Classic Layout | Page 822 of 1026 | Кикиндски портал

Фестивал “Кикинда Опен Ер” први пут у нашем граду

Aleksandra Djuran July 21, 2023

„Кикинда Опен Ер“ нови је културни садржај у ком ће 26. и 27. августа моћи да уживају сви суграђани. Организатор је Културни центар, а по угледу на светске градове и Кикинђани ће моћи да присуствују фестивалу културе под отвореним небом, истакао је Марко Марковљев.

-Наш град има мноштво занимљивих садржаја, али је мало оних који превазилазе границе Кикинде. Стога смо дошли на идеју да организујемо фестивал културе који ће свим Кикинђанима, комшијама у окружењу и гостима нашег града представити врхунску културу. Првог дана планиран је концерт Гудачке репрезентације Србије коју је окупио наш прослављени виолинста Стефан Миленковић и то код споменика Жртвама фашизма – рекао је Марковљев.

Централни догађај је 27. августа на Старом језеру чији потенцијал је, како наводи Марковљев, недовољно искоришћен.

-Кикинда ће бити домаћин „Рок опери“ под вођством диригента и арнжера Федoра Вртачника. Ванвременски антологијски рок хитови биће изведени у посебном симфонијском звуку и специфичним интерпретацијама. Наступају хор и окестар Народног позоришта и новосадски „Биг бенд“, као и солисти међу којима су Бојана Стаменов, Јелена Гавриловић и остали. – казао је Марко Марковљев и додао да се нада да ће фестивал културе на отвореном постати традиционалан и још бољи јер Кикинда је престоница културе са или без титуле.

Генерални покровитељ је Град Кикинда, а став локалне самоуправе је да простор Старог језера може боље и садржајније да се искористи, казала је Валентина Мицковски, чланица Градског већа.

-Локална самоуправа употпуности подржава овај догађај јер имамо заједнички циљ да унпаредимо културну понуду града, испунимо културне потребе и подигнемо културу на виши ниво – напоменула је Валентина Мицковски – Културни садржаји током дводневног фестивала прилагођени су свим узрастима и сигурна сам да ће сви програми бити посећени.

Концерти су од 20 часова и бесплатни су. На Старом језеру планиране су и радионице за децу, као и Ноћни базар на ком ће се представити локални произвођачи хране и пића.

Финале турнира у малом фудбалу, синоћ безмало хиљаду гледалаца у Гимназији: Тријумф Про универзала

Dejan Panić July 21, 2023

Екипа Про универзала, победом у финалу од 2:0 над тимом Стоваришта Ковачевић, тријумфовала је на летњем турниру у дворишту кикиндске Гимназије, пред 700 гледалаца с купљеним улазницама па је, рачунајући и велики број малишана, завршном догађају сведочило безмало хиљаду љубитеља „игре на петопарцу”. Стрелац водећег поготка за шампионски састав био је Врбачки у првом полувремену, а победу је оверио Марић у наставку игре. Немања Врбачки проглашен је и за најбољег појединца турнира, најефикаснији је Небојша Ђукић из редова поражених у финалу, постигао је укупно 10 голова на такмичењу, а за најбољег голмана проглашен је Бошко Крстић, такође из Стоваришта Ковачевић. Пехар капитену Про универзала Бориславу Симину уручио је градоначелник Кикинде Никола Лукач.

– Све је било на високом нивоу, од организације до овог финалног меча. Сви смо уживали и видели колико је Кикинђана било овде и колико они воле „најважнију споредну ствар на свету”. Много квалитетених играча је продефиловало, а ја се захваљујем одличним органозаторима и поручујем да ће Град Кикинда увек да подржи и организује овакве манифестације које окупљају велики број наших младих суграђана – рекао је Лукач.

И Симин је имао само речи хвале за овај турнир.

– Било је савршено, од организације до наше игре у финалу. Заслужено смо победили у утакмици која је била лепа и за гледање – истакао је Симин.

Милош Павловић, из Организације фудбала Павлињо, казао је:

– Хвала Граду Кикинди што је пружио шансу нашој Организацији фудбала да покажемо шта знамо у организацији оваквих манифестација. Све што сте видели потврдило је да Град није погрешио што нам је дао поверење да направимо овај спектакл. Биће ово најбољи турнир у Војводини, а ускоро, за коју годину, и у Србији!

Директор турнира Марко Вукобрат, напоменуо је:

– Све је протекло у најбољем реду, презадовољни смо, а ако је и било неких ситнијих пропуста, сигурно их неће бити догодине. Све ово радимо пре свега због момака у екипама, али исто тако и због ове бројне кикиндске публике и могу само да кажем да више не сме да буде пауза и да овај летњи турнир мора да постане традиција и да буде све бољи и бољи.

Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде, закључила је:

– Веома лепо је било и најважније је да је све прошло без повреда. Сад се види да је ово требало нашим суграђанима, било је и пуно спонзора, лепих награда за гледаоце и сви су могли да оду задовољни кућама, а Марко Вукобрат, као директор турнира, оправдао је наше поверење.

Додајмо, у утакмици за треће место, Агробанат Кикинда, екипа састављена од играча из Зрењанина, савладала је ФК Полет, резултатом 10:3, па је Зрењанинцима припало 50 хиљада динара, другопласирани су инкасирали 150, а шампионска екипа 350 хиљада динара.

Дечија пијаца свакодневно и у новом термину

Igor Crnogorac July 21, 2023

Пијаца у дворишту Културног центра на којој малишани продају своје играчке и друге предмете, увек је изазивала велико интересовање и продаваца и купаца свих узраста. Стални термин био је суботом, у јутарњим сатима, а прошле седмице куповина и продаја одвијала се свакодневно.

Због великог интересовања, у овој установи су одлучили да се Дечија пијаца, наредне седмице, одржава сваког дана, од понедељка до петка, али у вечерњем термину – од 18 до 20.30 сати, а након тога у суботу, у редовном термину.

„Мелизми“ на фестивалу у Тоскани

Igor Crnogorac July 21, 2023

Женска певачка група Културног центра, „Мелизми“, наступиће на петом Интернационалном фестивалу фолклора у месту Монтекатини Терме у покрајини Тоскана у Италији.

– Имамо част да, на позив организатора Фестивала, уз помоћ Града и Културног центра, учествујемо на овако великом и значајном фестивалу. Представићемо обичај спремања младе уз песме које су се певале том приликом. Наступићемо на отвoреном у граду који посећује велики број туриста. Верујем да ћемо у најбољем светлу представити културу и традицију Баната и да ћемо остварити нове контакте ради будуће сарадње – каже Биљана Мандић, оснивачица и вођа Групе „Мелизми.

Фестивал под називом „Испод неба Тоскане“ одржаће се од 27. до 31. јула. Сваког лета окупи више од 20 фолклорних група са око 600 учесника.

Листамо „Комуну” из јула 1969: Почела изградња робне куће и деветоспратнице

Jelena Trifunović July 21, 2023

На кикиндској штрафти у најужем центру града, пре неки дан почели су радови на градњи робне куће. Овај велики трговински објекат подиже предузеће робних кућа „Београд”- објавила је „Комуна” у првом јулској броју далеке 1969. године.

Како је известио локални недељник, поводом почетка радова, приређена је свечаност којој је присуствовало више локалних друштвено-политичких и јавних радника и представника привредних предузећа.

Била је то 24. робна кућа „Београд”, а дванаеста ван Београда. Пуштање у рад било је предвиђено 1. јула 1970. године.

„Робна кућа биће најлепша и најмодернија коју је предузеће робних кућа „Београд” изградило у Војводини. Укупна површина износиће 4.130 квадратних метара, од чега ће се продајни објекат распростирати на 2.330 квадратних метара. Биће опремљена најсавременијом опремом и уређајима, а продаваће се све врсте робе. Представник Робних кућа је рекао да ће се овде запослити 130 средњошколаца, а отварањем робне куће и локална индустрија имаће могућност за шири пласман робе, наравно под условом да је она квалитетна.

Симболичним пуштањем у рад багера, потпредседник општинске скупштине Слободан Живић обележио је почетак радова које је обављало предузеће „Јединство” из Смедеревске Паланке”, известила је „Комуна”.

Први солитер

Да је тог лета 1969. грађевинска сезона у Кикинди била динамична, сведочи још један текст објављен у истом броју листа.

„Почела је градња деветоспратнице, првог кикиндског солитера- на углу улица Бранка Радичевића и Војводе Путника. У приземљу ће се налазити локали, а на спратовима станови и друштвене просторије”- кратко је забележено уз фотографију градилишта.

Први аутомат за сладолед

Листајући стару „Комуну” вест која нам је такође привукла пажњу, а верујемо да ће бити занимљива и вама, тиче се првог аутомата за сладолед.

„Као и многи већи градови, Кикинда је добила први аутомат за експрес сладолед и лимунаду. Посластичар Мухарем Нури купио је овај апарат и поставио га на углу код пијаце, одмах испред новоотворене пословнице „Путника”. Кикинђани су поздравили овај потез сналажљивог посластичара јер врло брзо могу добити одличан сладолед и хладну лимунаду”- бележи репортер „Комуне”.

Са читаоцима је поделио и утисак да је ипак, могла бити пронађена „пригоднија локација, јер многи суграђани не знају за експрес сладолед и лимунаду”.

ПИО фонд упозорио на нову превару

Jelena Trifunović July 21, 2023

Фонд за пензијско и инвалидско осигурање Србије (ПИО) саопштио је да су се појавиле нове преваре пензионера.

У њима непознати људи, представљајући се као радници овог фонда, обавештавају пензионере да ће им на кућну адресу стићи лек. У тим обавештењима се наводи да је потребно да лек пију једном дневно и пензионерима се поручује да припреме личну карту и здравствену књижицу како би преузели лек.

Из Фонда апелују на старије грађане да никако не наседају на такве позиве и понуде, јер, како истичу, Фонд не комуницира са пензионерима на такав начин и не нуди никакву робу и услуге.

Пензионере позивају да у своје домове не примају људе који се представљају као радници Фонда ПИО и наводе да, уколико им неко са таквим образложењем дође на врата, то одмах пријаве полицији.

За енергетску санацију домаћинстава 20 милиона динара

Aleksandra Djuran July 20, 2023

Граду Кикинди опредељено је 20 милиона динара за спровођење програма енергетске санације породичних кућа и станова. У претходне две године, тачно 150 суграђана добило је субвенције за улагање у енергетску ефикасност, у својим домовима.

-Ове године опредељено је два и по пута више новца него претходне године, укупно 20 милиона динара – навео је Никола Југин, енергетски менаџер, који је данас потписао уговор у Министраству рударства и енергетике.

Следећи корак је да локалне самоуправе распишу конкурс за избор фирми које ће бити извођачи радова, а онда и за грађане. Новина у одобравању субвенција је то што ће грађани моћи да се пријављују током целе године, као и да ће моћи да добију и до 65 одсто инвестиције коју планирају. Досад је била пракса да им се одобрава до 50 одсто, док осталих 50 одсто, по пола, обезбеђују локалне самоуправе и Министарство.

Нови програма за енергетску санацију породичних кућа и станова требало би да траје пет година током којих би, према очекивању Министарства, око 50.000 домаћинстава требало да добије субвенције. Грађани могу да добију субвенције за замену столарије, изолацију кровова и зидова, уградњу ефикаснијих котлова, соларних колектора, соларних панела и топлотних пумпи.

Пријаве ће бити могуће током целе године, а грађани ће моћи да добију и до 65 одсто инвестиције коју планирају. Министарство рударства и енергетике је саопштило да су новац за субвенције добиле све локалне самоуправе које су се пријавиле. Укупно су општине и градови од Министарства добили 978,3 милиона динара, док су они обезбедили из сопствених буџета 813,7 милиона динара, па ће грађани имати на располагању 1,79 милијарди динара.

Летњи ризици по здравље паса – помозите им да их лакше преброде

Igor Crnogorac July 20, 2023

Неповољне временске прилике сметају и животињама, а прилагођавање и пажња власника неопходни су ради заштите здравља кућних љубимаца. Поред тога, активан је парво вирус, односно „мачија“ куга, која погађа само псе и може да има и фаталне последице.

– Клима се мења, сваке године температуре су све више, што утиче на животиње и погодује развоју различитих болести – каже др Мирјана Пилиповић, специјалиста ветеринарске медицине из Ветеринарске станице „Фини-вет“ у Кикинди.

Пре свега, важно је учинити све што је потребно како би пси лакше поднели врућину. Под већим ризиком су они са црном, дугом и ућебаном длаком.

– Уколико је пас у дворишту, треба му обезбедити хладовину и чисту воду коју стално треба мењати јер пси у води и перу шапице и загаде је. Лети имају смањен апетит, треба их хранити или рано ујутро или касно увече. Уколико им се даје мека, течна, кувана храна, важно је водити рачуна о томе да буде у мањим порцијама јер, на овако високим температурама, таква храна је већ за 15 мунута препуна бактерија. Пас ово толерише до одређене границе, а затим може да добије упалу црева са дијарејом, што изазива веома озбиљан губитак воде. Најбоље је остављати суву храну у гранулама – каже др Пилиповић.

Ово се односи и на животиње на улицама, додаје. Остављање воде је врло хумано али је, такође, треба чешће мењати и, најбоље је да то буде у неколико мањих посуда јер, ако више животиња пије на истом месту, то може бити извор заразе.

Опасни и често смртоносни вируси

Како су, и у овом периоду, честе заразне болести, веома је важно да власници знају како треба да поступају да не би довели у ризик и друге животиње. Када се појаве ретке столице, увек прво треба позвати ветеринара ради процене да ли је могуће да је у питању заразна болест. У том случају, ветеринар треба да дође код оболелог пса, како он не би, приликом доласка у амбуланту, урином и изметом ширио заразу, објашњава др Пилиповић.

– Једна од тешких заразних болести паса је парвовироза, и сада је има, иако је пролетос била израженија – каже. – Позната је као „мачија куга“, али вирус напада псе и може да буде кобан, посебно код штенаца. Симптоми су дијареја, повраћање и дехидратација. Најгора је необавештеност јер људи доводе зараженог пса пешице и шире заразу. Лечење је симптоматолошко, најважније је надокнадити течност и електролите. Код одраслих паса може да прође са сасвим благом клиничком сликом.

Овај веома опасан вирус који се, у чак 70 одсто случајева, завршава смртним исходом код штенаца и младих паса до годину и по дана старости, могао би, прецизира наша саговорница, да буде потпуно сузбијен, када би вакцинација била масовна.

– Тако је и беснило овде практично искорењено масовном вакцинацијом која је законски обавезна – напомиње др Пилиповић. – Када би се тако радило и са осталим вакцинама, када бисмо имали више заштићених паса, искоренили бисмо и парво и још неке теже болести.

Она додаје да се, свакако, треба консултовати са ветеринаром и обезбедити псу поливалентну вакцину која се даје једном годишње, а затим на две године.

Када су вакцине у питању, за удомитеље је препорука да, када узму пса са улице, обаве вакцинацију и заштиту као када је штене у питању. И да се вакцинација обавља редовно јер обнавља имунитет.

Др Пилиповић указује и на, овде такође веома распрострањену болест – инвазију ларве мува.

– Уколико пас има било какву промену на кожи гнојног карактера, рану од убода или чир, на њој мува може да остави своју ларву. Затим се појављују црви који праве тунеле, џепове по кожи пса. У овом периоду, инфекције често изазове и трава „дивље жито“ која може дубоко да продре у кожу пса, и зато је препорука да се пас добро прегледа, посебно њушка, уши, потпазушје, шапице.

Топлотни удари код паса

– Људи шетају псе не размишљајући о томе да они немају заштиту на шапицама и зато долази до опекотина, рана и упала. Ако ви не можете да спустите стопало на асфалт, немојте ни пса да шетате – опомиње др Мирјана. – Много паса добија топлотне ударе, у таквим случајевима претерано дахћу, дезоријентисани су, имају густу пљувачку, модре десни, проливе и повраћају, а телесна температура расте и до 41 степена. У таквим случајевима најбоље помаже хлађење инфузијом. Код куће, пса треба ставити у хлад, дати му да пије воду собне температуре, а тек после тога стављати хладније облоге.

Немарност према кућним љубимцима на високим температурама може да буде кобна по њих, напомиње др Пилиповић.

– У затвореном аутомобилу пас може да угине у року од шест минута. Пса не треба уопште на овим врућинама остављати у аутомобилу, као што га не треба затварати у лимене гараже. Старији пси могу да добију и мождани удар, а штенци брзо да дехидрирају.

Занимљиво је да су, због претераног расхлађивања просторија клима уређајима, у летњем периоду, више него зими, присутне инфекције горњих дисајних путева. Нико не трпи велике температурне шокове, па ни пси, указује наша саговорница.

Она додаје да, генерално, више проблема имају пси са пљоснатим или веома издуженим њушкама. Псе са дугом длаком која расте, треба ошишати на најкраће како би се уочиле буве, крпељи и ране, и како животиња не би патила због врућине. Дуга длака може бити изолација до извесне мере, али у једном моменту пас се прегреје и може да дође до топлотног удара – истиче др Мирјана Пилиповић из Ветеринарске станице “Фини-вет”.

Родну кућу не да за читаву Америку

Aleksandra Djuran July 20, 2023

Душанки Вреск (74) живот је донео многа искушења, али све их је пребродила са осмехом и јаком вољом. Рођена је у Банатском Великом Селу и по завршетку, тадашње, Школе за васпитаче, 1971. године, посао је добила у Зеници. Рад са децом ју је испуњавао, а у граду у срцу Босне заљубила се, удала и постала мајка Владимира и Иване. Ни слутила није да ће, двадесет година касније, морати да се бори за себе и своје двоје деце. Пошто је избио грађански рат у Југославији, 1992. године вратила се у родно село и постала члан тадашњег колектива „Комуне“.

-У то време посао ме је спасао. Помогао ми је да се психички, али и материјално опоравим и да школујем двоје деце – прича Душанка. – Седам година по повратку у Банатско Велико Село заједно са децом решила сам да одем у Америку и започнем живот од самог почетка. Одлука није била лака јер је моја породица била само једна од многих избегличких која се нашла у страној земљи без иког свог.

Са ћерком студенткињом друге године факултета и сином који је у то време завршио вишу школу за програмере стигла је у Кентаки у место Лујвил.

– У почетку смо имали избегличку помоћ, али смо се брзо снашли. Добила сам посао у Дому за старе као асистенткиња медицинске сестре, син је успео да нађе запослење у својој струци, а ћерки Ивани, захваљујући нашем добром образовању, признати су сви испити са фармацеустког инжењерства и наставила је студирање. Поново смо почели да се кућимо и градимо нови живот у страној земљи – сазнајемо од Душанке. – Од тада је прошло 25 година. Радила сам два посла и то се исплатило. Деца су се оженила, односно удала, и имам три унуке. Сада сам у заслуженој пензији и још увек, када сама то пожелим, радим као трговкиња у познатој робној кући.

Труди се да сваке године више месеци проводи у родном Банатском Великом Селу, а тако је и овог лета.

– Своју родну кућу не бих дала за читаву Америку. И моја деца и унуке највише воле да дођу у Србију, у наше село, јер нигде нема такве слободе, дружења и људи као у Србији. Тамо, што би се рекло – преко баре, имамо пријатеље Американце и нас из некадашње Југославије са којима заједнички прослављамо све празнике и не гледамо ко је које вере или нације. У нашем делу Америке нема српске, али постоји грчка црква коју редовно посећујемо – истиче наша саговорница.

Душанка напомиње и да ће се вратити оног момента када деци не буде више била потребна јер јој је жеља да остатак живота проведе у месту из ког има најлепше успомене.

Дружење корисника “Наше куће” и Кикиндског коњичког клуба

Aleksandra Djuran July 20, 2023

Корисници Центра за пружање услуга социјалне заштите и чланови Кикиндског коњичког клуба имали су дружење у природи. Корисници „Наше куће“ били су у прилици да јашу и мазе коње, као и да се провозају у каруцама.

– За све нас ово је диван дан којег ћемо се дуго сећати. Поред тога што смо изашли из свакодневице упознаћемо и другу страну Кикинде – открила нам је корисница „Наше куће“ Светлана Калинов.– Дружење са члановима Кикиндског коњичког клуба, вожња фијакером, јахање коња нам прија, а животињама смо пружили љубав коју они пружају нама.

Хипотерапија, посебан облик физиотерапије, значајна је свим корисницима, истакла је Николета Павлов, в.д. директорица Центра за пружање услуга социјалне заштите.

– У већим градовима, у установама попут наше, хипотерапија је редовна терапија. На нама и члановима Кикиндског коњичког клуба је да овакав вид терапије постане редовна пракса за особе са инвалидитетом– појаснила је Николета Павлов. – Она доприноси бољем расположењу, подизању сампоуздања, али и дружењу које корисницима пуно значи.

Илија Рађеновић, председник Кикиндског коњичког клуба истакао је да овај клуб у свом опусу рада има и терапијско јахање.

-Имамо дугогодишњу сарадњу са „Нашом кућом“ коју продубљујемо и негујемо оваквим активностима. Корисницима су доступне све наше услуге и они их радо користе. Они су наши драги гости и наше мало, њима много значи – рекао је Рађеновић.

Дружењу је присуствовао и председник Скупштине града Младен Богдан.

– На нама је да помогнемо Центру за пружање услуга социјалне заштите да реализује што више програма за своје кориснике. Побољшање услова рада „Наше куће“ и развијање нових услуга за наше другаре нам је важно и увек ћемо подржати нове идеје и иницијативе. Дан проведен у природи са најплеменитијим животињама умногоме ће значити очувању функционалности – додао је Богдан.

На простору некадашњег погона три фабрике „Тоза Марковић“, Кикиндски коњички клуб од краја маја организовује школу јахања која је изазвала велико интересовање деце и младих. Тренутно је педесетак полазника и позив да се прикључе они који желе отворен је и даље. Школа ради викендом и два дана у току недеље.

Вожња фијакером туристичка атракција

Од овог викенда, у сарадњи са Туристичком организацијом, поново ће почети вожње фијакером централним градским улицама. Вожња ће бити доступна како Кикинђанима, тако и свим гостима нашег града, а укључени су чланови Кикиндског коњичког и клуба „Банат“. Како се прошле године ова туристичка понуда показала као одличан начин да се проведе недељно послеподне, уврштена је и овог лета. Фијакери ће бити спремни у недељу у 18 сати у Доситејевој улици код пијаце.