Председник Покрајинске владе Игор Мировић заједно са потпредседником и покрајинским секретаром за здравство професором др Зораном Гојковићем и директором Управе за капитална улагања Милошем Малетићем посетио је Кикинду. Са градоначелником Николом Лукачем, народним послаником Миленком Јовановим, покрајинским посланицима Станиславом Хрњак и Миодрагом Булајићем, начелником Севернобанатског управног округа Мирославом Дучићем, заменицом градоначелника Дијаном Јакшић Киурски, помоћником градоначелника Светиславом Вукмирицом, чланом Градског већа Небојшом Јовановим и директором ЈП „Кикинда“ Чедом Гвером, посетили су градилиште на углу улица Семлачке и Браће Лаковић где је у току изградња секундарне атмосферске канализације, као и реконструисани део Завода за јавно здравље.

У деловим улица Душана Васиљева, Јаше Томића, Браће Лаковић и Семлачке радови су почели крајем августа и биће готови до краја године, а посао се изводи захваљујући заједничком улагању Града и Покрајине, истакао је градоначелник Никола Лукач.

– Задовољство нам је што у Кикинди можемо да угостимо председника Владе Војводине Игора Мировића са сарадницима. Изградња атмосферске канализације у коју ће бити уложено 150 милиона динара само је један од пројеката које смо ове године реализовали уз свесрдну помоћ Покрајине и Управе за капитална улагања. Захваљујем се на разумевању проблема грађана и подршци у Влади Војводине да их решавамо и тако унапређујемо живот у нашој средини. Хвала и нашим представницима у Покрајини који се боре за свој Град. Улице су раскопане, али са добрим разлогом јер се мењају водоводне цеви, гради се атмосферска канализација, улаже се у школе и вртиће, у села где ће бити изграђена четири постројења за прераду пијаће воде. Само у овој години Влада Војводине подржала је капитална улагања у Кикинду са 700 милиона динара и ми ћемо знати то да ценимо, али се нећемо зауставити. Имамо нове пројекте који су важни за моје Кикинђане, а односе се на путну инфраструктуру, изградњу фекалне и атмосферске канализације и многе друге који ће наш град учинити бољим и лепшим – рекао је Лукач.

Приземље Завода за јавно здравље, где се налази Епидемиолошка служба, реконструисано је у две фазе заједничким улагањем са војвођанском Владом. Ова установа покрива територију на којој живи више од 110.000 становника и сада има много боље услове за рад.

– Завршена је и реконструкција водоводне мреже током које су замењене азбест цементне цеви постављене још шездесетих година прошлог века. Издвојили смо средства за реконструкцију у Основној школи „Фејеш Клара“, али и хитне интервенције у Школи „Свети Сава“ и Гимназији „Душан Васиљев“. Ја сам био један од оних који се још 2012. године залагао за улагања у Индустријску зону која даје резултате. Ту не смемо да станемо јер Кикинда је највжније место у северном делу Банату и наредних година треба да очекује више средстава за реализацију својих пројеката. Улагање је неопходно и у изградњу канализацоне мреже у деловим Града, као и у атмосферску канализацију како би се избегли проблеми који настају услед великих количина падавина. Разговарали смо и о новим пројектима и потребама које Кикинда има и наредних недеља биће познато у шта ће се улагати наредне године – поручио је Мировић.
У реконструкцију и опремање Завода за јавно здравље уложено је 45 милиона динара од којих је 20 обезбедила Влада Војводине, а 25 Завод за јавно здравље.

Брза саобраћајница развојна шанса
– У наредним годинама очекује нас и изградња брзе саобраћајнице која ће почети у Сомбору. Неће пуно времена проћи и уверен сам да ћемо за две до три године и у Кикинди имати прве профиле овог пута. Саобраћајница ће повезати Сомбор и Кикинду односно северни Банат и средњу и северну Бачку са аутопутем који иде од Суботице до Новог Сада. Биће то велика развојна шанса – рекао је Игор Мировић.
Интензивни развој Србије

Осим брзе саобраћајнице, чувеног „смајлија“, војвођанска Влада улаже и у Фрушкогорски коридор, брзу пругу.
– Инвестициона улагања говоре да је Република Србија у фази интензивног развоја после деценија заостајања за земљама у региону и у Европи. Ми смо, захваљујући председнику Александру Вучићу и вишегодишњој политици континиуираног економског развоја и раста, успели да обезбедимо финансијска средства и да реализујемо бројне инвестиције и поносни смо због тога. Први пут се у нашој земљи, а посебно у Покрајини, после ко зна колико деценија, улаже у капиталне пројекте који по својој вредности и техничко – технолошкој сложености могу бити узор и за развијеније земље. Поред тога улаже се и у локалне путеве, улице, реконструшу се водоводне мреже, граде се постројења за пречишћавање отпадних вода, реконструишу се школе, болнице. Војвођанска привреда има одличне резултате и самим тим расте и број запослених. У овој години, која није лака због глобалних изазова, у Војводини је 4.500 људи више нашло посао у другом кварталу у односу на први квартал. Сигуран сам да грађани то препознају. Сви који критикују развојни подухват наше земље нису у праву и то ће врло брзо видети, када се буде изашло на биралишта. Уверен сам да ће људи гласати за своје, пуније, кућне буџете, за инвестиције, за реконструкције, брзе саобраћајнице, модерније школе и болнице. Сви они који воле своју земљу даће најбољу оцену стања у којем се Србија налази – прецизирао је Игор Мировић.




Недавно је енглеска Астон Вила из Бирмингема, првак Европе из 1982. године, променила грб те је тај њихов нови сличан грбу ОФК Кикинде који је актуелан од 2020. године.
Прилика и за подсећање како је у прошлости изгледао заштитни знак клуба из Бландаша. Тада, пре три године, позивајући се на традицију, било је коментара како клубови не треба да мењају амблеме.
Но, иако ће увек бити гласова и за и против по оној народној „свету се не може угодити”, управо то што је од почетка седамдесетих година 20. столећа па до 2020. године, дакле за непуних пет деценија, ОФК Кикинда имала четири грба, јасно казује да ту велике традиције и није било. Уосталом, и сам изворни клуб, основан 1909. године, име је мењао најмање 13 пута!
Усто, застава ОФК Кикинде у потпуности је сачувала форму првога грба па се све заједно чини као коректно идејно решење, а иако се каже да се о укусима не расправља, није забрањено ни полемисати. 
