најчитанији портал Севернобанатског округа
Српска православна црквена општина у суботу, 29. јуна у свечаној сали Народног музеја у 18 сати, организује предавање посвећено једној од најзначајнијих историјских личности Кикинде Павлу Кенђелцу.
Уз пригодан музички програм, биће представљен и научно – истраживачки рад гимназијалца Богдана Завишина посвећен животу и раду Павла Кенђелца, а који је освојио прво место на Републичком такмичењу талената.
На Видовдан, државни, црквени и празник националног идентитета, у Кикинди је, у православном храму и на Тргу одата почаст свим погинулима у одбрани земље и свим жртвама у ратним сукобима. После Свете архијерејске литургије у Цркви Светог Николе, код споменика погинулима у ратовима деведесетих и током НАТО агресије на СРЈ, одржан је свечани програм са полагањем венаца.
Ово је време када нам је заједништво потребније него икада, рекао је градоначелник Никола Лукач.
– Поручујемо да се никада нећемо одрећи наше славне прошлости, предака, очева и синова који су дали своје животе како бисмо ми имали прилику да живимо у тој скупо плаћеној слободи и да са децом креирамо још лепше, боље и квалитетније услове за живот у нашем граду, онако како Кикинђани то знају, не марећи ни за веру ни за нацију ни за било коју другу различитост – истакао је Лукач.
На споменик „Туга“ венце су положиле породице погинулих, представници локалне самоуправе, Српских ратних ветерана, Центра Министарства одбране и Полицијске управе, Удружења ратних војних инвалида и породица погинулих бораца Војводине и гости из гарнизона из Куршумлије, Врања и Бачке Тополе.
Са великом захвалношћу одајемо почаст српским јунацима од Косовског боја до данашњих дана, рекао је Миодраг Линта, посланик у Скупштини Србије и председник Савеза Срба из региона.
– Кикинда је један од бројних градова у Србији чији су грађани показали велики патриотизама и масовно се укључили у борбу за ослобођење земље када је она била нападнута од стране непријатељских држава – указао је Линта. – Пример је и пробој Солунског фронта, у којем су готово 50 одсто војника чинили добровољци из такозваних пречанских крајева. Они су дали огроман допринос у ослобођењу Србије и њеном развоју у протеклих сто година.
Видовдан је и Дан и слава Српски ратних ветерана.
– Негујемо традицију и сећамо се погинулих родољуба и бораца који су бранили српски народ и државу, наших погинулих Кикинђана – рекао је председник Скупштине Удружења, Владимир Радојчић.
Председник Скупштине града, Младен Богдан, подсетио је да је овај празник један од најзначајнијих датума у историји српског народа.
– Догађај из 1389. године показао је пут којим ће српски народ и Србија ићи у наредним вековима, а то је пут ка слободи. То је и бескрајна тежња за слободом, не жалећи своје животе. Сви који су се борили у Боју на Косову, показали су нам шта значи слобода и дати живот за њу. Видовдан је код српског народа и ми га данас обележавамо сећајући се и косовских и јунака из ратова деведесетих година, као и свих невино страдалих жртава, и никада их нећемо заборавити – истакао је Богдан.
У програму су наступили ђаци из основних школа „Васа Стајић“ – Марко Бошњаков и „Фејеш Клара“ – Марина Туруш и Матеј Комарек, Јована Милованов из ССШ „Милош Црњански“ и Хор Културног центра из Зрењанина са родољубивим песмама.
С. В. О.
Културно уметничко друштво „Мокрин” организује други фестивал фолклора за децу под називом „Коло води момче а за њим девојче“. У недељу, у сали Дома културе почиње у 18 часова док је дефиле учесника предвиђен за 17.30 сати, на Варошком тргу.
-Јединствени догађај окупиће најмлађе чуваре наше културне баштине и представиће богатство традиционалног плеса и песме. Главни циљ фестивала је очување наше традиције кроз учешће и дружење деце, који су носиоци будућности нашег културног наслеђа. Наше друштво, као иницијатор овог догађаја, жели да подстакне младе генерације да воле, негују и преносе традиционалне вредности наше заједнице – истакао је Живко Угреновић, председник КУД-а „Мокрин“.
На фестивалу, поред домаћина, учествују културно-уметничка друштва „Банат“ из Остојићева, „Ђура Јакшић“ из Српске Црње, „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села, „Вук Караџић“ из Санада, „Др Тихомир Остојић“ из Остојићева, „Петар Кочић“ из Нових Козараца. Покровитељи су МЗ Мокрин и Град Кикинда.
Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду доделио је средстава по конкурсу за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса који су значајни за заштиту и спасавање од пожара у 2024. години, а које реализују удружења. Добровољна ватрогасна друштва из Мокрина, Сајана, Банатске Тополе и Иђоша добила су новац за куповину комплетних одела за гашење шумских пожара. Мокрину је припало 555,5 хиљада динара.
-Средства су довољна за куповну четири одела која се састоје из личне заштитне опреме, а која су другачија у односу на она која већ користимо. Она су нам неопходна јер ће део добровољних ватрогасаца ићи на обуку за гашење шумског пожара. У Мокрину има осамдесетак добровољних ватрогасаца међу којима је доста деце. Радимо на промоцији нашег друштва и овог хуманог позива – истакао је Радован Петковић, председник ДВД Мокрин и додао да је прошле године било 20, а од почетка године два пожара у којима су учествовали ватрогасци из овог места.
Добровољним ватрогасцима из Банатске Тополе, Иђоша и Сајана одобрено је 416,5 хиљада динара за куповину по три одела за гашење шумског пожара.
-Сајанско ватрогасно друштво има око стотинак чланова међу којима је седамдесетак деце. Уколико је потребно, помажемо у гашењу пожара и у околним местима, када нас позову. Од почетка године интервенисали смо у шест пожара. Истакао бих и да смо се одазвали да помогнемо становницима Бачке Паланке након невремена које је захватило овај део Војводине почетком јуна – сазнајемо од Алекса Нађа, председника сајанског ДВД-а.
У добровољним ватрогасним друштвима напомињу да је свака помоћ која се односи на набавку опреме добродошла јер је важно да људи буду добро опремљени када се ухвате у коштац са ватреном стихијом. Наводе и да би им добродошла нова возила јер су постојећа стара неколико деценија.
А.Ђ.
Према календару исплата пензија који је објавио Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, прве пензије за јун стижу у уторак, 2. јула и то пензионерима из категорије самосталних делатности. Три дана након тога, 5. јула, биће исплата пензија за војне и пољопривредне пензионере.
За пензионере из категорије “запослени”, пензије ће бити исплаћене 10. јула – преко текућих рачуна, а 11. јула – на кућне адресе и на шалтерима пошта.
Пензионери бивших Република СФРЈ јунска примања добиће 10. јула.
Летњи маскенбал у Народној библиотеци „Јован Поповић“ окупио је малишане који су редовни посетиоци клубића који се у овој установи организује сваког петка. Балерине, принцезе, гусари, супермени, капетани, окупили су се како би прославили крај дружења, које ће се наставити у септембру.
-Клубић Народне библиотеке окупља предшколце и основношколце нижих разреда. Наш циљ је је да заволе да читају и да их уведемо у свет књига. Поред тога желимо да подигнемо ниво њихове свесности о језику. Оне који, још нису формално ушли у образовни систем, хоћемо да припремимо за оно што их очекује, а ђацима повећавамо ниво разумевања прочитаног. Знамо да се наша деца лако описмене, али проблематично је разумевање прочитаног. Све активности реализујемо кроз игру – истакла је Дуња Бркин Трифуновић из Народне библиотеке.
Дигитална, али и функционална писменост, такође је део којем клубић поклања пажњу.
-Деца су окружена књигама и Библиотеку схватају као своје место. Поносни смо да више не оглашавамо да клубић ради петком од 17 и 18 часова, него нам деца долазе по препоруци, браће, сестара, комшинице, другара. Групе су мешовите и посебно радимо са млађима и са старијима. Сва та деца, када одрасту остају наши чланови – додала је наша саговорница.
Посебно занимљиво је такозвано читање у возу које спаја две љубави према књизи и возовима. Малишани путују возом до Новог Милошева и назад и током вожње понесу књиге и читају, што је посебан доживљај.
А.Ђ.
Врсном и вишеструко награђиваном енигмати, нашем суграђанину и сталном сараднику Комуне Славку Бовану ни један дан не прође без састављања скандинавки, ребуса, анаграма и других популарних главоломки. Ратни вихор довео га је у наш град из родне Херцеговине где је још као дечак заволео енигматику, а захваљујући таленту, посвећености и раду, доспео у сам врх ове својеврсне гимнастике ума којом се бави пуне 43 године.
– Моја жена воли у шали да каже, енигматика је теби прва и једина љубав. Није баш тако, али ми је много важна у животу. То сам знао чим сам почео. Потребно је много труда, али то треба волети. И прво брачно путовања био нам је одлазак на сусрет енигмата у Пули – испричао је Славко, иначе по струци дипломирани правник, гостујући у подкасту Кикиндског портала.
Одлично памти и први објављени ребус.
– Био је врео дан, Вјесников квиз листам и видим ребус који је потписан мојим именом. Имао сам тада 18 година и од првог хонорара купио сам књигу Албер Ками „Странац”- каже овај рођени Мостарац, који је након завршеног Правног факултета радио у суду, потом у Соколу, а онда, све до избијања рата, у енигматском листу у Сарајеву.
Од 1984. учесник је свих сусрета енигмата Југославије односно Србије. Већ 1985. је победио на престижном Чворовом првенству.
– Огромна мотивација за мене био је један сусрет када сам добио неку трећу награду за енигматику. Пришао ми је Станислав Железник, а то је било као да је неком тенисеру почетнику пришао Новак Ђоковић. Он је био бог енигматике. Нико ми није могао дати већу награду од тога- присећа се Славко.
О надметањима у популарној Слагалици, открива шта се дешавало иза камере.
-Било је то 1992, 1993 године, други циклус квиза. Зову да дођем ујутру, а како су биле слабе саобраћајне везе, кренем у пет, чекам до увече јер се снима по шест емисија и не стигнем на ред. Вратим се за Кикинду, стигнем у 23 сата, малтене не спавам, и опет ујутру на снимање. Тек трећег пута сам стигао на ред за снимање. Две емисије сам победио и једну изгубио. После сам учествовао у 40 и неком циклусу Слагалице. Сви се сећају Милке Цанић. Снимање сам прекидао седам пута јер су поставили погрешна, непрецизна питања. И седам пута сам био у праву. Милка Цанић се извињавала, али није то био проблем, већ да такмичар зна боље од оних који састављају питања. Нисам ја најпаметнији, али неке ситнице знам. Такмичари су фер. По мени, сада у рубрици Ко зна зна, претерују јер су питања или јако једноставна или превише специфична, нешто што нико нормалан не може знати. Није питање ко је првак Јужне Кореје у стреличарству, то не би знао ни гледалац из Јужне Кореје- искрен је Славко оцењујући да је, упркос изнетим критикама, Слагалица најбољи квиз на нашим просторима.
Присетио се и великих Енигматских сусрета које је ЕК Кикинда организовао 2012. године окупивши тада 160 учесника из осам земаља. Међу гостима су били и Боривој Довниковић из Загреба, аутор цртаних филмова и у том моменту најстарији стрип цртач на свету, који се управо био вратио из Кине, и познати театролог, рођени Кикинђанин, Јован Ћирилов.
-Ћирилов се у младости бавио енигматиком. Размишљао сам шта да му кажем када га будем позвао. Међутим, чим сам се представио, Ћирилов је рекао: Ааа, Славко, ви сте. Изненадио сам се да зна за мене. Одмах је пристао да дође. Након завршених сусрета енигмата, сутрадан, Ћирилов је гостовао на ТВ Пинк, поводом неке представе. Међутим, од пола сата, већину времена је говорио о сусрету енигмата у Кикинди. Где ћете бољу рекламу Кикинде од тога?
ЗАМАЛО У КВИСКОТЕЦИ
Бовану је мало недостајало и да се окуша и у чувеној Квискотеци, где се пролазило више кругова селекције.
– Испитивала нас је и комисија, њих 7, професори. Међутим, десио се рат и написали су ми да ћемо наставити снимање кад се смири ситуација. Нажалост, није се смирила.
Занимљиво је и то да се и Славкова супруга из хобија помало бави енигматиком, а интересовање за разне мозгалице показује и четворогодишњи унук.
– Већ се користе компјутерски програми који састављају енигматику, али решавачи ће то приметити. Нажалост, мало је нових, младих енигмата- каже Бован који за свој успешан енигматски рад добио низ признања, међу којима је и награда за животно дело Енигматског савеза Србије.
КИКИНЂАНИ ИЗВРСНИ У ЕНИГМАТИЦИ
У бившој Југославији, само један град је „енигматскији” од Кикинде, а то је Широки Бријег у Херцеговини. Они имају четири или пет значајних енигмата.
– Кикинда има нас тројицу. Илија Станчул је добио награду за животно дело 2012. године, а Златан Пупезин 2017. године. Али ми у Кикинди имамо и изванредне квизаше, Вања Томашев је један од најбољих у Србији, он је сад председник нашег клуба- указује Бован.
Ј. Ц.
„Културно вече – Иђош 2024“ назив је програма који ће, први пут, у недељу, 30. јуна, одржати чланови Културно-просветног друштва “Миливој Оморац”.
– Спојићемо све музичке секције – наступиће млађа и старија фолклорна група, хор, солисти инструменталисти и певачи, као и песници. Приказаћемо све што смо радили и научили од када је, прошле године, обновљен рад Друштва – рекла је Николина Јоцин, председница Друштва.
Културно вече у Дому културе у Иђошу почеће у 19 сати, а улазница је добровољни прилог за рад и опрему КПД “Миливој Оморац”.
С. В. О.
Свих 378 суграђана, са уредном документацијом, који су конкурисали за субвенцију од 10.000 динара за бицикле које је додељује локална самоуправа,потписали су уговоре у Градској кући. Међу њима је и Лука Бунић, пензионер, који истиче да је ова мера, баш по мери грађана.
-Имам аутомобил и возим га само када треба да превезем унуке. Сада ћу на бициклу ставити корпу за децу и лакше и лепше ћемо стизати до Старог језера, Великог парка, базена, али и вртића – рекао је Бунић.
Ружа Зарић, такође пензионерка, напомиње да је било време да замени бицикл који има.
-Мој бицикл је из 1979. године, исправан је, али мени је сада висок. Зато сам конкурисала за субвенцију која ми пуно значи јер нисам возач бицикл ми је једино превозно средство. Одабрала сам прави женски двоточкаш који ћу лакше возити – напоменула је Ружа Зарић.
Влада Ћутило има 15 година и како је успешно положио малу матуру ово му је поклон.
-Срећан сам што ћу добити нови бицикл јер сам онај који имам прерастао. Одабрао сам прави, са доста брзина и једва чекам да га купимо и да га возим – сазнајемо од Владе.
Све присутне грађане, којима су одобрена средства јер су испуњавали услове конкурса поздравио је Младен Богдан, председник Скупштине града, а са њим је био и Стеван Иличић, члан Градског већа.
-Огромно интересовање свих вас који сте конкурисали за ову меру града, показатељ је колико вам она значи. Поред тога што желимо да допринесемо здравим стиловима живота, возећи бицикл чувамо животну средину. Трећи пут додељујемо субвенцију и ове године издвојили смо највише средстава за њу у градском буџету. Циљ нам је да наставимо са овом акцијом – прецизирао је Богдан.
Секретарка секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој подсетила је да је ове године конкурс отворен и затворен у једном дану.
-Близу 400 пријава стигло је на конкурс, а средства су одобрена онима који су имали уредну документацију. За три године око 800 суграђана купило је нове бицикле уз помоћ локалне самоуправе, тако да се мера куповине бицикла као еколошки прихватљивог превозног средства показала као корисна – прецизирала је Мирослава Наранчић.
Суграђани који су потписали уговоре треба да оду до продавница из којих су узели предрачуне и регулишу куповину бицикла које су одабрали.
А.Ђ.
Председник Србије, Александар Вучић, најавио је на конференцији за медије план обнове железница известио о преговорима за финансирање обнове железница у Србији.
Вучић је најавио да ће стара пруга од Панчева бити комплетно обновљена и реконструисана, пролазећи кроз општину Опово, затим кроз Орловат, Зрењанин, Кумане, Ново Милошево, а потом ће се продужити до Кикинде, Чоке, Сенте и Суботице.
Вучић је нагласио да ће путовање од Кикинде до Београда трајати сат и петнаест минута, што је знатно краће него путовање аутомобилом.
Поред тога, предвиђена је и обнова пруге између Врбаса и Сомбора, у дужини од педесет километара. Укупна дужина ове реконструисане железничке мреже износиће око 200 километара, а возови ће се кретати брзином од 120 километара на сат.
Предвиђено је да се обнова ових пруга заврши за две године.
Вучић је, такође, најавио да ће брза саобраћајница до Ваљева бити потпуно отворена у септембру, а до краја године предвиђено је и завршавање деонице Шабац – Лозница, док се ускоро очекује завршетак пруге између Градишта и Голупца.
Нагласио је и значај израде студије и пројекта за изградњу моста преко Дунава, који ће повезати Банат са Браничевским округом, на најширем делу реке.
Такође, брза пруга од Новог Сада до Суботице биће пуштена у рад у децембру месецу ове године, а у току су тестирања и завршни радови.
(Извор: nsuzivo.rs, vojvodinauzivo.rs)
