Classic Layout

217663478_2623923931246415_7053360300563622830_n

Кикиндски „Ротари клуб“ расписао је конкурс за доделу стипендија за школску 2023/24. године, студентима са местом пребивалишта на територији Кикинде. Услови су да је студент уписао прву годину факултета и да је на буџетском финансирању, као и то да је показао одличан успех у претходном школовању.

 

Потребно је доставити краћу биографију, пропратно писмо, контакт податке, уверење о упису на факултет, доказ места које је кандидат заузео на ранг листи и доказ успеха у претходном школовању. Непотпуне пријаве ће бити одбачене.

Комисија „Ротари клуба“ ће непристрасно, у складу са дискреционим овлашћењима, одабрати три кандидата који ће добити 10 месечних стипендија.

Документација се доставља искључиво електронском поштом до 20. септембра 2023. године на емаил адресу: rckikinda1997@gmail.com

 

Stefan Milenkovic 2

Кикинђани и гости 38. „Дани лудаје“ имали су вечерас изузетну прилику да се увере како звучи врхунска уметност у извођењу виртуоза. Концертне вечери манифестације отворио је виолиниста Стефан Миленковић са оркестром „Камерата“.

На изузетно добро посећеном наступу на централној бини на Тргу, публика је овацијама испратила свако извођење. И сам Миленковић био је изузетно задовољан пријемом.

– Кикинда је прошле године већ била међу првима која је препознала Гудачку репрезентацију младих и овде уприличила њихов концерт. Девојке су биле одушевљене. После су дошле још једном и ево, сада смо, наступили и ми. То је знак једног одређеног сензибилитета овде према таквој врсти уметности, као и да имате и публику која то цени – рекао је Миленовић после концерта.

Са изванредним музичарима Оркестра „Камерата“, регрутованих из новосадске Академије уметности, Миленковић је извео бројна дела класичне музике, али и чувену тему из филма „Шиндлерова листа“. Ово издање „Дана лудаје“ је, наступом овог изузетног, светски славног музичара, већ премашило очекивања, а публици приредило вече за уживање и памћење.

dr Abraham

„Здравље на длану, лудаја на тањиру“ назив је предавања које је вечерас, у дворишту Народне библиотеке, одржао др Горан Абрахам, оснивач Удружења „Здравље на длану“.

Идеја је да се скрене пажња на значај употребе лудаје у исхрани, као аутохтоне врсте на географском подручју на којем се она узгаја, како бисмо доринели унапређењу и одржавању свог здравља, каже др Абрахам.

– Данас је помодарство да људи једу различите врсте биљака и намирница са других поднебља, као што су чиа семенке, авокадо и слично, водећи се идејом да је то здравије од оног што је одгајано на овом подручју – објашњава др Абрахам. – Наука је доказала да су, у процесу варења, апсорпција, искористљивост хранљивих материја из намирница које нису с овог поднебља, због наше генетике, мање него када једете намирнице са географског подручја на којем сте одрасли. Желим да представим хранљиве вредности лудаје, да покажем да је веома здрава и да је треба користити у свакодневној исхрани.

Додаје да је, из народне медицине познато да је бундева добар лаксатив, извор Ц витамина и да је добра за вид. Модерна медицина доказала је да је богата витаминима А, Ц, Б, калијумом, фосфором, калцијумом, влакнима. Сви  суплементи који се користе у превенцији бенигне хиперплазије простате направљени су на бази бундевиног семена, напомиње др Абрахам.

Поред доктора Абрахама, о узгоју ове биљке говорио је професор Владимир Крстоношић, одгајивач и произвођач.

konkurs dani ludaje 4

Најлепшу увертиру у дане посвећене лудаји и ове године направили су млади Кикинђани који су се одазвали на конкурс Народне библиотеке „Јован Поповић“ и Туристичке организације Града. На самом почетку школске године ангажовали су се и створили права ликовна, литерарна и уметничка дела видео-продукције на тему лудаје, односно плодова јесени. На конкурс је стигло око 200 радова. Вечерас су, у дворишту Библиотеке, награђени најбољи.

– То је неисрпна тема и деца нас увек обрадују својом креативношћу. Трудимо се да равноправно наградимо ауторе радова – рекла је Маријана Мирков из Туристичке организације Града.

Партнери у конкурсу, Народна библиотека, такође су задовољни квалитетом пристиглих радова.

– Литерарни конкурс расписан је за млађе основце, а конкурс за видео радове био је намењен ученицима виших разреда основне школе и средњошколцима.  Задовољни смо јер нам сваке године стижу све бољи видео-радови, што значи да деца напредују у дигиталној писмености, а то и јесте наш циљ. Имамо доста групних радова и то нас веома радује – каже Дуња Бркин Трифуновић из Библиотеке.

Ликовне радове оцењивале су Маријана Мирков и магистар Мирослава Којић, о литерарним радовима одлучивали су Дуња Бркин Трифуновић, Кристина Ембер и Слободан Томић, док су о видео-продукцији већала оба жирија.

И ове године највише је стигло ликовних радова, а награде су добили: Стефан Стајић из вртића „Колибри“, Хана Рацков из вртића „Бамби“, Дуња Мартин – ОШ Жарко Зрењанин, Младен Пајић из ОШ „Миливој Оморац“ из Иђоша“, Жељко Адамов – ОШ „6. Октобар“, Јован Илијин и Немања Ромаков из Школе „Ђура Јакшић“ и Хана Рофа, ученица ОШ „Јован Поповић“. За колекцију радова признање је добила предшколска група вртића „Мики“, васпитача Драгослава Танацкова и Мирјане Станишић.

На литерарном конкурсу најбољи су, по оцени жирија, били: Анђела Секулић из ОШ „Славко Родић“ из Банатског Великог Села“, Мира Ердељан из Школе „Жарко Зрењанин“, Милутин Грубор, ученик ОШ „Јован Поповић“ и, за рад на мађарском језику, награђен је Атила Варга, ученик ОШ „Мора Карољ“ из Сајана.

У конкуренцији видео радова, односно реклама за „Дане лудаје“, признања су освојила остварења из ОШ „Ђура Јакшић“, ОШ „Вук Караџић“ и из Економско-трговинске школе. Похваљени су радови школа „Васа Стајић“ из Мокрина и „Мора Карољ из Сајана“.

Сви најбољи аутори добили су дипломе и слаткише, похваљени бесплатне чланарине у Библиотеци, а првопласирани и ваучере књижаре „БИС“ у износу од хиљаду динара.

Изложба ликовних радова постављена је у холу Народне библиотеке.

377252976_1396207617625123_2005626547874640142_n

На конкурсу за избор најлепше уређеног излога, који је поводом „Дана лудаје“ расписала локална самоуправа, донета је  одлука да награда за прво место оде у руке Дуњи Врањин, власници цвећаре „Марио“. Жири у ком су биле Долорес Немет и Татјана Вуковић из Туристичке организације  и Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, победници и њеној ћерки Петри уручио је поклоне.

– Први пут смо се пријавили на конкурс, иако сваке године за „Дане лудаје“ украсимо излог. До сада су углавном локали у центру учествовали и добијали награде, а ми који смо близу центра били смо пасивни. Сада је време да се то промени. Драго нам је што су нам се придружиле и комшије из „СП“ маркета тако да је слика коју шаљемо из улице Милоша Великог, још лепша – рекла је Дуња Врањин и напоменула да је излог заједно са радницом Гоцом украшавала седам дана.

Инспирацију је, победница, пронашла у карневалу предшколаца у ком ове године учествује и њена ћерка. Осим тога  ту је и лала на лудаји, сове, као и  и јесењи аранжмани.

– На травњаку испред цвећаре декорисали смо кутак за фотографисање. Позивам све грађане да дођу и направе успомену, а за сваког ко то уради припремили смо симболичне поклоне – рекла је Дуња Врањин.

Мирослава Наранчић похвалила је све који су учествовали на конкурсу.

– Расписујемо га шесту годину заредом и  ове године имамо рекордан број пријављених, иако је велик број излога који су у знаку лудаја. Сви излози су лепо и занимљиво украшени, а ове године одабрали смо чак пет излога који ће добити награду – истакла је Мирослава Наранчић.

Друго место припало је „СП“ маркету, треће бутику „Леџенд“, четврто Робној кући „Панда”, а пето обући „Гизела“.

CDA_1388-w1024

Карневалска поворка најмлађих и најслађих Кикинђана обучених у плодове јесени окупиће, у петак у 16 сати, малишане из свих вртића са територије града. Предшколци, њих 500, поносно ће прошетати Градским тргу и позвати градоначелника Николу Лукача и његове сараднике да им се придруже.

Први пут са њима ће бити и другари из вртића са Вождовца који су изразили жељу да буду део карневала и највеће кикиндске манифестације.

Овом приликом послаће најлепшу слику из нашег града и позвати све да дођу на централну прославу овогодишњих  „Дана лудаје”. Након шетње, за најлепше промотере Кикинде, у дворишту Курије биће организована журка – „Киндербал”.

377242117_1477225776372654_4130852899945471978_n

Кикиндски основци су “Играма са лудајом” отворили 38. mанифестацију “Дани лудаје” која и ове године нуди богат програм. Најспретнији су били основци школе „Свети Сава“ који су као награду за прво место освојили торту у облику лудаје. У екипи су били: Уна Грбић, Саманта Кала, Сања Рајић, Вук Матијевић и Марија Нађ.

 

-Трудили смо се и борили да будемо први и у томе смо и успели. Све игре су биле интересантне и нису биле тешке. Добро смо се забавили што је и најважније – истакла је Марија Нађ.

Судија је био наставаник физичког васпитања Срђан Митровић који је напоменуо да је било пет игара тако да су основци имали прилику да се опробају у цепкању семенки од лудаје, преношењу тикве, њиховом тражењу, у игри летеће лудаје и у круњењу кукуруза.

-Имали смо 12 екипа, што је рекордан број. Игре су биле прилагођене узрасту. Спретност и брзина били су пресудни, а најважније је да се надметање одвијало у фер плеју и уз здушну подршку навијача – рекао је Митровић.

Друго место припало је екипи ОШ „Вук Караџић”, док су трећи били ученици ОШ  „Јован Поповић”.

nasilje 1

Удружење новинара Србије (УНС) са својим огранком, Друштвом новинара Војводине (УНС-ДНВ), позива на циклус радионица „Како етички извештавати о жртвама насиља” које ће бити одржане у Новом Саду од 16. септембра.

Предавања ће одржати колеге новинари са искуством у овој области, као и стручњаци који се баве превенцијом насиља и раде са жртвама, али и представници институција.

На радионицама ће бити речи и о друштвеним мрежама које представљају моћно средство преноса и размене информација, али пружају и могућност дезинформација и манипулација, па се новинари морају упознати са изазовима и заблудама у њиховом коришћењу. Незаобилазна тема је и етика у новинарству, као и законодавни оквири у којима се крећу слобода медија и заштита приватности и права грађана.

Радионице ће бити одржаване суботом од 10 сати на адреси Булевар Михајла Пупина 6/3. Заинтересовани могу да се пријавемејлом: uns.dnv@gmail.com.

Дани лудаје 1

Највећа кикиндска туристичка манифестација почела је данас. Основци се на Тргу такмиче у играријама са лудајом, бундеве свих облика и величина расуте су по центру, а већ су стигли и продавци са веома разноликом понудом.

Централна бина је спремна за први концерт – наступ Стефана Миленковића и оркестра „Камерата“, вечерас од 20 сати.

Претходно ће, од 18 сати, у Народној библиотеци, бити проглашени најбољи ликовни и литерарни радови на тему „Плодови јесени“. На истом месту, од 19 сати, др Горан Абрахам одржаће предавање на тему „Здравље на длану, лудаја на тањиру“.

vladimir maksimovic (2)

Одлуку да буде глумац донео је још као седмогодишњак, када га је мајка одвела у Театар 13. Ипак, након завршене академије, радио је као варилац и замало отишао у ватрогасце. После Момчила у „Љубавном писму” и  Душана Васиљева у „Облацима”, припрема се да, у новој представи кикиндског театра, заигра чак седам улога.

На 58. Филмским сусретима у Нишу, глумац Народног позоришта Кикиндa, Владимир Максимовић, добио је награду за најбољу епизодну улогу-  брата близанца у филму „Овуда ће проћи пут”. Награди се, признаје, није надао.

– То ми је прва филмска награда. У позоришту сам од 1997. године, у Театру 13 имао сам срећу да будем код Светислава Јанковића који је од нас захтевао да у глуми тражимо игру и чаролију. Дакле не озбиљност, већ само машта и из тога ће нешто изаћи. На овом филму, Нина Огњановић је инсистирала на игри, дајући ми да лик правим на граници лудости и мислим да сам успео у томе. Све време публика не зна да ли је он умно поремећен или пијан. Било ми је јако узбудљиво да се играм на линији између стрипа и реализма, а да ту линију не пређем. Уз помоћ редитељке и целе екипе из Топлог Дола, имао сам срећу да изградим запажену улогу – прича Максимовић.

Филм је до сада освојио шест награда на фестивалима у земљи и иностранству. Говори о девојци Јани која није задовољна у својој средини и као свој излаз види странца који долази у мало село. Ово остварење биће приказано на јесен, на РТС-у.

Максимовић је део ансамбла кикиндског позоришта од 2020. године. Овдашњој публици познат је по представама које су премијерно изведене у протеклој сезони: „Љубавно писмо” редитеља Драгана Остојића, где је побрао симпатије гледалаца улогом Момчила, и „Облаци” у режији Стевана Бодроже, у којој му је поверена главна рола, лик песника Душана Васиљева.

– У Кикинди су ме познавали и знали какав сам у раду и као колега. Указала се прилика када је колега Матић отишао у пензију, тако да сам дошао на његово место. Иначе, прву представу овде сам одиграо 2013. године. Био је то комад „Нећу да платим и не могу да платим”, Слободана Бранковића. А први пут у Кикинду сам дошао са братским позориштем из Параћина – открива млади глумац.

Када га је као седмогодишњака мајка одвела у Театар 13, врло брзо је одлучио шта ће бити његов животни позив. Студије глуме завршио је у Новом Саду, у класи Љубослава Мајере.

– Велика је срећа радити са Мајером, бити његов студент. Стално нас је учио како свему треба да дамо смисао. Код њега сам учио да од минималних средстава правим велике ствари, на томе је инсистирао – присећа се студентских дана.

Ипак, након завршене академије, чинило се да га путеви не воде у жељеном смеру- у позориште. На овој другој сцени, животној, тада је засукао рукаве и две године радио као варилац у једној фирми. Замало да постане ватрогасац. И одустане од глуме. Али, као у народној мудрости- стрпљен, спасен.

– Није ми се указала шанса да радим, али сам ипак имао стрпљења и сачекао своју прилику- коментарише. Глумио је у филмовима: „Мали Будо”, „Заспанка за војнике”, „Небо изнад нас”, „Јужни ветар”, „Чизмаши”, „Бранио сам Mладу Босну”, „Што се боре мисли моје”. О разлици између глумачког ангажмана на филму и у позоришту каже:

– Позориште ми даје шансу да размишљам о лику, како тај човек хода, како се смеје, a на филму немате ту могућност. Тамо је глумац једнако важан као светло. Сви раде за филм и све је понављање, нема се времена за такве анализе. Позориште је жива ствар, нема преваре – јасан је Максимовић кога ћемо, уз Николу Јоксимовића, гледати у новој представи нашег позоришта. Ирску црну комедију „Џепови пуни камења” режира Растислав Ћопић.

– Моја нова улога су заправо седам улога. Биће врло узбудљиво. Редитељ тражи да свака улога буде јасна, а да промене буду у само једном полукругу. То је представа карактера, комедија са елементима драме. Имам поверења у Николу Јоксимовића, мислим да је он један од даровитијих глумаца у нашој земљи и онда сам спокојан јер имам партнера на сцени који ће ми помагати –  каже Максимовић.

У разговору за „Комуну”, открио нам је и у којој улози би посебно волео да се опроба.

– Када будем имао те године, желео бих да одиграм Астрова из Чеховљевог ујка Вање, то ми је омиљен драмски лик. Обичан, а пун горчине и неке туге коју вешто крије.

КИКИНДА ПОБЕДИЛА БЕОГРАД

– Ја сам Кикинду бирао. Десило ми се да сам после година одсуства из глуме, могао да бирам да ли ћу да дођем овде или да будем у Београду, али сам изабрао Кикинду. Миран је град, као нека бања, овде су људи питоми.

О „ЉУБАВНОМ ПИСМУ” И „ОБЛАЦИМА”

– „Љубавно писмо” је режирао наш колега Драган Остојић, то је његова идеја и замисао, а с обзиром на то да је одавде и да боље, од већине нас, познаје овдашњу публику, погодио је у мету. Мислим да смо дали публици баш оно што треба, то је духовита, брза, узбудљива и експлозивна представа, пуна емоција, а опет не може баш све да буде смешно, ако није мало тужно. Са друге стране, лик Душана Васиљева у „Облацима” био је велика одговорност, јер се ради о стварним људима, о нашем најбољем родољубивом песнику који је млад страдао. Представу нисмо правили као реалан живот већ приказујући демоне и утваре које су га прогањале, због којих је стварао такву поезију – наводи Максимовић.