najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Zbog planiranih radova na mreži, u petak, 29. septembra, od 8 do 9 sati struje neće biti u Banatskoj Topoli, u Oslobodilačkoj ulici, od ulice Novi red do Vuka Karadžića.
Od 10.30 do 11.30 niće isključeni potrošači u Mokrinu, u ulicama:
– Žarka Zrenjanina, od Sonje Marinković do Nikole Tesle
– Nikole Tesle, od Zlatne grede do Prvomajske.
Delegacija norveške regije Nordland, koja u našoj zemlji boravi na poziv Skupštine AP Vojvodine u sklopu bilateralne saradnje dva prijateljska regiona, posetila je i naš grad. Norvešku i Kikindu spaja dugogodišnje prijateljstvo proisteklo iz stradanja kikindskih interniraca u gradu Narviku. Da su istorijske veze neraskidive potvrdili su predstavnici Norveške koji su, pored Novog Sada, posetili samo Kikindu. Kari Ane Andreasen, predsednica regionalne Skupštine pokrajine Nordland istakla je da joj je velika čast što je prvi put u našem gradu.
-Između Nordlanda i Vojvodine, i Narvika i Kikinde postoje neraskidive veze. Naša zajednička želja je da produbimo saradnju, a u razgovoru sa predstavnicima Kikinde dogovorili smo i konkretne korake. Razmena učenika i studenata, iskustava, kulture i istorije važna je za oba bratska grada i nadam se da ćemo ponovo uspostaviti saradnju kakva je nekada bila. Razmatrali smo razmenu đaka osnovnih i srednjih škola, ali i studenata. U gradu Trumseu postoji univerzitet koji ima veliki broj aktivnosti u Narviku, što bi posebno bilo interesantno. Mladi treba da poznaju svoju istoriju i na nama je da im to omogućimo – rekla je Kari Ane Andreasen .
Domaćini gostima iz Norveške bili su Nikola Lukač, gradonačelnik, Milenko Jovanov, narodni poslanik, Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika, Stanislava Hrnjak i Miodrag Bulajić, pokrajinski poslanici, kao i potpredsednici Skupštine AP Vojvodine Aleksandra Maletić i Nemanja Zavišić.
-Kikinđani su posebno vezani za Narvik jer su naši preci tokom Drugog svetskog rata internirani u severnu Norvešku. Kikinda i Narvik zbratimili su se 1966. godine, a Deklaracija o prijateljstvu obnovljena je 2019. godine. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka imali smo intenzivnu saradnju u svim oblastima. Ponovo želimo da, pored poseta zvaničnika jedne i druge strane, uspostavimo dobre veze među stanovnicima oba grada. Potrudićemo se da naša deca i mladi borave u višednevnim posetama u Norveškoj, ali i da Norvežani budu naši gosti. Razmatramo ideju da studenti iz Kikinde odu na studijske programe ili specijalizacije u Norvešku. Tu je i razmena sportskih klubova, kulturnih društava, ali i iskustava u radu lokalnih samouprava koja će doprineti da naš grad bude bolje i naprednije mesto za život – precizirao je Lukač.
Sa lepotama Kikinde imalu su priliku da se upoznaju i Simon Johnsen, zamenik predsednika pokrajine Nordland, Lise V Nilson, generalni sekretar pokrajinske kancelarije, Trine Grijter, koordinator za pitanja mladih u pokrajinskoj kancelariji, Od Arnold Skogholm, predsedavajući stalnog Odbora za planiranje i ekonomiju, Kim Šeji, predsedavajući stalnog Odbora za biznis i industriji i Ašild Opejen, viši savetnik u pokrajinskoj kancelariji.
Nakon svečanog prijema u Gradskoj kući, prijatelji iz Norveške posetili su Narodni muzej gde su imali priliku da vide repliku mamutice Kike i stalnu postavku, upoznali su se sa banatskim specijalitetima od ludaje i tradicionalnim jelima koje su za njih pripremile članice udruženja žena. Posetili su spomenik internircima i Park prijateljstva „Narvik“, ulicu Generala Drapšina koja je jedna od najlepših na svetu, kao i Muzej „Tera“.
Pokrajinska vlada je na današnjoj sednici donela rešenje da se za Gimnaziju „Dušan Vasiljev” u Kikindi izdvoji 12,5 miliona dinara za obnovu fasade na objektu te ustanove koji ima svojstvo kulturnog dobra. Takođe, u kikindskoj Osnovnoj školi „Sveti Sava” sa 11,2 miliona dinara biće finansirana sanacija toaleta.
Predsednik Igor Mirović i članovi Pokrajinske vlade pred početak današnje sednice minutom ćutanja odali su poštu nastradalim Srbima u Banjskoj na Kosovu i Metohiji.
Kulturno-umetničko društvo „Mokrin“ predstavljaće Vojvodinu na prestižnom Republičkom takmičenju, Saboru narodnog stvaralaštva Srbije u Gornjem Milanovcu 14.oktobra.
Ovo je prvi put da se mokrinski KUD plasirao na Republičku smotru. Posle uspešnih nastupa na opštinskom i zonskom takmičenju, članovi KUD-a nastupili su na Pokrajinskoj smotri u Vrbasu, na 44. Festivalu folklornih tradicija.
U konkurenciji od čak 51 kulturno-umetničkog društva, stručni žiri je odlučio da Mokrinčani, uz još četiri KUD-a, predstavljaju Vojvodinu na nacionalnom Saboru.
Na svakom od svojih nastupa, KUD iz Mokrina je oduševio publiku i žiri svojim izvanrednim izvođenjem tradicionalnih igara iz Severnog Banata, uključujući „Paorsko kolo“, „Ficko“, „Veliko mokrinsko kolo“, takođe i spojem banatskih pesama: „Da je višnja kao trešnja“, „Aj Lili Lili“, kaže predsednik KUD-a, Živko Ugrenović.
– Ovaj uspeh predstavlja potvrdu našeg predanog rada i posvećenosti u očuvanju i promociji tradicije i bogate kulturne baštine. Rezultat je truda umetničkih rukovodilaca i igrača KUD-a, kao i podrške Mesne zajednice Mokrin i Grada Kikinde. Ovaj izvanredan poduhvat KUD-a ne samo što nas ponosno predstavlja na nacionalnoj sceni, već i naglašava važnost očuvanja i negovanja kulturnog nasleđa, čime se čitava zajednica inspiriše da čuva svoje tradicije i doprinosi kulturnom bogatstvu naše zemlje. Uzbuđeni smo i nestrpljivi da vidimo kako će KUD Mokrin predstaviti Vojvodinu na ovom prestižnom događaju i verujemo da će nas i dalje oduševljavati svojim izvanrednim umetničkim performansima – istakao je Ugrenović.
Članovi KUD-a „Mokrin“ već su, ove godine, uspešno nastupili na međunarodnom Festivalu folklora „Zlatni opanak“ u Valjevu, na kojem su osvojili treće mesto u kategoriji juniora. Takođe su imali veoma zapažen nastup na Međunarodnom festivalu folklora u Bugarskoj.
Pod sloganom „Srcem upoznaj srce“, Dom zdravlja i Crveni krst obeležavaju 29. septembar, Svetski dan srca. Tim povodom biće organizovana preventivna akcija u Crvenom krstu. Sugrađani koji žele moći će od 9 do 11 sati da izmere krvi pritisak i šećer u krvi. Iz Crvenog krsta pozivaju zainteresovane sugrađane da se odazovu akciji i prekontrolišu svoje zdravlje.
Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 47,3 procenata u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Žene su u prošloj godini češće umirale od bolesti srca u odnosu na muškarce. Preko 70 odsto svih simptoma srčanog i moždanog udara javlja se u kući, kada je neko od članova porodice prisutan i može da pomogne. Zato je potrebno prepoznati znake i simptome srčanog i moždanog udara. Svake godine u svetu 18,6 miliona ljudi umre od bolesti srca i krvnih sudova, a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 80 odsto prevremenih smrti od srčanog i moždanog udara može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika kao što su pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost.
Praznik se obeležava kao uspomena na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kome je raspet Isus Hristos na Golgoti. Vernici se danas pridržavaju posta, a bere se i posvećuje bosiljak.
Prema predanju, 326. godine carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla je krst kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta.
Patrijarh Makarije je, posle otkrića carice Jelene, pred okupljenim narodom uzdigao Krst koji je Hristos nosio do Golgote, otuda i naziv Vozviždenje i crveno slovo, kao znak zavetnog praznika u bogoslužbenom kalendaru.
Po hrišćanskom predanju, narod je odgovorio patrijarhu molitvom Gospode pomiluj, koja se do danas na isti način peva na pravoslavnim liturgijama.
Istovremeno se, na ovaj praznik, slavi uspomena na povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim.
Tokom ratova krst se izgubio, a kasnije, kada je ponovo nađen, njegove delove uzimali su spretni vernici u nadi da imaju veliku moć, pošto su napravljeni od svetog drveta. Prema nepotvrđenim podacima, čak su i neki srpski vladari imali delove tog krsta.
Na Krstovdan se drži strogi post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe. Po narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna.
Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve “ići naopako”.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Krstovdan se slavi dva puta godišnje: 27. septembra – jesenji Krstovdan i 18. januara, kada je zimski Krstovdan.
U Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača (VŠSSOV) završena su sva tri upisna roka, a broj novih studenata je iznad očekivanja.
– Veću zainteresovanost nego ranijih godina pokazali su budući brucoši, posebno za smer strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta. Za ovaj i za smer strukovni vaspitač za tradicionalne igre imali smo ukupno 120 slobodnih mesta i popunili smo sve budžetske pozicije – kaže Angela Mesaroš Živkov, direktorica Škole.
Na predškolski smer upisano je 59 studenata, od toga 45 budžetskih, a na tradicionalnom smeru je 11 upisanih, od kojih su petoro korisnici budžeta.
– Zadovoljni smo, bolje je nego prošle godine, imamo 16 studenata više, posebno na predškolskom smeru. Svi koji su se prijavili su i položili prijemni ispit, samo su, u odnosu na broj bodova, zauzeli mesto među samofinansirajućim ili studentima na budžetu – kaže direktorica.
Od prošle godine i samofinansirajući studenti mogu da dobiju smeštaj u Domu učenika, ali pod drukčijim uslovimma plaćanja. U Domu je konkurs u toku, pa još nema informacija o tome koliko će budućih pedagoga iz drugih mesta i imati priliku da stanuju u njemu. Pravo da konkurišu za smeštaj nemaju jedino studenti koji su obnovili godinu.
U Višoj pedagoškoj u toku je drugi upisni rok na master studije. U prvom roku svršeni studenti zauzeli su 27 od raspoloživih 50 mesta.
Osnovne studije u ovoj školi traju tri godine i za samofinansirajuće studente godina košta 54 hiljade dinara. Cena mastera je 75 hiljada i sve je moguće platiti na deset mesečnih rata.
Počev od sutra, 27. septembra, zabranjene su posete pacijentima na svim odeljenjima Opšte bolnice odlučila je Komisija za sprečavanje intrahospitalnih infekcija, a na osnovu preporuke Radne grupe za postupanje u uslovima pandemije kovd 19 Ministarstva zdravlja. Na bolničkom lečenju trenutno su tri kovid pozitivna pacijenta, po jedan je na Intenzivnoj nezi, Infektivnom i Dečijem odeljenju.
Paketi za pacijente će moći da se dostavljaju od 15 do 17 sati, u prostoriji nekadašnje telefonske centrale, gde je bilo i prilikom prethodne zabrane poseta. Obavezno je i nošenje zaštitnih maski za sve koji ulaze u bolnički krug, kao i testiranje pacijenata i zaposlenih sa znacima akutne respiratorne infekcije.
Ukoliko je potrebna hospitalizacija kovid pozitivnih pacijenata, oni se primaju na Infektivno odeljenje, deca na Dečije odeljenje, a trudnice i porodilje na Porođajno odeljenje. Predviđeno je da se na RTG odeljenju snimanje febrilnih pacijenata obavlja od 17.30 do 18.30 časova, a laboratorija prima febrilne pacijente od 10 do 11 časova.
Savez za školski sport Srbije, u saradnji s Olimpijskim komitetom Srbije, Ministarstvom omladine i sporta, a uz pomoć Školskog sportskog saveza Kikinde, organizovao je danas, u dvorištu OŠ „Vuk Karadžić”, Školski sportski dan u okviru Evropske nedelje sporta, okupili su se učenici šest gradskih osnovnih škola, a otvranju je prisustvovao i gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima, gradskim većnicima Valentinom Mickovski i Draganom Pecarskim.
– Ovo je još jedna u nizu akcija gde se popularizuju zdrave vrednosti, a to je sport u Kikindi gradu sporta. Deca treba da se druže i da se igraju sporta od malih nogu, jer će ih sport naučiti da budu bolji ljudi. Hvala svima, direktorima škola i učiteljima što su decu animirali, jer nema ničeg lepšeg od dečjih osmeha kada se deca bave sportom – reko je Lukač.
Nadovezala se Jelena Krvopić, koordintorka za školski sport u Kikindi:
– Pripala mi je čast da kao koordinatorka u Kikindi, jednom od četiri grada u Srbiji, učestvujem u ovom događaju pod sloganom „Budi aktivan”. Sport se vezuje za prave vrednosti, a učesnici su bili uključeni i u kulturno-istorijske radionice. Sport je jednako kultura, a sve to zajedno jednako je zdravim stilovima života.
Od četvrtka, od kada je ponovo otvorena ambulanta za febrilna stanja i respiratorne smetnje Doma zdravlja, do danas, u proseku se dnevno otkrije deset pacijenata pozitivnih na korona virus. Kako saznajemo od dr Miloša Simića oboleli dolaze sa lakšom kliničkom slikom.
-Dnevno pregledamo između 30 i 50 pacijenata i još jednom bih skrenuo pažnju svim sugrađanima kod kojih postoji sumnjivo febrilno stanje i respiratorne smetnje da dolaze samo u ovu ambulantu na pregled. Klinička slika je blago povišena temperatura, kijanje, bol u grlu, malaksalost, glavobolja. Pojedini pacijenti imaju i dijareju, osip po koži i curenje nosa – napominje dr Simić.
Ambulanta za febrilna stanja i respiratorne smetnje se nalazi u dvorištu Druge zdravstvene stanice u Svetosavskoj ulici broj 53. Radno vreme je od 9 do 16 sati i ulaz u ambulantu je kroz dvorište.
U svetu, ali i okolnim zemljama, cirkuliše podvarijanta „eris“, koja se lakše i brže prenosi, a koja je registrovana i u Srbiji. „Eris“ korona virus nema neke specifične simptome, uglavnom su blagi ili uobičajeni simptomi kovida 19.
