Цлассиц Лаyоут | Паге 699 оф 1027

Тања Андерсон, уметница из Шведске на гостовању у Новим Козарцима: ваше гостопримство је неисцрпно

Igor Crnogorac Децембер 9, 2023

Глобални тренд у уметничком свету донео је и нове начине повезивања и стварања уметничких дела у свим областима. Тако настају и код нас све популарније уметничке резиденције, када се креативци позивају да живе у друкчијем окружењу и сарађују и стварају са другим уметницима.

Једна таква сарадња довела је у Нове Козарце Тању Андерсон, плесачицу, кореографкињу и професорицу модерног плеса из Шведске. Тања је студирала у Стокхолму и Њујорку, живи у Гетеборгу, а у Нове Козарце је стигла захваљујући пријатељству започетом на самом северу Шведске, на фестивалу „Странге плацес“ („Чудна места“).

– Тамо сам сам упознала глумца Стефана Остојића. Ја сам изводила плесни перформанс „Други језици“, а он је играо своју представу „Лала“. Спријатељили смо се, много смо разговарали о радионицама и наступима, а он је био и на мојој радионици плеса. Заинтересовала сам се за кловновску игру и импровизацију и остали смо у контакту. Након тога добила сам идеју за пројекат и пожелела сам да Стефан буде део њега. Има још једна ствар која нас повезује – опседнута сам бициклима, а баш у то време Стефан је био на турнеји бициклом по селима. И ја желим то исто да урадим са својим пројектом.Твој први долазак у Србију био је управо у Нове Козарце, на уметничку резиденцију.

– Да, дошла сам у Стефанову кућу на осам дана и ту смо започели пројекат „Страшна Тили“. Ради се о светској шампионки у бициклизму, Швеђанки Матилди Тили Андерсон која је са 16 година отишла у Чикаго. Био је то крај 19. века, када су многи Швеђани емигрирали у Америку. Тили је зарађивала као кројачица како би купила бицикл, и седам година је била шампионка у више бициклистичких дисциплина. Звали су је „Страшна Швеђанка“. Онда се догодило да су у Сједињеним државама забранили женама да се баве бициклизмом, уопште спортом, са образложењем да је неморално, опасно по здравље и није женствено. Био је то крај њене каријере и њених снова. Представа је о томе шта нам је усађено да смемо или не смемо да радимо у животу – каже Тања.

Рад ће се наставити на уметничким резиденцијама, на истој или сличним релацијама?

– Како је представа комбинација модерног плеса, кловновског и физичког театра, и живе музике, поред нас двоје, учествују двојица музичара на синтисајзеру и тромбону, из Малмеа и Гетеборга, а редитељка је глумица-кловн из Стутгарда, тако да ћемо, већ почетком наредне године наставити рад, вероватно у Малмеу. Премијера је планирана, најкасније, за пролеће 2025, након чега ћемо путовати са представом.Какви су твоји утисци о Србији? Колико се разликују од онога што си очекивала?

– У Србији је било лудо и дивно. Била сам упозорена, али нисам очекивала гостопримство које је неисцрпно и толико пријатељки расположених људи. Мислила сам да ће све бити мало грубље, али овде су сви дивни, а гостопримство је неисцрпно. И јако волим бурек. Сигурно долазим поново.

Која је главна разлика између Швеђана и људи у Србији коју си уочила?

– Разликују се у гласноћи. Уз то, Србија – Шведска је колектив наспрам индивидуалности. Код нас су људи више окренути себи, затварају се у своје станове. Постоје истраживања о томе колико су и зашто Швеђани толико усамљени, то је проблем. Зато сам још увек сам под утиском и фасцинирана сам колико су ме овде људи срдачно прихватили.Домаћин у Руралној резиденцији Нови Козарци, Стефан Остојић, каже да је срећан због свих дивних сусрета које је његова гошћа имала у нашој земљи и утиска који су људи оставили на њу.

– Мислим да јој је прво све било мало чудно. Доживела је велику промену, живела је овде, радили смо заједно и драго ми је сваки пут када видим колико се људи који долазе на мобе или играња представа, саживе са селом и увек се радују новом доласку и сусрету са мештанима и публиком. Доживљавају дивне ствари, што је знак колико су и једни и други срећни због оваквих догађаја – каже Остојић.Тањин боравак у Козарцима, иако је посетила и Кикинду и Нови Сад, протекао је у склапању нових пријатељстава и то на иницијативу домаћина. Када је први пут изашла на улицу, добила је три јабуке, стално су стизали позиви за дружење и кафу, имала је бесплатну вожњу таксијем и сви су имали потребу, без обзира на језичку баријеру, да се друже са својом Швеђанком, драгом особом и великом уметницом. А она је, у домовину, понела и шлапе.

(Фото: Јамие Мицхаел Бивард, Донован вон Мартенс, Ева Сванеблом, Кикиндски портал)

Станислава Хрњак у интервјуу за Еуроњуз: Резултати осликавају нашу кампању

Jelena Trifunović Децембер 9, 2023

О актуелним темама поводом предстојећих покрајинских избора говорила је кандидаткиња изборне листе „Александар Вучић- Војводина не сме да стане”

Предизборна кампања која је изнедрила филм „Ја Александар, државни гамбит”, текстове у режији Шолакових медија у којима се помиње породица Александра Вучића, али и протесте који су злоупотребили велике трагедије, користи се темама недопустивим за демократски политички процес, оценила је Станислава Хрњак, кандидаткиња листе „Александар Вучић- Војводина не сме да стане” у гостовању на ТВ Еуроњуз упитана о досадашњем току предизборне кампање.

– Са друге стране, имате листу „Војводина не сме да стане” где причамо о периоду од 2016 до 2023. године, и о томе шта је била полазна тачка у АП Војводини и колико је за седам и по година урађено у којим областима. Резултати осликавају нашу кампању- истакла је Хрњакова. На питање да ли су покрајински избори у сенци републичких, одговорила је:

– Резултат не може да буде у сенци. Разговарамо дуго са нашим грађанима, сада још интензивније, а некада смо били опција која у време Демократске странке, 2012. није имала простора у медијима, па смо добили највећи број гласова. Добар глас се далеко чује.

Хрњакова је напоменула да покрајинску листу чине, пре свега, поштени људи, који разумеју да АП Војводина и Србија треба да наставе путем развитка, те да су присутни сви представници локалних самоуправа у Војводини, као и коалициони партнери.

Достигнућа Покрајинске владе у протеклих седам и по година значајна су у свим сегментима друштва, истакла је.

– Буџет АП Војводине је 2016. године износио 57,8 милијарди, 11 милијарди је био дуг, стопа дуга близу 20 одсто. Током 2023. имамо три ребаланса, завршавамо годину са 123 милијарде, а стопа јавног дуга је испод 5 одсто. То све сведочи о привредном расту. Кикинда је, када смо дошли на власт, имала буџет 2,1 милијарду, а 50 одсто је био задужен. У Војводини је било 160.000 незапослених, а данас испод 90.000. Направили смо заиста велику разлику, а да ли има онога што чека и тек треба да се уради, има- рекла је Хрњакова.

ГРАЂАНИ ПРЕПОЗНАЈУ РАЗЛИКУ

Осврнула се и на период бивше власти у Војводини предвођене Бојаном Пајтићем.

– Локалне самоуправе нису имале озбиљне инвеститоре, велика је била незапосленост, велики дугови, подсетићу и на Развојну банку Војводине која је обезбеђивала кредите без покрића демократама.

Кандидаткиња за покрајинску посланицу напоменула је да актуелна власт решава проблеме лошег квалитета пијаће воде, а да се деценијама тиме нико није бавио. Кикинда има 99 одсто завршену фабрику воде, треба да крену суве пробе, објаснила је Хрњакова.

– Ми смо искрено и посвећено радили, уверена сам да народ не греши, да све види и прави разлику између оног ко мрзи и нема политичку платформу и оних који праве резултате. Имате опозицију коју окупља Ђилас, више нико не крије, без обзира да ли је то десница или прозападне странке. Грађани бирају да ли ће се вратити у прошлост, јер ми имамо искуства с тим људима, то нису нова лица на политичкој сцени. Верујем у грађане, избори су прилика да се сви представимо, а они да оцене- поручила је Станислава Хрњак.

У БОЛНИЦИ НЕКАДА 9, САДА 53 СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ

На констатацију водитеља да је један од претходних гостију, Бојан Костеш из ЛСВ, истакао да кикиндска болница има само једног ортопеда, Хрњакова је подсетила да болница сада има савремени ЦТ, док је 2013. у време ДС, добила сервисиран из панчевачке болнице.

-Ако хоћете да добијете специјалисту, знате да за то треба пет година. Ми имамо ортопеда који ради и двојицу лекара на специјализацији ортопедије. У време када се ЛСВ питала, они су седели скрштених руку на блокираном рачуну. Имали смо тада девет, а сада 53 специјализације. Данас на имамо ултразвук произведен 2022. године. Кључна разлика је када имате план и када га немате- рекла је Хрњакова.

О КОАЛИЦИОНИМ ПАРТНЕРИМА

На питање водитеља о коалиционим партнерима, кандидаткиња за посланицу у Скупштини Војводине, одговорила је:

– Ми смо најпре у коалицији са народом, јер дневно комуницирамо. У разговору са грађанима, знате тачно шта их мучи, шта можете да решите сад, а шта за годину, две, односно у перспективи. СВМ је наш коалициони парнер који је већ традиционалан. Нажалост изгубили смо Иштвана Пастора, председника Скупштине АП Војводине који је био изврстан човек, врло мудар политичар, имали смо јаку добру сарадњу- навела је Хрњакова.

Упитана да прокоментарише снимак на ком функционер СПС-а из Блаца пева увредљиву песму о председнику Вучићу, рекла је:

– Мислим да је то врло непримерено и непристојно. Наш једини фокус је да представимо грађанима резултате и наставимо да се боримо за Војводину и Србију.

Зимска бајка почиње данас у 16 сати: „Ледено језеро“ одушевиће све генерације

Aleksandra Djuran Децембер 9, 2023

У организацији Спортског центра „Језеро“, а у сарадњи са Туристичком организацијом и под покровитељством и подршком Града, Кикинда ће бити домаћин манифестације „Ледено језеро“.

Зимска бајка почеће у суботу, 9. децембра и трајаће до 15. јануара на простору некадашњег „Скејт парка“ код Спортског центра „Језеро“ . На дан отварања клизалишта биће организован и децембарски базар. На платоу испред улаза на отворене базене од 16 до 22 сата представиће се домаћи излагачи.

-Спортски центар „Језеро“ и локална самоуправа, ослушкујући жеље и потребе својих суграђана, а поготово оних најмлађих, ове године приредиће нешто ново , истинску зимску идилу. Последњих година, много деце из Кикинде, организовано са школама иде у Нови Сад, како би клизали на тамошњим клизалиштима и уживали у зимским чаролијама. Ове године имаће прилику да осете све те чари у свом граду. Надам се да ће ово постати традиција и да ћемо још више оплеменити туристичку понуду нашег Града и у зимском периоду. На дан отварања, улаз ће бити слободан – истакао је Дејан Пудар, директор СЦ „Језеро“.

Поред самог клизалишта, са правим ледом и околних забавних садржаја, топлих напитака и програма за децу, СЦ „Језеро“ ће организовати потпуно бесплатну основну обуку клизања за наше „основце“ у преподневним терминима, а у договору са школама. Клизаљке свих бројева моћи ће да изнајмљују при куповини карата.

Биће и мини забавни парк, дружење и сликање са Деда Мразом и Снежном краљицом, велика новогодишња јелка и још много тога. Радно време клизалишта ће бити радним данима од 16 до 21 сата, а викендом од 16 до 22 часа.

Цена улазнице ће бити 150 динара, за термин у трајању од једног сата, а исто толико новца ће бити потребно за изнајмљивање клизаљки.

Две празничне журке Клуба „Паззиа“ и групе „Кикиндски корзо“

Igor Crnogorac Децембер 9, 2023

Нема одмора за носталгичаре, романтичаре и хуманитарце. И пред ове празнике, „Паззиа Нигхт Цлуб” и Фејсбук група “Кикиндски корзо” приређују две музичко-тематске вечери које, сваки пут, доносе сјајну музику и атмосферу и наилазе на велико интересовање суграђана, без обзира на датум рођења.

Вече „Волим 90-те“ са ДЈ-ем Момчилом Момексом Марковим, биће одржано у петак, 22. децембра, од 21 сата. Журка је хуманитарног карактера – улазница је слаткиш за пакетиће „Црвеног крста“.

Најбољи дочек Нове године можда ће бити управо на следећем догађају, на Великој новогодишњој диско журци, поново у петак, 29. децембра, са музиком по избору ДЈ-а Саве Грабића. Вече незаборавних хитова почиње у 21 сат, цена улазнице је 200 динара.

Сарадња овог клуба и носталгичара из „Кикиндског корзоа“ траје већ неколико година, организацијом, по мишљењу многих, најбољих музичких журки у граду. Да то проверите, уколико већ нисте, будете хумани и сретнете се с генерацијом, пред ове празнике имате две лепе прилике у Доситејевој 36.

Изложба о Ђоки Радаку у галерији „Нова“

Igor Crnogorac Децембер 9, 2023

Поводом 200 година од рођења Ђоке Радака, у Народном музеју су приредили изложбу под називом „Ђорђе Радак Кикинђанин“.

Ђорђе Ђока Радак био је иницијатор буне у Великој Кикинди априла 1848. године и велики добротвор. Радак је, судећи по делу, био наш најзначајнији суграђанин 19. века који је цео живот провео у Великој Кикинди.

Осим као бунтовника и добротвора, требало би да га памтимо као писца, песника, преводиоца, народног трибуна, политички ангажованог адвоката и варошког сенатора, борца за права и опстанак српског народа.

Био је пријатељ Вука Караџића, Светозара Милетића, Данила Медаковића… Био је строг, али праведан, вредан и уредан. Такође, тврдица и свађалица. Завирите у историју Ђорђа Радака Кикинђанина у уторак, 12. децембра у 18 сати у галерији „Нова“, наводи се у позиву из Музеја.

408320720_673113241637552_610074513554718059_н

Премијера представе „Чаробна капа Деда Мраза“ у позоришту „Лане“

Aleksandra Djuran Децембер 9, 2023

У позоришту „Лане“ током децембра традиционално се игра новогодишњи репертоар. На то да стиже Нова Година малишане подсећа окићена башта, као и сала, фоаје и све просторије које су у знаку предстојећих празника.

-Сутра, 10. децембра, је премијерно извођење представе „Чаробна капа Деда Мраза“ за коју сам писао текст, док је режија колективна. Ова представа обићи ће већи део наше земље, а у комаду су два патуљка, добра вила, Деда Мраз и сви они биће окупирани проблемима које ћемо уз помоћ деце успешно решити. Недеља, 24. децембар резервисана је за још једну премијеру „Вецин новогодишњи колачић“ по тексту драматурга Српског народног позоришта Николине Ђукановић. Текст је распеван, има и доста певања, лепих гегова. Реч је о комедији чија радња се дешава у вештичиној кући – сазнајемо од Александра Малетина, директора овог позоришта.

У недељу 17. децембра је комад „Новогодишњи украс“, а 31. децембра у 14 сати је дочек дечије Нове године.

Сваке недеље у децембру представе ће се играти у два термина у 17 и у 19 часова.

У Позоришту прослављени 73 године постојања и јубилеј још једне представе на малој сцени

Igor Crnogorac Децембер 8, 2023

Два разлога за славље имали су вечерас у Народном позоришту. Представа „Смрт човека на Балкану“ одиграна је педесети пут, што је, кажу глумци, озбиљан број играња за театар ван великих центара.

– Срећан сам што имамо овај јубилеј у Кикинди. Ми то рачунамо као када се у Београду, рецимо, нека представа одигра 200 или 300 пута. И вечерас имамо радост игре, као сваки пут – рекао је глумац Михаило Лаптошевић.

Глумац Славољуб Матић подсетио је да дуговечност представа није реткост у кикиндском театру.

– Ово позориште има неколико представа које су одигране више од 150 и више од сто пута, и много комада који су играни већ 70-80 пута – истакао је Матић. – Сада смо тек на пола пута онога што желимо са овом представом, а то је да је одиграмо 150 пута јер је ово позориште познато по томе што дуго негује своје представе.

У представи играју и: Миљан Давидовић, Мина Стојковић, Марина Воденичар, Никола Јоксимовић, Гордана Раушки, Миљана Марић, Марија Остојић, Бранислав Кнежевић, Владимир Максимовић, Бранислав Чубрило Рус и Јожеф Поцик.

Директорица Позоришта, Милена Живков, истакла је значај јубиларног извођења.

– Велики је значај јубилеја ове представе јер, на жалост, много комада не доживи 50. извођење. Публика обожава ову представу, и наша, и у местима у којима смо гостовали – каже директорица и додаје да су у току читање текстова и преговори са редитељима како би се, уколико буде довољно новца из буџета, у другом делу сезоне, припремила још једна премијера.

„Смрт човека на Балкану“ игра се на малој сцени и вечерас се тражила карта више. Извођењу су присуствовали и аутор текста и редитељ, Мирослав Момчиловић, дугогодишњи глумац, управник и директор Позоришта, Бранислав Шибул и, у име локалне самоуправе, ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски.

Истовремено, коктелом после представе, обележен је и 73. рођендан Позоришта. Дан кикиндског театра је 2. децембар јер је 1950. године, на тај дан, премијерно изведена прва представа за грађанство.

Ово је уследило након што је, 14. јуна исте године, Извршни одбор Народног одбора града Кикинде донео “Решење о образовању Управе Градског позоришта” са задатком преузимања свих потребних радњи и мера за што брже отварање Градског позоришта. Званични почетак рада Позоришта означава се на дан прве премијере, „Коштане“, Боре Станковића, у режији Саве Павловића.

„Мелодианум“ отворен концертом духовне музике

Igor Crnogorac Децембер 8, 2023

Међународни фестивал хорске музике, четврти „Мелодианум“, вечерас је отворен извођењем духовне музике. Под куполом Храма светих Козме и Дамјана, концерт је одржало Панчевачко српско црквено певачко друштво, најстарије певачко друштво у Србији, које ове године обележава 185 година рада.

– Овде је прекрасна акустика и домаћини су дивни. Спремили смо мало лакши репертоар, управо зато што смо на прагу Божића. Много тога је посвећено Богородици, певамо делове из литургије и из вечерње службе, четири различите „Богородице дјево“ – Арва Перта, Косте Манојловића, Митрополита Илариона и Сергеја Рахмањинова, а завршавамо са две духовне народне песме – рекла је Вера Царина, диригенткиња Друштва.

Концерту је присуствовала бројна публика, свештенство, старешина Храма, протојереј Бобан Петровић и, у име локалне самоуправе, заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

Марко Марковљев, директор Културног центра, организатора „Мелодианума“, поздравио је госте и отворио Фестивал.

– Фестивал је, из године у годину све већи. Више није такмичарски јер сматрамо да треба само сви заједно само да уживамо у музици јер она мења све, чини нас људима и испуњава душу. Надам се да ћемо имати још много лепих догађаја на „Мелодиануму“ – казао је Марковљев.

Сутра (субота, 9. децембар), од 15 сати, у свечаној сали Музеја, предавање на тему „Јединственост људског гласа“ одржаће др ум Агота Виткаи Кучера, професор на Академији уметности у Новом Саду.

На истом месту, од 18 сати, почеће концерт чак шест хорова: Хор Основне музичке школе „Петар Коњовић” из Београда, хор Првог певачког друштва из Шапца, хор „Арс воцалис“ из Београда, Хор Саборне цркве Свети Георгије из Новог Сада, хор „Зима” из Бара и домаћини, хор „Аттендите” из Кикинде.

(ВИДЕО) Владимир Орлић, кандидат листе „Александар Вучић- Србија не сме да стане” у Кикинди: За победу 17. децембра

Jelena Trifunović Децембер 8, 2023

Кандидат листе „Александар Вучић- Србија не сме да стане” др Владимир Орлић посетио је данас Градски одбор Српске напредне странке у Кикинди. Орлића су дочекали Станислава Хрњак, председница Градског одбора, Никола Лукач, потпредседник као и велики број чланова странке.

– Потребна нам је убедљива победа, као што је то поручио председник Србије Александар Вучић. Припадати нашој странци и бити део политике која нам је донела историјске промене је ствар за понос. Ништа од тога не било могуће да није наших људи који воле Србију и који су већ показали својим великим срцем да за њих ништа није тешко – поручио је Орлић на састанку са чланством у Кикинди.

Хит! Опозиција похитала у Немачку да кука, а мисле да је Србија троугао око Славије (ВИДЕО)

Igor Crnogorac Децембер 8, 2023

Ђорђије Жорж Андрић, аутор и водитељ есмисије „Биће боље са Жоржом“, на духовит начин показао је како прозападна опозиција „дела“ у изборној кампањи, те да су отрчали у Немачку да се жале на Србију.

Радомир Лазовић, Биљана Ђорђевић, Борислав Стефановић нашли су се подобним да оду у изнесу критике на рачун наше земље.

Жорж је искористио свој хумор те је показао како смешно, заправо, изгледа политика прозападне опозиције који мисле да је троугао Теразије – Црвени крст – Славија Србија те су похитали да са посланицима у Бундестагу говоре о ситуацији у нашој земљи.

У овој емисији је на занимљив начин направљено и поређење како би изгледало да су Немци, односно Ангела Меркел, усред кампање дошли у Србију да се жале на ситуацију у Немачкој.

Снимак можете погледати овде.

(Извор: 24седам)