Classic Layout

Дјока Радак (5)

Мултимедијална изложба о најзначајнијој личности нашег града у 19. веку, Ђорђу Ђоки Радаку, отворена је вечерас у Галерији „Нова“ Народног музеја, поводом два века од његовог рођења. Аутор изложбе је Владислав Вујин, виши кустос–историчар.

Радак је можда најпознатији био по томе што је био други по величини добротвор Матице српске у 20. веку. Своје имање оставио је српском народу на управљање, истакао је Вујин.

– Ђока Радак био је и покретач буне априла 1848. године и активни учесник револуције 1848. и 1849. године. Целокупно своје имање, 250 хиљада ондашњих круна, оставио на управљање Матици српској која је, по његовој последњој вољи, кроз неколико фондова новац усмеравала за школовање сиромашне српске младежи. Део новца оставио је и Србима у Лици и Далмацији, а врло мало родбини са којом није био у добрим односима – рекао је Вујин.

Отварању изложбе присуствовали су градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа, Валентина Мицковски.

– Драго ми је што Музеј приређује овакве изложбе. Кикинђани не знају много о знаменитим суграђанима који су у прошлим вековима чинили град препознатљивим. Сигуран сам да ћемо на оваквим изложбама у овом лепом простору сазнавати много више о историји Кикинде – рекао је Лукач, отварајући изложбу са аутором и директорицом Музеја, Лидијом Милашиновић.

Од Радакове заоставштине кикиндски музеј поседује само један његов портрет чији је аутор познати кикиндски фотограф Карл Ланг. Изложен је и сребрни есцајг из куће Радака и његове супруге Ане, а могуће је прегледати и збирку од 117 народних рецепата, „лекаруша“, коју је написао са само 17 година.

Ђока Радак завршио је право у Бечу, говорио је мађарски, немачки и латински, бавио се превођењем и дружио се са Вуком Караџићем. Експонати, песме и приче о Радаковом животу доступне су у различитим, па и аудио форматима, а глумац Славољуб Матић поздравио је, у лику Ђоке Радака, посетиоце на отварању. Такође је, за наредни месец, најавио извођење монодрама о овом знаменитом Кикинђанину.

Изложба је реализована уз помоћ Матице српске и Музеја Војводине и уз финансијску подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, и биће отворена до 17. фебруара.

ВУЦИЦ БОЛНИЦА

Градоначелник Никола Лукач са великом чашћу, уручио је знак пажње председника Србије Александра Вучића радницима Порођајног одељења Опште болнице Кикинда и Геронтолошког центра. Већ неколико година председник државе пред сам крај  године запослене у здравственим и установама социјалне заштите дарује и на тај начин показује им колико је важан њихов свакодневни предан рад са пацијентима и најстаријима.

Овим скромним поклоном, председник Вучић се још једном захвалио радницима ових установа за њихову упорност и истрајност у очувању здравља, као и за бригу о најстаријима и најмлађим становницима нашег Града.

полиција

На подручју Полицијске управе стање безбедности протеклог месеца било је повољно. Приоритет у раду Полицијске је превенција прекршаја и кривичних дела, очување стабилног јавног реда и мира и потпуна заштита живота, личне и имовинске сигурности грађана Севернобанатског округа.

У новембру  су регистрована 173 кривична дела и мање их је у односу на исти период лане. Из општег криминала  било је 137 кривичних дела, из области привредног криминала откривено је 28, а у области еколошког криминала регистровано је шест кривичних дела.

Регистровано је осам кривичних дела насиља у породици и изречено је 47 хитних мера  од којих су 32 привремена мера забране контактирања и приласка жртви и 15 привремено удаљење могућег учиниоца из стана. Поднето је и 29 кривичних пријава против 31 особе због  сумње да су извршили кривична дела неовлашћено држање опојних дрога. Материја за коју се сумња да је опојна дрога је, уз потврду одузета од осумњичених и послата на вештачење. Малолетници су починили 11 кривичних дела и то највише имовинских.

Прошлог месеца догодиле су се 23 саобраћајне незгоде. У незгодама није било погинулих, а  13 особа је лакше повређено.

На територији Севернобанатског округа у новембру није било нарушавања јавног реда и мира у већем обиму, нити тежих облика угрожавања личне и имовинске сигурности грађана.

Измештено 456 миграната

Према страним држављанима предузете су 932 мере, што је три и по пута више у односу на новембар 2022.  Реализовано  је и 29 дислокација ирегуларних миграната, тако да је 456 миграната из такозваних „дивљих кампова“ измештено у прихватне центре КИРС-а.

 

спот снс

Последњих неколико година је на снази више него очигледна организована кампања која је усмерена на председника Републике Србије Александра Вучића, његову породицу али и на све чланове и симпатизере Српске напредне странке.

У новом предизборном споту Српске напредне странке је у свега минут и по раскринкана шема медијске пропаганде опозиције у Србији.

Шема подразумева личне увреде упућене председнику државе попут тога да је педер и издајник. Затим се напад шири на чланове породице са понављањем мантре да председнику тата није тата.

Затим, медијска машинерија и твитер заједница имају за циљ да креирају осећање страха и стида код сваког члана или симпатизера Српске напредне странке. Сви који подржавају политику председника Вучића су ботови, сендвичари, крезуби, стока.

Са медијских наслова и твитова се затим прелази на улицу, блокирају се мостови, кључне саобраћајнице и на тај начин се малтретирају сви грађани Србије. Медијска пропагандна машинерија затим има задатак и да за то оптужи председника државе.

У видео споту који следи, погледајте на који начин је раскринкана медијска пропагандна машинерија НАТО опозиције у Србији.

НС УЖИВО

 

405835031_344287418210806_2807792517209194415_н

АДЗНМ „Гусле“ данас и сутра домаћин је Међународној конференцији под називом „Етномузикологија и етнокореологија и њихова пракса у балканском фолклору“.  На првом скупу овакве врсте у нашој земљи учествују стручњаци из Србије, Румуније, Црне Горе, Републике Српске. Овом приликом потписан је и тројни споразум о сарадњи између „Гусала“, Асоцијације за неговање банатске културе из Темишвара и Савеза Срба у Румунији. Међу излагачима је био и професор др Лучан Емил Рошка на Музичкој академији у Темишвару који је уједно и представник Асоцијације за неговање банатске културе.

– Ове је  четврта конференција која се организује и задовољни смо што је ове године реализујемо у партнерству са „Гуслама“. Скуп је посвећен најзначајнијим истраживањима из етномузикологије и етнокореологије и обједињује истраживаче ове области са простора Балкана. Ово је један од начина да се отворе нови видови сарадње и истраживања  – истакао је Емил Рошка и напоменуо да је из Темишвара учествовало шест истраживача који су се дотакли заједничких тачака које повезују народе који живе на балканском простору.

Учесници су цењени универзитетски професори и признати стручњаци, а као једна од њих је др Јелена Јовановић, научни саветник на музиколошком институту Српске академије наука и уметности.

-Традиционалном музиком можемо се бавити на више начина и врло је актуелна као тема с обзиром на то да је важно очувати традиционалне вредности. Музика, игра и обичаји су део наше прошлости и морамо их сачувати, а ово је права прилика да се окупе стручњаци из различитих сфера, размене искуства и донесу закључке који ће помоћи да се наше нематеријално наслеђе сачува – рекла је Јелена Јовановић.

Професор др Владимир Јаневски са Факултета музичке уметности „Гоце Делчев“ из Македоније додао је да су стручни скупови права прилика за размену мишљења са колегама из других земаља.

-Чињеница је да етнологија постаје све интересантнија за истраживања. Етнокореологија је једна од најстаријих наука и људи из праисторије су имали игре код нас на Балкану. Важно је причати и о пракси односно примени науке, а то су концерти и изложбе где се истраживања представљају свима  – казао је Јаневски.

„Гусле“ представљају уметнички руководиоци Магдалена и Игор Попов, а у оквиру скупа представљени су стручни радови и књиге учесника. Отварању је присуствовала и чланица Градског већа Валентина Мицковски која поздравила све госте.

У оквиру конференције вечерас од 20 сати у Народном музеју је концерт традиционалне музике на ком  наступају оркестри Западног универзитета, односно Асоцијације за неговање банатске културе из Темишвара, и оркестар домаћина са певачком групом и солистима. Сутра, 13 децембра, од 10 сати, у играчкој сали „Гусала“ биће одржан округли сто на тему “Етномузикологија, етнокореологија и етнологија у балканским земљама – актуелна научна истраживања и уметнички правци“.

 

пут

Данас и сутра почеће изградња готово 300 километара саобраћајница – једне која ће повезати Београд, Зрењанин и Нови Сад, а затим и „Осмеха Војводине”, која ће кроз север Војводине повезати Бачки Брег и Српску Црњу, најавио је министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић.

Весић је за ТВ Пинк рекао да већ данас почињу припремни радови за изградњу аутопута Београд – Зрењанин.

– Машине су већ на терену, данас почињемо изградњу, која је предвиђена уговором потписаним током посете председника Александра Вучића Кини. Почиње градња 105 километара, спојићемо Београд, Панчево, Зрењанин и Нови Сад и општине Опово, Ковачицу и Жабаљ – навео је Весић и додао да ће изградњом новог пута потпуно бити растерећен Зрењанински пут.

Од Београда до Зрењанина стизаће се за свега 35 до 40 минута, напоменуо је министар.

Додао је да је планирано да нови пут буде завршен за пет година, а извођач је кинеска компанија „Шангдонг”, која је већ ангажована у Србији.

– Мислим да можда можемо и раније да завршимо, али свакако овај пут је испуњење сна за Банат, додатна веза Баната и Београда, али и Новог Сада – нагласио је Весић.

Министар је најавио да сутра почиње изградња брзе саобраћајнице од Бачког Брега, на граници са Мађарском, до Српске Црње, на граници са Румунијом, која ће, у дужини од 186 километара, спојити и Сомбор, Врбас, Кулу, Србобран, Нови и Стари Бечеј и Кикинду.

– Мађарски партнери раде ауто-пут ка Бачком Брегу, са мостом на Мохачу код Дунава, а румунски са своје стране ауто-пут ка Српској Црњи и то ће постати најбржа њихова веза са Европом. Ово су велике вести за Војводину јер почињемо да градимо скоро 300 км ауто-путева, што је политика Александра Вучића – рекао је Весић.

 

 

 

Пакети саобрацај (2)

Ради повећања безбедности у саобраћају данас су свим ученицима првог разреда средњих школа у граду подељени пакети са светлоодбојним прслуцима и светлима за бицикле. Опрему је обезбедио локални Савет за безбедност у саобраћају, а иницијатива је потекла из Техничке школе у којој је започела расподела 495 пакета.

– Ученици првог разреда све више користе бицикле у доласку и одласку из школе и јако је важно да буду видљиви у саобраћају. Наша школа има 700 ђака, од тога 200 првака, имамо и саобраћајне смерове и негујемо културу понашања у саобраћају,. Ово је начин да буду још безбеднији, и они и други учесници у саобраћају – рекла је директорица Техничке школе, Миланка Халиловић, такође и чланица Савета за безбедност у саобраћају Града.

Додели пакета присуствовали су и Небојша Јованов, члан Градског већа за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације, Мирослав Дучић, начелник Севернобанатског управног округа и саобраћајни инспектор, Павле Поповић.

– Кроз активности Савета Град брине о безбедности младих и деце и свих грађана – рекао је Јованов. – Ове године урађено је много – постављени су брзински дисплеји у зони школа у Накову и у Кикинди, изграђен је саобраћајни полигон код СЦ „Језеро“, одржане су едукације за старије суграђане – учеснике у саобраћају. Додатно, урађен је елаборат по којем ће се мапирати „црне тачке“ у граду и биће постављен још један брзински дисплеј у зони школе. Крајем седмице уручићемо опрему Саобраћајној полицији, помажемо и Добровољно ватрогасно друштво и уручићемо опрему новоформираној Јединици цивилне заштите.

Савет за безбедност у саобраћају обезбедио је и бустер ауто-седишта за најмлађе која ће бити уручена такође крајем ове седмице јер је, како је наглашено, безбедност најмлађих у фокусу активности Града и Савета.

Терра-00004

Селекциони одбор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“ у саставу: мр Сузана Вуксановић, музејска саветница, ма Марко Лађушић, редовни професор Факултета Примењених уметности у Београду, ма Бранислав Николић, визуелни уметник, др ум Игор Смиљанић, визуални уметник, вајар, виши стручни сарадник на Академији уметности у Новом Саду и Бернард Ридигер из Француске, професор на Универзитету лепих уметности у Лиону, објавио је листу уметника –  учесника 43. Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти „Тера 2024“.

Одабрани уметници су:

Филип Агире И Отеги (1961) из Белгије, вајар и сликар.

Његов рад се обично концентрише на миграције и избеглице, воду и склониште архитектуре. одине 2017. освојио је Међународну награду за јавну уметност за своју инсталацију из 2010. године у Камеруну;

Милорад Мића Стајчић (1977) из Београда. Дипломирао је на Факултету организационих наука, смер информациони системи и на Факултету ликовних уметности, смер вајарство, у класи проф. Мрђана Бајиц́а. На истом факултету завршио је докторске студије. Оснивач је и сувласник Галерије „X Витамин“ у Београду. Изражава се и кроз инсталације, видео радове, перформансе, фотографију, често користећи елементе из поп културе. Најчешће теме су друштвене вредности, табу теме, потрошачко друштво, религија, новац;

Весна Перуновић (1960) из Торонта. Дипломирала је и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Од 1988. живи и ради у Торонту. Излагала је на више стотина изложби у Канади, Сједињеним Државама, Европи, Азији и Јужној Америци. Учествовала је у бројним међународним уметничким резиденцијама широм света, а њени изложбени пројекти представљени су у Канади и источној Европи. Добитница је награде Т.Ф.В.А. (2005) као и бројних грантова Уметничког савета Канаде;

Стивен Мас (1953) из Велике Британије. Мас живи и ради у Паризу. Он је експериментисани вајар који ради са различитим материјалима. Активно и континуирано излаже од 1984 до данас. Његови радови су у јавним колекцијама у Француској;

Божица Рађеновић из Београда. Магистрирала је вајарство на Факултету ликовних уметности 1991. године. Излагала је на бројним самосталним и групним изложбама. Њени радови се могу видети у Музеју модерне уметности у Београду, Збирци ликовне уметности града Отаве, Музеју Цептер у Београду и разним приватним колекцијама у Канади и Европи;

Анамариа Шербан (1979) из Румуније. Рођена је у Араду, где тренутно живи и ради. Године 2002. дипломирала је вајарство на Одсеку уметности у Темишвару. Докторирала је визуелне уметности 2007. Учествовала је на разним колективним изложбама у Румунији, Француској и Мађарској и симпозијумима скулптуре (дрво, камен, метал) у Румунији и иностранству (Француска, Немачка, Норвешка).

За учешће на Интернационалном симпозијуму скулптуре у теракоти „Тера“ пријавило се 87 кандидата. Симпозијум обухвата концепцију и извођење уметничког дела од теракоте које ће бити трајно постављено у парку скулптура.

Уметничка дела колекције „Тера“ су искључиво из области савремене уметности и могу укључивати: вајарска дела, просторне инсталације или друга уметничка дела настала од глине.

406016013_697288738818485_5845240908472662628_н

Џудисти „Партизана“ протеклог викенда први пут су наступули у европској Лиги шампиона на надметању одржаном у Београду као клуб. Спортски директор Светислав Вукмирица напомиње да је Србија као домаћин имала четири представника и поред Кикинђана борили су се чланови „Београда“, „Црвене звезде“ и „Пролетера“.

-Наступило је укупно 16 најбољих џудо клубова и огроман је успех што смо се нашли у друштву најквалитетнијих клубова. Важни су нам наступи на европским такмичењима јер наши џудисти имају прилку да се такмиче са најбољим спортистима и стекну нова искуства, а што да не и да оставре значајније резултате. Ове године то није реално, али момци су испунили сва наша очекивања и борили су се храбро. Могу да будем поносан на све њих и на све што је урађено ове године – рекао је Вукмирица.

На овом такмичењу Громовници су се борили са екипом „Арис“ из Грчке која је заузела друго место,  и са клубом  „Голден Гори“ из Грузије.

 

442187_драган-дилас-2_ф
„Од самог почетка предизборне кампање НАТО опозиција је почела да формира своје колоне. Почели су да се спајају једни са другима, па да се свађају, а на крају их је спојио један циљ – срушити председника Србије Александра Вучића и Српску напредну странку”, стоји у ауторском тексту који потписује редакција портала 24седам.
У тексту с овог портала се наводи:

„Већина НАТО опозиције се од самог почетка окупила око листе Драгана Ђиласа „Србија против насиља”, а онда, временом, сви остали представници других опозиционих листа истакли су да ће после избора ући у коалицију са Ђиласовом листом.

Дакле, глас за било кога из опозиције је глас за Драгана Ђиласа. А шта то тачно значи?

Вођа НАТО опозциије Драган Ђилас синоћ је на тајкунској телевизији бесомучно лагао како никада  није напао бившу супругу, као ни њеног оца, тачније његовог таста и све то пред дететом.

Портал 24седам објавио је доказе да све то што је изјавио није тачно.

Наиме, Ђилас, ма и пријаву за насиље над супругом Ивом, и њеним родитељима, о чему постоје полицијске службене белешке. Њега је бивша супруга пријавила да ју је 7. децембра 2014. године малтретирао и физички злостављао, и њу и њене родитеље Ружицу и Слободана Пелевића, и то пред трогодишњом ћерком Аном.

Како смо сазнали, сукоб је настао због дадиље коју је отпустила. До инцидента је дошло у стану на Вачару, где су, иако развод још није био окончан, живели заједно. Ива је насиље пријавила инспекторима, а у пријави се наводи да ју је Ђилас најпре вређао, а затим претио да ће јој одузети децу.Након свега дошао је у стан, где је физички насрнуо на супругу. Према Ивиним речима, у сукоб се умешала и њена мајка Ружица на коју је такође насрнуо. Како је и Ивин отац био у стану, и чуо галаму, дошао је из суседне собе и видео хаос. Покушао је да заштити Иву, али је Ђилас насрнуо и на њега.

– Тада је Драган оборио мог оца и песницом му задао ударац у пределу главе, и то све пред нашом ћерком Аном. Наставили су да се рву по поду, ја и мајка покушавале смо да их раздвојимо, а онда сам истрчала на ходник зграде и позвонила код комшија како би нам помогли, али нико није отварао врата. Драган је тада изашао из стана и, док је силазио, чула сам како неком каже да позове полицију – испричала је полицајцима.

Она је објаснила да то није био први случај да се он насилнички понашао према њој, већ ју је, док је била трудна. Ива је нагласила и да је, док је била трудна, Ђилас варао са другом женом.

Даље, Радомир Лазовић, са Ђиласове листе гађао флашом Синишу Малог који је у то време био градоначелник Београда.

Драган Бјелогрлић, Ђиласов гласноговорник је из чиста мира претукао редитеља Гагу Анотнијевића у Нишу, а јуче се у истом том граду смејао том нападу.

Да је глас за Ђиласа глас за отимање јасно говори и податак да је Ђилас док је био на власти отео 619 милиона евра и стрпао их у свој џеп, што је и признао.

Поред њега отимао је и Мирослав Алексић који је тасту намештао послове, али и Владимир Обрадовић чији је отац нелегално градио.

Дакле, потпуно је јасно да је глас за опозицију глас за Драгана Ђиласа, а то значи глас за насиље, претње, отимање”, наводи се у тексту портала 24седам.

(24седам)