May 30, 2026

Classic Layout

PLAKAT 1

Festival “Kikinda Open Er” prvi put u našem gradu

Aleksandra Djuran July 21, 2023

„Kikinda Open Er“ novi je kulturni sadržaj  u kom će  26. i 27. avgusta moći da uživaju svi sugrađani. Organizator je Kulturni centar, a po ugledu na svetske gradove i Kikinđani će moći da prisustvuju festivalu kulture pod otvorenim nebom, istakao je Marko Markovljev.

-Naš grad ima mnoštvo zanimljivih sadržaja, ali je malo onih koji prevazilaze granice Kikinde. Stoga smo došli na ideju da organizujemo festival kulture koji će svim Kikinđanima, komšijama u okruženju i gostima našeg grada predstaviti vrhunsku kulturu. Prvog dana planiran je koncert Gudačke reprezentacije Srbije koju je okupio naš proslavljeni violinsta Stefan Milenković i to kod spomenika Žrtvama fašizma – rekao je Markovljev.

Centralni događaj je 27. avgusta na Starom jezeru čiji potencijal je, kako navodi Markovljev, nedovoljno iskorišćen.

-Kikinda će biti domaćin „Rok operi“ pod vođstvom dirigenta i arnžera Fedora Vrtačnika. Vanvremenski antologijski rok hitovi biće izvedeni u posebnom simfonijskom zvuku i specifičnim interpretacijama. Nastupaju hor i okestar Narodnog pozorišta i novosadski „Big bend“, kao i solisti među kojima su Bojana Stamenov, Jelena Gavrilović i ostali.  – kazao je Marko Markovljev i dodao da se nada da će festival kulture na otvorenom postati tradicionalan i još bolji jer Kikinda je prestonica kulture sa ili bez titule.

Generalni pokrovitelj je Grad Kikinda, a stav lokalne samouprave je da prostor Starog jezera može bolje i sadržajnije da se iskoristi, kazala je Valentina Mickovski, članica Gradskog veća.

-Lokalna samouprava upotpunosti podržava ovaj događaj jer imamo zajednički cilj da unparedimo kulturnu ponudu grada, ispunimo kulturne potrebe i podignemo kulturu na viši nivo – napomenula je Valentina Mickovski – Kulturni sadržaji tokom dvodnevnog festivala prilagođeni su svim uzrastima  i sigurna sam da će svi programi biti posećeni.

Koncerti su od 20 časova i besplatni su. Na Starom jezeru planirane su i radionice za decu, kao i Noćni bazar na kom će se predstaviti lokalni proizvođači hrane i pića.

Trijumf Pro univerzala

Finale turnira u malom fudbalu, sinoć bezmalo hiljadu gledalaca u Gimnaziji: Trijumf Pro univerzala

Dejan Panić July 21, 2023

Ekipa Pro univerzala, pobedom u finalu od 2:0 nad timom Stovarišta Kovačević, trijumfovala je na letnjem turniru u dvorištu kikindske Gimnazije, pred 700 gledalaca s kupljenim ulaznicama pa je, računajući i veliki broj mališana, završnom događaju svedočilo bezmalo hiljadu ljubitelja „igre na petoparcu”. Strelac vodećeg pogotka za šampionski sastav bio je Vrbački u prvom poluvremenu, a pobedu je overio Marić u nastavku igre. Nemanja Vrbački proglašen je i za najboljeg pojedinca turnira, najefikasniji je Nebojša Đukić iz redova poraženih u finalu, postigao je ukupno 10 golova na takmičenju, a za najboljeg golmana proglašen je Boško Krstić, takođe iz Stovarišta Kovačević. Pehar kapitenu Pro univerzala Borislavu Siminu uručio je gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač.

– Sve je bilo na visokom nivou, od organizacije do ovog finalnog meča. Svi smo uživali i videli koliko je Kikinđana bilo ovde i koliko oni vole „najvažniju sporednu stvar na svetu”. Mnogo kvalitetenih igrača je prodefilovalo, a ja se zahvaljujem odličnim organozatorima i poručujem da će Grad Kikinda uvek da podrži i organizuje ovakve manifestacije koje okupljaju veliki broj naših mladih sugrađana – rekao je Lukač.

I Simin je imao samo reči hvale za ovaj turnir.

– Bilo je savršeno, od organizacije do naše igre u finalu. Zasluženo smo pobedili u utakmici koja je bila lepa i za gledanje – istakao je Simin.

Miloš Pavlović, iz Organizacije fudbala Pavlinjo, kazao je:

– Hvala Gradu Kikindi što je pružio šansu našoj Organizaciji fudbala da pokažemo šta znamo u organizaciji ovakvih manifestacija. Sve što ste videli potvrdilo je da Grad nije pogrešio što nam je dao poverenje da napravimo ovaj spektakl. Biće ovo najbolji turnir u Vojvodini, a uskoro, za koju godinu, i u Srbiji!

Direktor turnira Marko Vukobrat, napomenuo je:

– Sve je proteklo u najboljem redu, prezadovoljni smo, a ako je i bilo nekih sitnijih propusta, sigurno ih neće biti dogodine. Sve ovo radimo pre svega zbog momaka u ekipama, ali isto tako i zbog ove brojne kikindske publike i mogu samo da kažem da više ne sme da bude pauza i da ovaj letnji turnir mora da postane tradicija i da bude sve bolji i bolji.

Jelena Čudanov, predsednica Sportskog saveza Kikinde, zaključila je:

– Veoma lepo je bilo i najvažnije je da je sve prošlo bez povreda. Sad se vidi da je ovo trebalo našim sugrađanima, bilo je i puno sponzora, lepih nagrada za gledaoce i svi su mogli da odu zadovoljni kućama, a Marko Vukobrat, kao direktor turnira, opravdao je naše poverenje.

Dodajmo, u utakmici za treće mesto, Agrobanat Kikinda, ekipa sastavljena od igrača iz Zrenjanina, savladala je FK Polet, rezultatom 10:3, pa je Zrenjanincima pripalo 50 hiljada dinara, drugoplasirani su inkasirali 150, a šampionska ekipa 350 hiljada dinara.

decija pijaca

Dečija pijaca svakodnevno i u novom terminu

Igor Crnogorac July 21, 2023

Pijaca u dvorištu Kulturnog centra na kojoj mališani prodaju svoje igračke i druge predmete, uvek je izazivala veliko interesovanje i prodavaca i kupaca svih uzrasta. Stalni termin bio je subotom, u jutarnjim satima, a prošle sedmice kupovina i prodaja odvijala se svakodnevno.

Zbog velikog interesovanja, u ovoj ustanovi su odlučili da se Dečija pijaca, naredne sedmice, održava svakog dana, od ponedeljka do petka, ali u večernjem terminu  – od 18 do 20.30 sati, a nakon toga u subotu, u redovnom terminu.

Melizmi 7

„Melizmi“ na festivalu u Toskani

Igor Crnogorac July 21, 2023

Ženska pevačka grupa Kulturnog centra, „Melizmi“, nastupiće na petom Internacionalnom festivalu folklora u mestu Montekatini Terme u pokrajini Toskana u Italiji.

– Imamo čast da, na poziv organizatora Festivala, uz pomoć Grada i Kulturnog centra, učestvujemo na ovako velikom i značajnom festivalu. Predstavićemo običaj spremanja mlade uz pesme koje su se pevale tom prilikom. Nastupićemo na otvorenom u gradu koji posećuje veliki broj turista. Verujem da ćemo u najboljem svetlu predstaviti kulturu i tradiciju Banata i da ćemo ostvariti nove kontakte radi buduće saradnje – kaže Biljana Mandić, osnivačica i vođa Grupe „Melizmi.

Festival pod nazivom „Ispod neba Toskane“ održaće se od 27. do 31. jula. Svakog leta okupi više od 20 folklornih grupa sa oko 600 učesnika.

 

Kikinda 60

Listamo „Komunu” iz jula 1969: Počela izgradnja robne kuće i devetospratnice

Jelena Trifunović July 21, 2023

Na kikindskoj štrafti u najužem centru grada, pre neki dan počeli su radovi na gradnji robne kuće. Ovaj veliki trgovinski objekat podiže preduzeće robnih kuća „Beograd”- objavila je „Komuna” u prvom julskoj broju daleke 1969. godine.

Kako je izvestio lokalni nedeljnik, povodom početka radova, priređena je svečanost kojoj je prisustvovalo više lokalnih društveno-političkih i javnih radnika i predstavnika privrednih preduzeća.

Bila je to 24. robna kuća „Beograd”, a dvanaesta van Beograda.  Puštanje u rad bilo je predviđeno 1. jula 1970. godine.

Nekadašnja Robna kuća Beograd

„Robna kuća biće najlepša i najmodernija koju je preduzeće robnih kuća „Beograd” izgradilo u Vojvodini. Ukupna površina iznosiće 4.130 kvadratnih metara, od čega će se prodajni objekat rasprostirati na 2.330 kvadratnih metara. Biće opremljena najsavremenijom opremom i uređajima, a prodavaće se sve vrste robe. Predstavnik Robnih kuća je rekao da će se ovde zaposliti 130 srednjoškolaca, a otvaranjem robne kuće i lokalna industrija imaće mogućnost za širi plasman robe, naravno pod uslovom da je ona kvalitetna.

Simboličnim puštanjem u rad bagera, potpredsednik opštinske skupštine Slobodan Živić obeležio je početak radova koje je obavljalo preduzeće „Jedinstvo” iz Smederevske Palanke”, izvestila je „Komuna”.

Prvi soliter

Da je tog leta 1969. građevinska sezona u Kikindi bila dinamična, svedoči još jedan tekst objavljen u istom broju lista.

„Počela je gradnja devetospratnice, prvog kikindskog solitera- na uglu ulica Branka Radičevića i Vojvode Putnika. U prizemlju će se nalaziti lokali, a na spratovima stanovi i društvene prostorije”- kratko je zabeleženo uz fotografiju gradilišta.

Prvi automat za sladoled

Listajući staru „Komunu” vest koja nam je takođe privukla pažnju, a verujemo da će biti zanimljiva i vama, tiče se prvog automata za sladoled.

„Kao i mnogi veći gradovi, Kikinda je dobila prvi automat za ekspres sladoled i limunadu. Poslastičar Muharem Nuri kupio je ovaj aparat i postavio ga na uglu kod pijace, odmah ispred novootvorene poslovnice „Putnika”. Kikinđani su pozdravili ovaj potez snalažljivog poslastičara jer vrlo brzo mogu dobiti odličan sladoled i hladnu limunadu”- beleži reporter „Komune”.

Sa čitaocima je podelio i utisak da je ipak, mogla biti pronađena „prigodnija lokacija, jer mnogi sugrađani ne znaju za ekspres sladoled i limunadu”.

 

penzioneri6

PIO fond upozorio na novu prevaru

Jelena Trifunović July 21, 2023

Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije (PIO) saopštio je da su se pojavile nove prevare penzionera.

U njima nepoznati ljudi, predstavljajući se kao radnici ovog fonda, obaveštavaju penzionere da će im na kućnu adresu stići lek. U tim obaveštenjima se navodi da je potrebno da lek piju jednom dnevno i penzionerima se poručuje da pripreme ličnu kartu i zdravstvenu knjižicu kako bi preuzeli lek.

Iz Fonda apeluju na starije građane da nikako ne nasedaju na takve pozive i ponude, jer, kako ističu, Fond ne komunicira sa penzionerima na takav način i ne nudi nikakvu robu i usluge.

Penzionere pozivaju da u svoje domove ne primaju ljude koji se predstavljaju kao radnici Fonda PIO i navode da, ukoliko im neko sa takvim obrazloženjem dođe na vrata, to odmah prijave policiji.

IMG-b40169e6da01f694d8b26c7209b9023e-V

Za energetsku sanaciju domaćinstava 20 miliona dinara

Aleksandra Djuran July 20, 2023

Gradu Kikindi opredeljeno je 20 miliona dinara za sprovođenje programa energetske sanacije porodičnih kuća i stanova. U prethodne dve godine, tačno 150 sugrađana dobilo je subvencije za ulaganje u energetsku efikasnost, u svojim domovima.

-Ove godine opredeljeno je dva i po puta više novca nego prethodne godine, ukupno 20 miliona dinara – naveo je Nikola Jugin, energetski menadžer, koji je danas potpisao ugovor u Ministrastvu rudarstva i energetike.

Sledeći korak je da lokalne samouprave raspišu konkurs za izbor firmi koje će biti izvođači radova, a onda i za građane. Novina u odobravanju subvencija je to što će građani moći da se prijavljuju tokom cele godine, kao i da će moći da dobiju i do 65 odsto investicije koju planiraju. Dosad je bila praksa da im se odobrava do 50 odsto, dok ostalih 50 odsto, po pola, obezbeđuju lokalne samouprave i Ministarstvo.

Novi programa za energetsku sanaciju porodičnih kuća i stanova trebalo bi da traje pet godina tokom kojih bi, prema očekivanju Ministarstva, oko 50.000 domaćinstava trebalo da dobije subvencije. Građani mogu da dobiju subvencije za zamenu stolarije, izolaciju krovova i zidova, ugradnju efikasnijih kotlova, solarnih kolektora, solarnih panela i toplotnih pumpi.

Prijave će biti moguće tokom cele godine, a građani će moći da dobiju i do 65 odsto investicije koju planiraju. Ministarstvo rudarstva i energetike je saopštilo da su novac za subvencije dobile sve lokalne samouprave koje su se prijavile. Ukupno su opštine i gradovi od Ministarstva dobili 978,3 miliona dinara, dok su oni obezbedili iz sopstvenih budžeta 813,7 miliona dinara, pa će građani imati na raspolaganju 1,79 milijardi dinara.

Veterinarka 1

Letnji rizici po zdravlje pasa – pomozite im da ih lakše prebrode

Igor Crnogorac July 20, 2023

Nepovoljne vremenske prilike smetaju i životinjama, a prilagođavanje i pažnja vlasnika neophodni su radi zaštite zdravlja kućnih ljubimaca. Pored toga, aktivan je parvo virus, odnosno „mačija“ kuga, koja pogađa samo pse i može da ima i fatalne posledice.

– Klima se menja, svake godine temperature su sve više, što utiče na životinje i pogoduje razvoju različitih bolesti – kaže dr Mirjana Pilipović, specijalista veterinarske medicine iz Veterinarske stanice „Fini-vet“ u Kikindi.

Pre svega, važno je učiniti sve što je potrebno kako bi psi lakše podneli vrućinu. Pod većim rizikom su oni sa crnom, dugom i ućebanom dlakom.

– Ukoliko je pas u dvorištu, treba mu obezbediti hladovinu i čistu vodu koju stalno treba menjati jer psi u vodi i peru šapice i zagade je. Leti imaju smanjen apetit, treba ih hraniti ili rano ujutro ili kasno uveče. Ukoliko im se daje meka, tečna, kuvana hrana, važno je voditi računa o tome da bude u manjim porcijama jer, na ovako visokim temperaturama, takva hrana je već za 15 munuta prepuna bakterija. Pas ovo toleriše do određene granice, a zatim može da dobije upalu creva sa dijarejom, što izaziva veoma ozbiljan gubitak vode. Najbolje je ostavljati suvu hranu u granulama – kaže dr Pilipović.

Ovo se odnosi i na životinje na ulicama, dodaje. Ostavljanje vode je vrlo humano ali je, takođe, treba češće menjati i, najbolje je da to bude u nekoliko manjih posuda jer, ako više životinja pije na istom mestu, to može biti izvor zaraze.

Opasni i često smrtonosni virusi

Kako su, i u ovom periodu, česte zarazne bolesti, veoma je važno da vlasnici znaju kako treba da postupaju da ne bi doveli u rizik i druge životinje. Kada se pojave retke stolice, uvek prvo treba pozvati veterinara radi procene da li je moguće da je u pitanju zarazna bolest. U tom slučaju, veterinar treba da dođe kod obolelog psa, kako on ne bi, prilikom dolaska u ambulantu, urinom i izmetom širio zarazu, objašnjava dr Pilipović.

– Jedna od teških zaraznih bolesti pasa je parvoviroza, i sada je ima, iako je proletos bila izraženija – kaže. – Poznata je kao „mačija kuga“, ali virus napada pse i može da bude koban, posebno kod štenaca. Simptomi su dijareja, povraćanje i dehidratacija. Najgora je neobaveštenost jer ljudi dovode zaraženog psa pešice i šire zarazu. Lečenje je simptomatološko, najvažnije je nadoknaditi tečnost i elektrolite. Kod odraslih pasa može da prođe sa sasvim blagom kliničkom slikom.

Ovaj veoma opasan virus koji se, u čak 70 odsto slučajeva, završava smrtnim ishodom kod štenaca i mladih pasa do godinu i po dana starosti, mogao bi, precizira naša sagovornica, da bude potpuno suzbijen, kada bi vakcinacija bila masovna.

– Tako je i besnilo ovde praktično iskorenjeno masovnom vakcinacijom koja je zakonski obavezna – napominje dr Pilipović. – Kada bi se tako radilo i sa ostalim vakcinama, kada bismo imali više zaštićenih pasa, iskorenili bismo i parvo i još neke teže bolesti.

Ona dodaje da se, svakako, treba konsultovati sa veterinarom i obezbediti psu polivalentnu vakcinu koja se daje jednom godišnje, a zatim na dve godine.

Kada su vakcine u pitanju, za udomitelje je preporuka da, kada uzmu psa sa ulice, obave vakcinaciju i zaštitu kao kada je štene u pitanju. I da se vakcinacija obavlja redovno jer obnavlja imunitet.

Dr Pilipović ukazuje i na, ovde takođe veoma rasprostranjenu bolest – invaziju larve muva.

– Ukoliko pas ima bilo kakvu promenu na koži gnojnog karaktera, ranu od uboda ili čir, na njoj muva može da ostavi svoju larvu. Zatim se pojavljuju crvi koji prave tunele, džepove po koži psa. U ovom periodu, infekcije često izazove i trava „divlje žito“ koja može duboko da prodre u kožu psa, i zato je preporuka da se pas dobro pregleda, posebno njuška, uši, potpazušje, šapice.

Toplotni udari kod pasa

– Ljudi šetaju pse ne razmišljajući o tome da oni nemaju zaštitu na šapicama i zato dolazi do opekotina, rana i upala. Ako vi ne možete da spustite stopalo na asfalt, nemojte ni psa da šetate – opominje dr Mirjana. – Mnogo pasa dobija  toplotne udare, u takvim slučajevima preterano dahću, dezorijentisani su, imaju gustu pljuvačku, modre desni, prolive i povraćaju, a telesna temperatura raste i do 41 stepena. U takvim slučajevima najbolje pomaže hlađenje infuzijom. Kod kuće, psa treba staviti u hlad, dati mu da pije vodu sobne temperature, a tek posle toga stavljati hladnije obloge.

Nemarnost prema kućnim ljubimcima na visokim temperaturama može da bude  kobna po njih, napominje dr Pilipović.

– U zatvorenom automobilu pas može da ugine u roku od šest minuta. Psa ne treba uopšte na ovim vrućinama ostavljati u automobilu, kao što ga ne treba zatvarati u limene garaže. Stariji psi mogu da dobiju i moždani udar, a štenci brzo da dehidriraju.

Zanimljivo je da su, zbog preteranog rashlađivanja prostorija klima uređajima, u letnjem periodu, više nego zimi, prisutne infekcije gornjih disajnih puteva. Niko ne trpi velike temperaturne šokove, pa ni psi, ukazuje naša sagovornica.

Ona dodaje da, generalno, više problema imaju psi sa pljosnatim ili veoma izduženim njuškama. Pse sa dugom dlakom koja raste, treba ošišati na najkraće kako bi se uočile buve, krpelji i rane, i kako životinja ne bi patila zbog vrućine. Duga dlaka može biti izolacija do izvesne mere, ali u jednom momentu pas se pregreje i može da dođe do toplotnog udara – ističe dr Mirjana Pilipović iz Veterinarske stanice “Fini-vet”.

dusanka porodica

Rodnu kuću ne da za čitavu Ameriku

Aleksandra Djuran July 20, 2023

Dušanki Vresk (74) život je doneo mnoga iskušenja, ali sve ih je prebrodila sa osmehom i jakom voljom. Rođena je u Banatskom Velikom Selu i po završetku, tadašnje, Škole za vaspitače, 1971. godine, posao je dobila u Zenici. Rad sa decom ju je ispunjavao, a u gradu u srcu Bosne zaljubila se, udala i postala majka Vladimira i Ivane. Ni slutila nije da će, dvadeset godina kasnije, morati da se bori za sebe i svoje dvoje dece. Pošto je izbio građanski rat u Jugoslaviji, 1992. godine vratila se u rodno selo i postala član tadašnjeg kolektiva „Komune“.

-U to vreme posao me je spasao. Pomogao mi je da se psihički, ali i materijalno oporavim i da školujem dvoje dece – priča Dušanka. – Sedam godina po povratku u Banatsko Veliko Selo zajedno sa decom rešila sam da odem u Ameriku i započnem život od samog početka. Odluka nije bila laka jer je moja porodica bila samo jedna od mnogih izbegličkih koja se našla u stranoj zemlji bez ikog svog.

Sa ćerkom studentkinjom druge godine fakulteta i sinom koji je u to vreme završio višu školu za programere stigla je u Kentaki u mesto Lujvil.

– U početku smo imali izbegličku pomoć, ali smo se brzo snašli. Dobila sam posao u Domu za stare kao asistentkinja medicinske sestre, sin je uspeo da nađe zaposlenje u svojoj struci, a ćerki Ivani, zahvaljujući našem dobrom obrazovanju, priznati su svi ispiti sa farmaceustkog inženjerstva i nastavila je studiranje. Ponovo smo počeli da se kućimo i gradimo novi život u stranoj zemlji – saznajemo od Dušanke. – Od tada je prošlo 25 godina. Radila sam dva posla i to se isplatilo. Deca su se oženila, odnosno udala, i imam tri unuke. Sada sam u zasluženoj penziji i još uvek, kada sama to poželim, radim kao trgovkinja u poznatoj robnoj kući.

Trudi se da svake godine više meseci provodi u rodnom Banatskom Velikom Selu, a tako je i ovog leta.

– Svoju rodnu kuću ne bih dala za čitavu Ameriku. I moja deca i unuke najviše vole da dođu u Srbiju, u naše selo, jer nigde nema takve slobode, druženja i ljudi kao u Srbiji. Tamo, što bi se reklo – preko bare, imamo prijatelje Amerikance i nas iz nekadašnje Jugoslavije sa kojima zajednički proslavljamo sve praznike i ne gledamo ko je koje vere ili nacije. U našem delu Amerike nema srpske, ali postoji grčka crkva koju redovno posećujemo – ističe naša sagovornica.

Dušanka napominje i da će se vratiti onog momenta kada deci ne bude više bila potrebna jer joj je želja da ostatak života provede u mestu iz kog ima najlepše uspomene.

IMG_20230720_095152

Druženje korisnika “Naše kuće” i Kikindskog konjičkog kluba

Aleksandra Djuran July 20, 2023

Korisnici Centra za pružanje usluga socijalne zaštite i članovi Kikindskog konjičkog kluba imali su druženje u prirodi. Korisnici „Naše kuće“ bili su u prilici da jašu i maze konje, kao i da se provozaju u karucama.

– Za sve nas ovo je divan dan kojeg ćemo se dugo sećati. Pored toga što smo izašli iz svakodnevice upoznaćemo i drugu stranu Kikinde – otkrila nam je korisnica „Naše kuće“ Svetlana Kalinov.– Druženje sa članovima Kikindskog konjičkog kluba, vožnja fijakerom, jahanje konja nam prija, a životinjama smo pružili ljubav koju oni pružaju nama.

Hipoterapija, poseban oblik fizioterapije, značajna je svim korisnicima, istakla je Nikoleta Pavlov, v.d. direktorica Centra za pružanje usluga socijalne zaštite.

– U većim gradovima, u ustanovama poput naše, hipoterapija je redovna terapija. Na nama i članovima Kikindskog konjičkog kluba je da ovakav vid terapije postane redovna praksa za osobe sa invaliditetom– pojasnila je Nikoleta Pavlov. – Ona doprinosi boljem raspoloženju, podizanju sampouzdanja, ali i druženju koje korisnicima puno znači.

Ilija Rađenović, predsednik Kikindskog konjičkog kluba istakao je  da ovaj klub u svom opusu rada ima i terapijsko jahanje.

-Imamo dugogodišnju saradnju sa „Našom kućom“ koju produbljujemo i negujemo ovakvim aktivnostima. Korisnicima su dostupne sve naše usluge i oni ih rado koriste. Oni su naši dragi gosti i naše malo,  njima mnogo znači  – rekao je Rađenović.

Druženju je prisustvovao i predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan.

– Na nama je da pomognemo Centru za pružanje usluga socijalne zaštite da realizuje što više programa za svoje korisnike. Poboljšanje uslova rada „Naše kuće“ i razvijanje novih usluga za naše drugare nam je važno i uvek ćemo podržati nove ideje i inicijative. Dan proveden u prirodi sa najplemenitijim životinjama umnogome će značiti očuvanju funkcionalnosti – dodao je Bogdan.

Na prostoru nekadašnjeg pogona tri fabrike „Toza Marković“, Kikindski konjički klub od kraja maja organizovuje školu jahanja koja je izazvala veliko interesovanje dece i mladih. Trenutno je pedesetak polaznika i poziv da se priključe oni koji žele otvoren je i dalje. Škola radi vikendom i dva dana u toku nedelje.

Vožnja fijakerom turistička atrakcija

Od ovog vikenda, u saradnji sa Turističkom organizacijom,  ponovo će početi vožnje fijakerom centralnim gradskim ulicama. Vožnja će biti dostupna kako Kikinđanima, tako i svim gostima našeg grada,  a uključeni su članovi Kikindskog konjičkog i kluba „Banat“. Kako se prošle godine ova turistička ponuda pokazala kao odličan način da se provede nedeljno poslepodne, uvrštena je i ovog leta. Fijakeri će biti spremni u nedelju u 18 sati u Dositejevoj ulici kod pijace.