brat i njegovi drugovi bila je golgota – kaže Jelena.
Iz Gradske uprave pomenu su prisustvovali predsednik Gradske skupštine Mladen Bogdan, članice Gradskog veća, Valentina Mickovski i Melita Gombar i načelnik Gradske uprave, Dragiša Mihajlović.
– Važno je da nastavimo tradiciju obeležavanja jednog od najvažnijih datuma u istoriji Srba i održavamo sećanje na sve naše junake, od Kosovskog boja do danas. Ovo je bilo prekinuto u jednom periodu i nastavljeno je 2013. godine – rekao je Bogdan. – Vidovdan i Kosovski zavet utkani su u genetski kod Srba. Uvek ćemo podržavati rad boračkih udruženja i voditi brigu o porodicama poginulih. Danas šaljemo poruku sabornosti i jedinstva koje nam je potrebno i pružamo podršku našem narodu na Kosovu koji trpi velike pritiske.
Svečana Vidovdanska akademija, u organizaciji Grada i Crkvene opštine, održaće se u Narodnom muzeju, od 18 sati.
Međunarodna izložba ručnih rukotvorina biće održana 24. put, a prvi put domaćin će biti Kikinda. Organizatori manifestacije su Savez ljubitelja ručnih radova i negovanje kulturnih tradicija Mađara i drugih narodnosti Vojvodine, Udruženje ljubitelja ručnih radova Kulturnog umetničkog društva „Eđšeg” i Udruženje rukotvorina „Viola”.
Učesnici iz cele Vojvodine i susednih zemalja izložiće svoje radove.
Svi zainteresovani, izložbu će moći da pogledaju u Osnovnoj školi „Feješ Klara” u četvrtak 29. juna od 13 časova do 17 časova, u petak 30. juna od 9 časova do 17 časova i u subotu 1. jula od 13 časova do 17 sati.
Izložba će biti otvorena u četvrtak u 13 sati u pomenutoj školi, a zatvorena u nedelju u 13 sati u KUD „Eđšeg”.
